Prototype 2

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Прототип 2)
Прототип 2
Омот видео-игре
ПлатформеWindows, PlayStation 3, PlayStation 4, Xbox 360, Xbox
ИзлазакPlayStation 3, Xbox 360: 24. април 2012.

Microsoft Windows:
NA: 24. јула 2012.[1]
EU: 27. јул 2012
PlayStation 4:
NA: 11. август 2015
PAL: 20. август 2015
Xbox:

12. август 2015
Жанр(ови)акција, авантура
Модификацијевидео-игра за једног играча
Режисер(и)Том Легал
Продуцент(и)Кенет Росман
Дизајнер(и)Матхев Армстронг
Програмер(и)Брајан Брандт
УметнициКристофер Сјохолм
ПисциДен Џолеј
Композитор(и)Скот Р. Морган
Начин контролетастатура и рачунарски миш

Прототип 2 (стилизован као [ПРОТОТИП2]) је игра отворене светске акционе авантуре објављена 2012. године. Развијена је од стране Канадских студија Радикал Ентартмент и објављен од стране Активизиона, то је наставак Прототип-а за 2009. годину. Игра је најављена на Спајк ВГА наградама 2010.[2] Верзије за PlayStation 4 и Xbox објављене су 14. јула 2015. године поред прве игре као Прототип Биохазард Бундле. Одвојене верзије игре постале су доступне у августу 2015.[3]

Игра има новог протагонисту, Џејмса Хилера, док иде у потрагу за уништењем Блеклајт вируса. Прича је о освети, јер Хилер жели убити Алека Мерцера, протагонисту у оригиналном Прототип-у, након што је његова породица убијена у избијању Блеклајт вируса. Иако је игра била врхунски продавана у одређеном временском периоду, њена продаја би на крају резултирала смањењем капацитета његовог девелопера.[4]

Садржај игре[уреди | уреди извор]

Џејмс Хелер може да промени облик и прихвати туђе идентитете и сећања тако што ће их конзумирати. Узимање идентитета људи и њихово мењање облика постало је више тактичко. Због акција Блеквач-а у Жутој зони, ако играч преузме улогу војника, људи ће реаговати на њега на начин на који реагују као да је он ѕаправо војник и да не желе да имају проблема са њим. Да би били сигурни да непријатељи не преплављују играча, Радикал је створио систем за избегавање и нови, реалистичан АИ. Хилер ће моћи да користи оружје у игри, као што је откидање топа Гатлинга из тенка и његово коришћење против непријатеља. Хилер се такође може прикрасти на људске непријатеље без сумње, убризгати им Блеклајт вирус који их претвара у „БиоБомб” како би спектакуларно експлодирали. Хелер такође има надљудску снагу и агилност, скоро неповредивост за наношење штете, скакање и летење у близини, бесконачну издржљивост, повећану брзину, и сонар. Сонар укључује нову пулсну способност која наглашава кључне карактеристике окружења како би играч лакше пронашао некога, уместо да гледа у велику гомилу људи са ознаком изнад главе. Радикал је изјавио да ће моћ бити више смисленија, појављиваће се као мутације и надоградње које дозвољавају играчима да одлуче како желе играти на пример као Хилер.[5]

Да би играчи добили више снаге у игри, програмери су додали хватаљке. Хватаљке излазе из Хилер-ове руке и могу се користити у разне сврхе. Играчи могу користити хватаљке да разбијају једне објекте од друге, као што је аутомобил у тенк, користећи напад 'Блек Хол'. Играчи ће моћи да раскомадају непријатеље, а сила ће постати кориснија како игра напредује. Постоји много више начина за убијање непријатеља, од бацања аутомобила на групу војника Блеквач-а, хаковања главе мутанта или коришћењем његове моћи. Конзумирање се није променило од оригиналног Прототипа, са изузетком неких непријатеља, који се конзумирају приликом њиховог хватања. Такође је објављено да Хilер сада може да контролише пакет Бравлер-а (слично Прототип-у Хантерс) да би напао све што жели (напомена: ова снага је ограничена на главну варијанту Бравлер-а). Хилер више неће наћи „Догађаје” у Њујорку, већ ће почети друге мисије хаковањем у Блеккнет-у. Блекбач-ов систем који детаљно описује војне операције у три подручја НИЗ-а, Хилер у сваком терминалу бира из мале листе мисија. Блекнет ће омогућити Хилер-у да пронађе операције којима може пореметити или преузети контролу над сопственим циљевима и пронаћи важне људе који ће му омогућити да сазна више о томе шта је постао због Блеклајт вируса. Такође ће му помоћи да сазна више о Алек-у Мерцер-у и његовим везама за смрт његове породице. Мисије које се могу изабрати могу бити задаци или проширење главне потраге која Хилер говоре више о Блеклајт вирусу.[6]

