Пројектна настава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Пројектна настава је модел организованог пројекта, (енг. Project-Based Learning), представља савремене концепте учења и поучавања, и за циљ има развијање функционалних знања ученика.

Пројекат је комплексан задатак заснован на изазовном и интересантном питању или проблему, који тражи од ученика да постави истраживање, истражи, реши проблем кроз дужи временски период и донесе коначни продукт који се јавно презентује. (Џон  В. Томас, 2000.) Може се наћи и под називом: подучавање методом пројекта (Project-Method Teaching), настава орјентисана на пројекте (Project oriented instruction) или настава заснована на пројектима (Project-Based Learning). То је „најсложенији облик практичног смисаоног и интензивног стицања знања из целовитих делатности, односно из проблемских целина и области сазнања, представљања, трансфера и презентовања, употребе и примене конкретног знања. Захтеви ове наставе су најбрже и најефикасније постизање циљева, као и разрађених критеријума за вредновање резултата коначних циљева наставе кроз њихову конкретизацију у решавању проблема“. (Весна Кнежевић, 2007.)


Зачетници пројекта у сарадничкој настави[уреди]

Утемељивач пројектне наставе је амерички филозоф Џ. Дјуи (1859-1952), а настављачи су В.Х. Килпатрик (1871 – 1965), А. Х. Маслов (1908-1970) и Џ. Брунер средином 20.века.

Џон Дјуи, као зачетник наставе засноване на пројектима, био је присталица теорије прагматизма ~ наука и знање у служби практичних потреба, тј. да је задатак школе да учи ученике животу кроз практичне радове; уместо предавања, знања се стичу кроз сопствена искуства у социјалном контексту, а наоснову интересовања деце (за комуникацијом, истраживањем, уметничким изражавањем, радом).

Тридесетих година 20. века уведен је у литературу и образовну праксу израз пројектна настава коју алтернативно називају  и образовање искуством ~ Увођење истраживачке методе у наставу.

У савременој педагошкој теорији[уреди]

Карактеристике[уреди]

Пројектна настава представља нов начин организације настава у којој ученици нису пасивни посматрачи, већ активни учесници. Заснива се на другачијем облику рада од традиционалног. Фронтална настава је сведена на минимум у виду давања инструкција за рад и усмеравања.

Пројектна настава подразумева интердисциплинарни рад. Карактеристике су: усмереност на интересовања ученика, аутентичност садржаја који се обрађују, интердисциплинарност пројектних тема, измењена улога наставника, сарадничка настава и учење, тимски рад ученика, планирање усмерено према циљу, истраживачки приступ, одговорност ученика за сопственоучење, употреба савремене технологије, настава која излази из оквира учионице и школе, развој социјалних компетенција ученика итд.

Представља алтернативу предавачкој настави пре свега због своје усмерености на ученика, на циљеве и исходе учења. Карактерише је искуствено и кооперативно учење и различити облици и технике активног учења; усмерена је на развијање виших когнитивних способности и вештина и социјалних вештина и вредности. Акценат је на планирању и изради пројекта, а цео наставни процес се организује око тога. Продукт наставе се јавно презентује. Продукти пројекта могу бити: представа, изложба, кратки филм, текст у новинама, наступ на локалној телевизији, предавање за родитеље.

71357-ca8b6f749dfa0eed.jpg

У оваквом облику наставе, ученици имају улогу сарадника у решавању проблемских задатака који захтевају истраживање различитих извора знања, корелацију знања, организационе вештине. На тај начин се стиче функционалност знања.

Овај облик наставе ученицима даје могућност да уче и делују самостално – свој рад сами организују, преузимају задатке на одговоран начин, трагају за могућим решењима. 

Циљ: оспособљавање ученика за организовање и вођење пројеката. Кроз то ће они учити: да уче, истражују, претражују, филтрирају и користе информације, развијају социјалне вештине, сарађују, стичу практичне и менаџерске вештине, граде позитиван селф концепт...

Пројектна настава подразумева уравнотеженост когнитивног учења, развоја мануелних способности, емоционалног и социјалног искуства. Ученици уче у тиму, решавањем проблема и уче открићем. Њена вредност се налази у чињеници да ученици током реализације пројекта спонтано уче неке садржаје и овладавају когнитивним и социјалним вештинама. У пројектној настави долази до повезивања познатог и непознатог, учења помоћу примера (егземпларно учење), учења примењивањем знања, као и комбиновања конвергентног (логичког) и дивергентног (стваралачког) мишљења.

