Проституција у Уругвају

Из Википедије, слободне енциклопедије

Проституција у Уругвају, као облик пружање сексуалних услуга за новац или другу материјалну надокнаду, озакоњена је 2002. године доношењем Закона о полном (сексуалном) раду.[1] И пре озакоњења овог најстаријег заната на свету, он у Уругвају није био противзаконит нити забрањиван, али се проститутке нису смеле јавно оглашавати нити изнуђивати услугу од клијената.[2]

Значајан удео у броју проститутки Уругваја чине досељенице из Доминиканске републике и њихови потомци, којима је то главна „привредна грана” у Уругвају.[3]

Упркос овом закону, и строгим казненим мерама у Уругвају и даље, многи сексуални радници раде на улици или самостално, најчешже и без здравственог надзора.

Основна начела[уреди]

Према овом закону прописано је да се:

  • Проституција може спроводити само у јавним кућама односно борделима или у уругвајско-шпанским салонима за масажу.
  • За рад у борделу као проститутке могу ангажовати само мушкарци и жене који су старије од 18 година.
  • Бордел (јавна кућа) који нема дозволу за рад или уколико у њему дође до нарушавања јавног реда и мира, од стране полиције може новчано бити кажњен или му може забранити рад на одређено време.
  • Јавне куће или бордели не смеју отварати у близини школа, болница, позоришта и других културних установа, већ само на издвојеним местима.
  • Бордели не смеју градити у породичним насељима.
  • Као и сваки други радници у Уругвају и сексуални радници морају ставити под заштиту закона о социјалној заштити.

Пореске обавезе и безбедоносне мере[уреди]

Такође по овом закону бордели или јавне куће:

  • Морају бити у систему опорезивања (фискализације), и дужни су корисницима услуга да издају рачуне за пружене услуге.
  • Морају плаћати порез на промет и додату вредност.
  • Морају запошљавати и лекаре који су обавезни прегледати кориснике након пружених сексуалних услуга, и да ако је дошло до заразе, о трошку бордела превезу оболелог до најближ здравствене установе или клинике.
  • Морају да све раднике у јавним кућама да уведу у посебан записник (регистар), како би се спречили незаконски начини изнуде или у цињу изрицања казне за неправилан рад. Сви подаци из регистра су поверљиве природе.

Казнене мере[уреди]

Насиље у борделима и над пружаоцима полних услуга кажњава по закону Уругваја кажњава се на два начина: високим новчаним и затворским казнама, и привременим затварањем бордела.[4]

Извори[уреди]

  1. Ley Nº 17.515 TRABAJO SEXUAL SE DICTAN NORMAS El Senado y la Cámara de Representantes de la República Oriental del Uruguay. Montevideo, 4 de julio de 2002.
  2. CONSTITUCIÓN DE LA REPÚBLICA CONSTITUCIÓN 1967 CON LAS MODIFICACIONES PLEBISCITADAS EL 26 DE NOVIEMBRE DE 1989, EL 26 DE NOVIEMBRE DE 1994, EL 8 DE DICIEMBRE DE 1996 Y EL 31 DE OCTUBRE DE 2004 Disposición incorporada en ocasión de la ratificación pleibiscitaria del día 31 de octubre de 2004.
  3. Ley Nº 8.080 CODIGO PENAL REPRESION DEL DELITO DE PROXENETISMO Y DELITOS AFINES El Senado y la Cámara de Representantes de la República Oriental del Uruguay, Montevideo, Mayo 27 de 1927.
  4. No hay excusas”, la campaña de Inau y contra la explotación sexual de niños y jóvenes EL OBSERVADOR | MONTEVIDEO - URUGUAY, 15 de junio 2013.

Спољашње везе[уреди]