Раднет[уреди | уреди извор]

Пре лансирања игре, Радикал Ентартнмент је најавио Раднет за кориснике Прототип-a 2 који ће или наручити игру или купити нову копију. Раднет нуди играчу недељно у игри нову моћ, догађаје, изазове и аватар стварима. По лансирању игре, прве игре и унапред наручене игре ће укључити 55 комада додатног садржаја за преузимање (ДЛЦ) без додатних трошкова. У пред-наруџбини / лансирање садржаја укључени су догађаји у игри, додатни и опциони изазови, аватар ствари за Хбокс 360 и теме за PlayStation 3 и видео снимке иза сцене. Да би Раднет био кохерентан играчима, Активизион је објавио да ће догађаји који се могу играти у Раднету бити изван главне приче игре.[7]

Радикал би недељно лансирао 55 комада ДЛЦ-а од 24. априла до 7. јуна, а садржај би заувек био доступан. Да би зарадили награде за неки догађај или изазов за одређену седмицу ДЛЦ-а, играчи су морали да постигну барем бронзану медаљу у догађајима и минимални праг бодова у изазовима. Да би Раднет био приступачнији, садржај ће бити доступан свим профилима на конзоли где је Раднет откључан.[8]

Радња[уреди | уреди извор]

Три године након догађаја у првој игри, наредник САД Марина Џејмс Хилер, након повратка са турнеја по Ираку, открива да су му жена и ћерка проглашене мртвим, због чега се поново придружио војсци у борби за НИЗ против Блеклајт вируса. Хилер је информисан о претходним епидемијама у Ајдаху 60-их и НИЗ-у у догађајима прве игре. Касније открива да је Алек Мерцер (главни протагонист у првој игри) сада изгубио веру у човечанство и почиње га прогонити.

У потрази за Мерцером за освету, Хилер је заражен Мерцером са оптерећењем које му даје сличне надљудске способности. Након што се онесвестио, Хилер се буди у лабораторији Жуте зоне где Гентек научник др Антон Коениг и Блеквача и пуковник Даглас Рокс експериментишу на њему. Хилер је побегао из базе Гентек, када се Мерцер суочи с њим и тврди да су Гентек и Блеквач одговорни за поновно стварање и култивирање Блеклајт вируса, чинећи их одговорним за другу инфекцију и смрт Хилер-ове породице. Откривајући своје планове да скине Гентек и Блеквач, Мерцер нуди Хилер примирје. Несигуран у Мерцерове намере Хилер одлази код свог локалног пастора, Оца Луиса Гуера, за савет и помоћ.[9][10][11]

Користећи информације које је испоручио Гуера, Хилер хакује Блекнет терминале да сазна и саботира бројне њихове операције. Постепено конзумирајући свој пут кроз Блеквач, Хилер на крају проналази и суочава се са Коениг-том, који тврди да је на његовој страни и открива Блеквачову супер-војнички програм под кодним називом „Орион”. Хилер спречава Пројекат: Орион-ов напредак убијајући супер-војника који му је убризган његов ДНК. После конзумирања једног од главних научника, Хилер открива да га Коениг посматра како би пронашао његове слабости. Бесан због Коениг-ове издаје, Хилер га прати, само да би открио да он има моћ сличну њему и Мерцеру, и да је један од неколико „Еволвованих” агената који су постављени у Гентек и Блеквач од стране Мерцера. Након што је поразио и конзумирао доктора, Мерцер открива Хилер да га намерава регрутирати у покушају да контролише НИЗ. Његове сумње расту, Гуера затим показује Хилеру видео касету о Мерцеру који други пут пушта вирус на станицу Пен, на истом месту на којем је Мерцер првобитно издао и заразио све вирусом.