Пројектна настава условљава отвореност школе и повезивање са средином која је окружује.

Код ученика се унапређује самосталност, властита иницијатива, спремност за преузимање одговорности, способност сарађивања, коришћења расположивих ресурса, оријентисаност ка циљу, креативност, тимски рад...

Врсте[уреди]

По томе колико је учесника укључено у пројекат, они могу бити лични пројекти или мали пројекти који ангажују неколико ученика. Могу бити разредни, где су укључени сви ученици једног разреда, као и пројекти целе школе.

Сваки добар пројекат мора имати:

  • Циљ и продукт
  • Сложенији задатак
  • Одређено време трајања
  • Рад ученика по групама, уз сарадњу свих група

Улога наставника и ученика у пројектној настави:[уреди]

Наставник је у улози ментора/партнера/координатора (прати ток пројекта, ученицима обезбеђује информације о ресурсима и ствара услове и прилике за самостални сараднички рад, уноси своје стручно знање).

Ученици самостално уче уз властиту одговорност. Они у великој мери сами организују своје процесе учења. Циљ је да сами реализују пројекат и стекну искуствено знање које на типичним школским часовима нису у могућности да остваре (велике ученичке групе, строги временски оквири, строге границе међу наставним предметима, ограничена наставна средства...). 

Организација пројектне наставе[уреди]

Пројектна настава интегрише различите курикулуме, укључује већи број наставника у заједнички рад са својим колегама и ученицима. У таквом тиму људи, окупљеном око заједничког задатка, развија се и креативност. До решења се може доћи на различите начине олујом идеја при заједничком раду у тимовима. Сам начин организације рада, подразумева и поделу задатака између чланова групе, при чему свако добија свој део задатка. Потребно је нагласити и то да се подела задатака треба вршити према могућностима свих учесника у раду о чему треба посебно водити рачуна. На овај начин, могу се лакше евалуирати кораци предузети у циљу доласка до решења проблема, а атмосфера током рада је позитивна и мотивишућа за учеснике истраживања.

Претходна истраживања[уреди]

Пројектна настава представља нов начин организације настава у којој ученици нису пасивни посматрачи, већ активни учесници. Заснива се на другачијем облику рада од традиционалног. Фронтална настава је сведена на минимум у виду давања инструкција за рад и усмеравања. У оваквом облику наставе, ученици имају улогу сарадника у решавању проблемских задатака који захтевају истраживање различитих извора знања, корелацију знања, организационе вештине. На тај начин се стиче функционалност знања. Разне бенефите пројектне наставе, у свом раду описује Стефани Бел[1] наглашавајући да се знања стечена на овакав начин, не могу процењивати стандардизованим тестовима јер она развија критичко размишљање ученика током фаза истраживања. Ауторка истиче да се пројектном наставом повећава и мотивисаност ученика за рад, али и побољшање академских постигнућа. Сарадњом између ученика, развија се и толеранција међу њима, тако да  пројектна настава поспешује рад у мултикултуралним срединама. Воронченкон и сарадници[2] тврде да се на овај начин отклањају различитости међу ученицима.

Једна од бројних одлика пројектне наставе је време потребно за њено планирање и спровођење. Према Ламу[3], фактор који значајно утиче на организовање оваквог модела рада је време које је потребно да наставници издвоје како би је организовали, али и финансијска стимулација.

Фазе пројектне наставе[уреди]

Пројектна настава има 6—10 етапа:

  • Проналазак / одабир теме
  • Формулисање циљева
  • Планирање и припрема
  • Реализација пројекта
  • Презентација пројекта
  • Евалуација и рефлексија

Образовни систем Србије препознаје пројектну наставу. Правилником о оцењивању за основну школу  предвиђено је оцењивање активности ученика у оквиру пројектне наставе. Правилник о оцењивању ученика у основној школи, у делу који се односи на начин и поступак оцењивања, између осталог наводи да се учешће ученика у пројекту такође оцењује. Добро је комбиновати процене наставника са проценама ученика и њиховим самовредновањем. 

