Производња челика

Лична карта:
Име: челик; Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.; Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години);
Физичко-хемијске особине:
Специфична тежина: 7850 kg/m³;
Алотропске модификације железа:
α-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); γ-железо (ПОВЦК — Површински центрирана кубна решетка); δ-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); ξ-железо (ХГР — Хаксагонална густосложена решетка);
Микроконституенти у челику и гвожђу:
	Аустенит; ; Бeинит; Мартензит; ; Цементит (Fe-карбид; Fe3C); Ледебурит (еутектичка фаза са 4,3% угљеника; карактеристична само за гвожђе); ; Ферит; ; Перлит;

Производња челика има за циљ добијање легуре (железа и угљеника) жељеног хемијског састава и механичких особина. Постизање жељених механичких особина зависи од три међусобно повезана фактора: хемијског састава (комбинација легирајућих елементата), пластичне прераде и термичке обраде. Производња челика се одвија у челичанама, које су део ширег постројења под именом железара. То постројење се најчешће састоји од: погона високе пећи, челичане и ваљаонице (топле и хладне). Погон високе пећи није неопходан у случају ако се челик добија из челичног отпада помоћу електро лучних пећи. Постоје генерално два типа железара: интегрална железара, она која поседује постројење високе пећи, конверторске челичане и топле и хладне ваљаонице, остали типови железара које немају производњу гвожђа (немају високу пећ).

Процес производње[уреди | уреди извор]

Сировине[уреди | уреди извор]

Руде и њихова заступљеност у земљиној кори[уреди | уреди извор]

Иако је у земљиној кори Железо заступљено сам око 5% састав и распрострањеност железних руда је такав да не може да покрије тренутне потребе човечанства. Поготову не након привредног бума у Азији чије су се последице почеле осећати у другој половини 2003. године.