Бесан због Мерцерове преваре, Хилер креће у Зелену зону како би уловио Мерцерове присталице, укључујући и Еволвованог агента у Гентку по имену Сабрина Галовеј; међутим, када се суочи са Сабрином, Хилер се невољно удружио са њом када му је открила да му може помоћи да сруши Мерцера. Уз помоћ Сабрине, Хилер убрзо открива да Мерцер планира да зарази цео свет кроз „Блекјалт”, контаминирану вакцину коју је издао Гентек и која заправо служи да убрза инфекцију, а не и да је спречи.

Фрустриран тиме што је Хилер саботирао своје планове, Мерцер се суочава с њим и њих двојица се боре. Међутим, Мерцерова снага се показала супериорном и лако надјачава Хилер. Док Мерцер покушава да конзумира Хилер, јавља се чудна хемијска реакција, која је резултирала тиме да је Мерцер открио да није у стању да га убије због његовог „отпорног ДНК”, који учвршћује Хилер-ов статус као вирус-човек хибрид. Мерцер је брзо побегао, а Хилер је примио позив од оца Гуера. Гуера га обавештава да се велика хорда заражених сакупила испред његовог стана.

Хеллер стиже у Гуерин стан, проналазећи само његов леш. Међутим, ожалошћени Хилер користи Гуерин телефон да дође до Атене, Гуериног контакта, за кога се открива да је Дана Мерцер. Дана објашњава да је Хилер-ова ћерка, Маја, још увек жива, што је навело Хилер да крене у Црвену зону како би оборио Мерцера и спасио Мају. Након што је Хилер спречио Блеквачов други покушај напада на острво Менхетн, Рокси узимају Хилер-ову ћерку за таоца у седишту Генетика и закључава је са нераскидивим вратима, али Хилер конзумира Алфа Јуџернаута и привремено добија могућност контроле других Јуџернаута. Користећи ову нову способност, он разбија врата.

Хилер се суочава са Рокс-има, који откривају да имају његову ћерку и да је Хилер-у слободан пролаз да напусти НИЗ. Пре него што Хилер ослободи Мају, Сабрина стиже и отима је, удруживши снаге још једном са Мерцером. Када се суочио са њим, Мерцер му открива да планира да реши међународне конфликте и светске проблеме тако што ће заразити читаву људску расу, ефективно стварајући суперорганизам, са јединственим Мајиним ДНК-ом наслеђеном од њеног оца као катализатора. Након што Мерцер апсорбује Сабрину и еволуира, њих двојица се упуштају у крвави двобој, само да би Џејмс изашао као победник и убио и конзумирао Мерцера, који каже: „Добродошли на врх прехрамбеног ланца”, пре него што умре.

Након тога, Хилер брише заражене у НИЗ-у заједно са већином Блеклајт вируса; затим користећи Мерцерова апсорбована сећања, Хилер проналази и ослобађа Мају и Дану из ѕатвора. Прича се затим завршава погледом на Њујорк али Дана пита шта даље.

Стрип[уреди | уреди извор]

Радикал Ентартмент је најавио да ће, као и оригинални Прототипе, Прототипе 2 имати комичну двојку. Трећи део серије одвија се пре друге видео игре, делујући као мост између те две игре.

Објављен од стране Тамног Коња, први стрип је назван Сидро. Након што је искоренио вирус у Африци, Мексику и Русији, Алек путује широм света, питајући се да ли га је вирус учинио људским, убицом човечанства или његовим спаситељем. Алек полако почиње да одлучује да је он спасилац на земљи и да ће га увести у ново доба просперитета након што уништи човечанство. Међутим, то се мења када падне на жену. Када га жена изда, он одлучује да ће избрисати човјечанство, па се враћа у Њујорк и чини га НИЗ-ом.

Други стрип, назван Преживели, фокусира се на бившег полицајца, Цонрад-а, који се придружује Ами Левин, религиозној толерантној особи и Марцие, студенту уметности. Њих троје се противе поручнику Рилеју; међутим, он допушта Цонраду да види своју жену, тако дуго он пристаје да ради за Гентек. Цонраду је непознато да је његова жена мртва и он је завршио у пројекту званом Орион.