Вредност пројектне наставе постоји и када нису остварени дефинисани циљеви или када непланиране тешкоће ометају реализацију пројекта. Из неуспелог пројекта може се унапредити даљи рад.

Улоге наставника и ученика у различитим етапама пројектне наставе[4][уреди]

Етапа наставне активности Активност наставника Активност ученика
1. Избор теме и формулисање оквирног циља пројекта Заједно са ученицима предлаже теме и формулише пште образовне и пројектне циљеве. Расправљају и заједно с наставником бирају тему.
2. Подела теме на подтеме и формулисање посебних циљева за сваку подтему Помаже ученицима у постављању и прецизирању подтема. Предлажу  или бирају понуђене подтеме
3. Формирање група/тимова и подела задужења Формира групе по изабраним подтемама водећи рачуна о интересовањима ученика У оквиру малих група/тимова међу собом деле улоге ради успешније реализације изабраног задатка.
4. Припремање материјала за истраживачки рад Унапред разрађује задатке, питања з истраживачк ирад и припрема потребне ресурсе Прихватају обавезе у изради задатка
5. Одређивање рока за завршетак пројектне активности и договор о презентацији резултата Организује расправу и учествује у њој.  Расправљају и утврђују облике презентовања резултата својих истраживања.
6. Разрада пројекта, истраживање Прати и усмерава рад ученика. Истражују према унапред утврђеним задацима и процедурама уз инструкције наставника/библиотекара.
7. Обједињавање резултата мањих група/тимова Упућује ученике како да обједине резултате. Обједињују резултате према прихваћеним правилима.
8. Презентација Наставник организује (јавну) презентацију Извештавају о резултатима свог рада и добијају повратне информације
9. Рефлексија Наставник процењује резултате реализованих активности и ефекат свог рада.  Ученици оцењују читав процес, своју улогу и допринос у процесу учења. 

Референце[уреди]

  1. ^ Bell, Stephanie (2010-01-29). „Project-Based Learning for the 21st Century: Skills for the Future”. The Clearing House: A Journal of Educational Strategies, Issues and Ideas (на језику: енглески). 83 (2): 39—43. ISSN 0009-8655. doi:10.1080/00098650903505415. 
  2. ^ Voronchenko, Tatiana; Klimenko, Tatiana; Kostina, Irina (2015-06). „Learning to Live in a Global World: Project-Based Learning in Multicultural Student Groups as a Pedagogy of Tolerance Strategy”. Procedia - Social and Behavioral Sciences. 191: 1489—1495. ISSN 1877-0428. doi:10.1016/j.sbspro.2015.04.472.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Lam, Shui-fong; Cheng, Rebecca Wing-yi; Choy, Harriet C. (2010-12). „School support and teacher motivation to implement project-based learning”. Learning and Instruction. 20 (6): 487—497. ISSN 0959-4752. doi:10.1016/j.learninstruc.2009.07.003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Младен и Нада Вилотијевић. Пројектна настава (PDF). 

Литература[уреди]

  1. Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С.,  Активно учење: приручник за примену метода активне наставе/учења, Институт за психологију, Београд, 2003. 
  2. Đorđević, Vesna, Inovativni modeli nastave, Obrazovnatehnologija 4/2007
  3. Matijević, Milan, Projektnoučenje, Znamen: Nastavničkisuputnik 2008./09:
  4. Bob[мртва веза] 
  5. Projekt metoda i problemska nastava
  6. Projektna nastava- prijedlozi za primjenu
  7. Вилотијевић, Младен и Нада Вилотијевић. „Пројектна настава“
  8. Bell, S. (2010): Project-Based Learning for the 21st Century: Skills for the Future. The Clearing House, 83, 39–43.
  9. Lam, S., Cheng, R. W., Choy, H. C. (2010): School support and teacher motivation to implement project-based learning. Learning and Instruction, Vol. 20, 487-497.
  10. Voronchenko, T., Klimenko, T., Kostina I. (2014): Learning To Live In A Global World: Project – Based Learning In Multicultural Student Groups As A Pedagogy Of Tolerance Strategy. Procedia – Social and Behavioral Sciences, 191, 1489 – 1495.

Види још[уреди]

Project-Based Learning