Трећи стрип, под називом Лавиринт, представио је Хилера-a и Мајk-а Маркос-a.[12]

Развој[уреди | уреди извор]

Развој игре почео је убрзо након успеха прве игре и био је у развоју три године. Игра је први пут приказана на Спајk 2010 ВГА наградама у децембру.[13] Игра је откривена као главни фокус издања ЕГМ-а у априлу 2011. године. Приказан је у ЕГМ-у и ЕГМИ-у 2011. године, откривајући многе нове детаље о заплету игре, ликовима и игрању игри.[14] Графика игре је потпуно ажурирана са много детаљнијим зградама и деформацијом возила, мутаната и људи који су много реалнији. Игру је такође делимично написао Дан Џолеј.

Прототип 2 је користио Титаниум 2.0 погон за игру.[15]

Промоција[уреди | уреди извор]

Ради промовисања игре, Радикал Ентартмент је направио Фејсбук апликацију за игру. Апликација се зове Блекнет, названа по систему мисије игре, и дозвољава фановима да раде заједно како би „хаковали” интерфејс. Хаковање ће омогућити фановима да открију мноштво видео снимака, интервјуа и других садржаја иза сцене, све до покретања игре. Такође путем Фејсбук-а, Радикал је открио да ће објавити нешто велико за Прототип 2 на КомикКону. То је била могућност да људи пусте игру, а такође су издали и прву од три трилера са детаљима о Прототипу 2.[16] На КомикКону, Активизион је одржао наградну игру у којој је победник могао да освоји или јакну коју је носио Џејмс Хилер, или јакну Алека Мерцера; У КомикКону-у, запослени у Активизион-у су поделили прототип 2 тематске робе, укључујући мајице, плакате, огромно Хилерово сечиво и још много материјала који су заступљени у игри. Активизион је издао за ИОС званичну игру под називом ПротоСлице, која је доступна бесплатно за преузимање.[17] Активизион је издао пар трилера, а тим Радикал Ентартмент је такође отишао у Париз да промовише игру у фебруару 2012, и имали су уживо интервју са ЈеуксВидео.[18]

Рекламе за издање игре користиле су песму „Повреда”, коју је певао Џони Кеш, у позадини. Видео приказује два глумца (један за Алек-а и један за Џејмс-а). Џејмс пада преко зграде као да жели да изврши самоубиство, док има сећања на рата, сећања на његову мртву жену, види заточене цивиле и да је заражен Мерцером и све му то бљеснуло у глави. Баш као што је ударио у земљу, он ствара ударни вал који убија више војника Блеквача у том подручју, показујући да је заражен и да је самоубиство само погрешно усмеравање према гледаоцу. Он устаје, неповређен и гледа Алека (који стоји на малој удаљености). Алек погледа Џејмс са осмехом, који се враћа са љутитим погледом. Алек показује своје канџе, а Џејмс показује своју оштрицу. Џејмс затим јури Алек-а док гласно виче у бесу. Затим на екрану трепере речи „Моћ освете”. Видео траје 1:27 секунди.

Пријем[уреди | уреди извор]

Критички пријем
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
PCPS3Xbox 360
DestructoidН/ДН/Д8/10[19]
EGMН/ДН/Д8.5/10[20]
EurogamerН/ДН/Д7/10[21]
Game InformerН/Д8.5/10[22]8.5/10[22]
Game RevolutionН/ДН/Д3.5/5 звездица[23]
GameSpot7.5/10[24]7.5/10[25]7.5/10[25]
GameTrailersН/ДН/Д7.2/10[26]
Giant BombН/Д3/5 звездица[27]3/5 звездица[27]
IGNН/Д7/10[28]7/10[29]
JoystiqН/ДН/Д3/5 звездица[30]
OXM (US)Н/ДН/Д8/10[31]
PC Gamer (UK)60%[32]Н/ДН/Д
PolygonН/ДН/Д7/10[33]
PSMН/Д8/10[34]Н/Д
Digital SpyН/ДН/Д3/5 звездица[35]
The EscapistН/ДН/Д3.5/5 звездица[36]
Оцена агрегатора
Metacritic76/100[37]79/100[38]74/100[39]

Пре-Издање[уреди | уреди извор]

Од свих Активизион-ових наслова приказаних на КомикКону-у, Прототип 2 је био најбоље прихваћен. Грег Милер из ИГН-а доделио је Прототип 2 као Активизион-ову најбољу игру на КомикКону и није споменуо ништа негативно у свом прегледу игре.[40]

Издање[уреди | уреди извор]

Прототип 2 је добио „опште повољне критике” на свим платформама осим Xbox 360 верзије, која је добила „просечне” рецензије, наводи се у агрегацији прегледа веб сајту Метакритик.[37][38][39] ПланетXbox360 је игру назвао дивним наставком који надмашује оригиналну верзију".[41] ПланетXbox360 је игру назвао „дивним наставком који надмашује оригинал”. У време његовог одласка из емисије, креатор заједнице Ден Хармон сматра Прототип 2 сјајном игром.[42]

ГејмЗон је дао PlayStation3 верзији оцену девет од десет и рекао да је „све што можете очекивати од наставка, је стварно. Иако постоје одређени елементи који се још једном враћају на старе дане Ултимативног Разарања, Радикал Ентартмент забава је закорачила са комадићем чисте забаве без обзира на све”.[43] Еџ је дао истој конзолној верзији оцену осам од десет и рекао, „Постоји сјајна беспрекорност у сваком аспекту Прототип 2. Осећате га док путујете светом, трчите снажно по зградама, високо у ваздух баш кад стигнете до краја кров, а затим прелазак са додиром десног клика у клизање које ће вас одвести до следећег крова”.[44] 411Маниа је дала игри осам од десет и назвала је „пристојна игра. Мање је фрустрирајуће од првог дела, са више опција за прилагођавање, боље способности и више ствари за обављање посла. Недостатак Бари Пепер-а је озбиљна ствар и прича је самим тим лоша. Вреди погледати ако вам се допала прва игра, или ако волите супер херојске игре”.[45] Гардијан је дао Xbox 360 верзиији сличну оцену четири звјездице од пет и изјавио: „Сама чистоћа сврхе која чини игру тако добром аркадном убиству, такође чини да се она искључи на било којем нивоу који није влажан и пун луталица. Док Прототип 2 као симулатор уништавања добија веома високе резултате, постоји шанса да ћете се, баш као и они малишани у блату, након кратког времена биће вам досадно и одлута ћете”.[46] Дигитал Фикс је истој конзолној верзији дао седам од десет оцену и рекао: „То заиста није ААА наслов који жели да буде, али је рекао да је такође и далеко од јефтине канте за смеће, слетим негде право у центар”.[47] Ескапист му је дао сличан резултат три и по звезде од пет и назвао га „пристојном акцијском авантуром са забавном борбом, али постаје мало превише истински”.[36] Дигитал Спај јој је дао три звездице од пет и рекао да се „истиче као поље убијања отвореног света, у коме можете било кога разбити у крвавим каскадама или извадити утробу. Поред тога, то је прилично стандардна акциона игра са свакодневним мисијама које не нуде прави изазов, спаковане у причу којој недостаје суштина и оригиналност. Али они играчи који могу да искључе свој мозак и уживају у вожњи наћи ће у Прототип-у 2 прилично крваво задовољство”.[35] Метро УК је исто тако дао шест поена од десет и рекао, „У малим дозама Прототип 2 је савршено забавна игра, али на крају, зато што Хилер и Мерцер не брину низаког другога, никог другог неће бити брига за њих”.[48]

Продаја[уреди | уреди извор]

Иако је Прототип 2 био најпродаванији у априлу 2012. године, победивши Star Wars и Call of Duty: Modern Warfare 3,[49] његова продаја је знатно пала у односу на продају игрица објављених у априлу 2011.[50] Прототип 2 је наставио своју снажну продају у мају месецу, остваривши више продаје него што је очекивао [[Dragon's Dogma]], али није успио победити Max Payne 3 и колеге Аkтивизион Близарда игрица Diablo III.[51]

Активизион, је 28. јуна 2012. објавио да, упркос „значајним улагањима”, игра „није пронашла комерцијалну публику”, и као резултат тога, програмер Радикал-а ће се сусрести са отпуштањем, а студио би се свео на подршку других Активизион пројекта.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ O'Connor, Alice (31. 1. 2012). „Prototype 2 'Radnet Edition' announced; PC edition delayed”. Shacknews. Приступљено 6. 2. 2012. 
  2. ^ CVG staff (12. 12. 2010). „Prototype 2 announced, coming in 2012”. Computer and Video Games. Future plc. Архивирано из оригинала 26. 12. 2014. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  3. ^ Phillips, Tom (14. 7. 2015). „Surprise! Prototype game bundle released for Xbox One today”. Eurogamer. Gamer Network. Приступљено 14. 7. 2015. 
  4. ^ а б Crecente, Brian (28. 6. 2012). „Prototype couldn't find a big enough audience, studio essentially closing down”. Polygon. Vox Media. Приступљено 6. 5. 2018. 
  5. ^ Cacho, Gieson (20. 6. 2011). „Prototype 2's new hero wants to kill Prototype 1's old hero (preview)”. The Mercury News. MediaNews Group. Архивирано из оригинала 24. 6. 2011. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  6. ^ Bale, Nicholas (22. 6. 2011). „E3 2011: Prototype 2 Preview”. GamingExcellence. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  7. ^ Makuch, Eddie (31. 1. 2012). „Prototype 2 Radnet Edition includes 55 DLC drops”. GameSpot. CBS Interactive. Приступљено 6. 5. 2018. 
  8. ^ „PROTOTYPE® 2 RADNET Edition Content: Frequently Asked Questions [FAQ]”. Radical Entertainment. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  9. ^ Nunneley, Stephany (21. 4. 2011). „Prototype 2 dev diary explains plot, shows gameplay”. VG247. Приступљено 4. 6. 2011. 
  10. ^ Hatfield, Daemon (3. 6. 2011). „E3 2011: Is Prototype 2 Your Type?”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 6. 5. 2018. 
  11. ^ Young, Nick (19. 8. 2011). „Gamescom Trailer For Prototype 2 Explains The Story So Far”. Gaming Union. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  12. ^ Haas, Pete (17. 1. 2012). „Prototype 2 Comics Reintroduce New York Zero”. CinemaBlend. GatewayBlend Entertainment. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 22. 1. 2012. 
  13. ^ Falcon, Jonah (12. 12. 2010). „Spike TV VG Awards: Prototype 2 Debut Trailer”. GameWatcher. Архивирано из оригинала 12. 12. 2010. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  14. ^ Tarren, Jamie (16. 3. 2011). „Prototype 2 details leap out from EGM”. Xboxer. Приступљено 4. 6. 2011. 
  15. ^ Jeromin, Falk (23. 4. 2008). „PCGH interview with Radical Entertainment about PROTOTYPE”. PCGamesHardware. Архивирано из оригинала 05. 07. 2017. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  16. ^ Coupe, Mark (24. 6. 2011). „Prototype 2 Facebook App Launched, Enter The Blacknet”. ZoKnowsGaming. Архивирано из оригинала 27. 06. 2011. г. Приступљено 25. 6. 2011. 
  17. ^ Good, Owen (4. 11. 2011). „There’s a Free Prototype 2 Minigame on iTunes Right Now”. Kotaku. Gawker Media. 
  18. ^ „Prototype 2 : Interview de David Fracchia”. JeuxVideo Live (на језику: French). 7. 2. 2012. Приступљено 6. 5. 2018. 
  19. ^ Sterling, Jim (23. 4. 2012). „Review: Prototype 2 (X360)”. Destructoid. Enthusiast Gaming. Приступљено 7. 5. 2018. 
  20. ^ Carsillo, Ray (23. 4. 2012). „EGM Review: Prototype 2 (X360)”. EGMNow. EGM Media, LLC. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  21. ^ Donlan, Christian (25. 4. 2012). „Prototype 2 Review (Xbox 360)”. Eurogamer. Gamer Network. Приступљено 7. 5. 2018. 
  22. ^ а б Vore, Bryan (24. 4. 2014). „Prototype 2 (PS3, X360): Radical's Latest Emerges From Prototyping Phase”. Game Informer. GameStop. Приступљено 7. 5. 2018. 
  23. ^ Tan, Nicholas (11. 5. 2012). „Prototype 2 Review (X360)”. Game Revolution. CraveOnline. Приступљено 7. 5. 2018. 
  24. ^ McShea, Tom (25. 7. 2012). „Prototype 2 Review (PC)”. GameSpot. CBS Interactive. Приступљено 6. 5. 2018. 
  25. ^ а б McShea, Tom (24. 4. 2012). „Prototype 2 Review (PS3, X360)”. GameSpot. CBS Interactive. Приступљено 6. 5. 2018. 
  26. ^ „Prototype 2 Review (X360)”. GameTrailers. Viacom. 24. 4. 2012. Архивирано из оригинала 6. 4. 2012. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  27. ^ а б Gerstmann, Jeff (18. 5. 2012). „Prototype 2 Review (PS3, X360)”. Giant Bomb. CBS Interactive. Приступљено 6. 5. 2018. 
  28. ^ Miller, Greg (24. 4. 2012). „Prototype 2 Review (PS3)”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 6. 5. 2018. 
  29. ^ Miller, Greg (23. 4. 2012). „Prototype 2 Review (X360)”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 6. 5. 2018. 
  30. ^ Mitchell, Richard (25. 4. 2012). „Prototype 2 review: Stalkin' New York (X360)”. Engadget (Joystiq). Oath Inc. Приступљено 7. 5. 2018. 
  31. ^ Lewis, Cameron (23. 4. 2012). „Prototype 2 review”. Official Xbox Magazine. Future US. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  32. ^ Francis, Tom (7. 9. 2012). „Prototype 2 review”. PC Gamer. Future plc. Приступљено 7. 5. 2018. 
  33. ^ Kollar, Philip (23. 4. 2012). „Prototype 2 review: Obscenity evolved (X360)”. Polygon. Vox Media. Приступљено 7. 5. 2018. 
  34. ^ „Review: Prototype 2”. PlayStation: The Official Magazine. бр. 60. Future plc. јул 2012. стр. 76. 
  35. ^ а б Laughlin, Andrew (30. 4. 2012). „'Prototype 2' (Xbox 360): An open-world guilty pleasure”. Digital Spy. Hearst Communications. Приступљено 7. 5. 2018. 
  36. ^ а б Goodman, Paul (1. 5. 2012). „Prototype 2 Review (X360)”. The Escapist. Defy Media. Архивирано из оригинала 07. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  37. ^ а б „Prototype 2 for PC Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Приступљено 24. 7. 2012. 
  38. ^ а б „Prototype 2 for PlayStation 3 Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Приступљено 24. 4. 2012. 
  39. ^ а б „Prototype 2 for Xbox 360 Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Приступљено 24. 4. 2012. 
  40. ^ Miller, Greg (21. 7. 2011). „Comic-Con: Prototype 2 v. Spidey v. GoldenEye v. X-Men”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 6. 5. 2018. 
  41. ^ Workman, Robert (23. 4. 2012). „Prototype 2 Review”. PlanetXbox360. Архивирано из оригинала 28. 4. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  42. ^ Harmon, Dan (20. 5. 2012). „HEY, DID I MISS ANYTHING?”. Tumblr. Приступљено 24. 5. 2012. 
  43. ^ Workman, Robert (23. 4. 2012). „Prototype 2 review (PS3)”. GameZone. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  44. ^ staff, Edge (јун 2012). „Prototype 2 review (PS3)”. Edge. бр. 241. Future plc. Архивирано из оригинала 26. 4. 2012. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  45. ^ Morrison, Marc (18. 5. 2012). „Prototype 2 Review”. 411Mania. Архивирано из оригинала 20. 5. 2012. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  46. ^ Ditum, Nathan (24. 4. 2012). „Prototype 2 – review (X360)”. The Guardian. Guardian Media Group. Приступљено 7. 5. 2018. 
  47. ^ Phillips, Andrew (9. 5. 2012). „Prototype 2 Review (X360)”. The Digital Fix. Poisonous Monkey. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г. Приступљено 7. 5. 2018. 
  48. ^ Jenkins, David (24. 4. 2012). „Prototype 2 review – super anti-hero (X360)”. Metro. DMG Media. Приступљено 1. 6. 2018. 
  49. ^ Johnson, Stephen (10. 5. 2012). „Prototype 2 Tops April Sales; Overall Gaming Sales Down 32 Percent”. G4. G4 Media. Архивирано из оригинала 2. 8. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2018. 
  50. ^ Williams, Matt (11. 5. 2012). „NPD April: Prototype 2 on top, sales plummet 42%”. VG247. Приступљено 10. 12. 2012. 
  51. ^ „Diablo III tops list of video game sales in May”. Gadgets 360. Red Pixels Ventures Limited. 16. 6. 2012. Приступљено 10. 12. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prototype_2&oldid=27702779”