Психоактивном супстанцом изазвана психичка зависност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Психоактивном супстанцом изазвана психичка зависност
Drug Disposal (5664575175).jpg
Психоактивни лекови
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпсихијатрија
ICD-10F11.2
ICD-9-CM304.0
MeSHD009293

Психоактивном супстанцом изазвана психичка зависност је облик зависности у којој преовлађују психичке сметње.[1] Свака активна употреба или злоупотреба психоактивних супстанци може довести до стварања психичке и физичке зависности. Оно што карактерише зрелу, душевно здраву особу је капацитет за љубав и капацитет за рад, а то је код злоупотребе психоактивном супстанци због психичка зависност у великој мери поремећено.

Дефиниције[уреди]

Психоактивна супстанца — продукти биљног, животињског и минералног порекла која након уноса у организам (злоупотребе), оставља за собом бројне физичке последице по централни нервни систем, утиче на промене темперамента, карактера, навика, потреба, односно до оштећења личности у психичком и сваком другом смислу. Светска здравствена организација дефинише психоактивну супстанцу (дрогу) на следећи начин: „Дрога је свака супстанца, која, унесена у организам, може да модификује једну или више функција.[2]

Зависност — стање периодичне или континуиране интоксикације проузроковане поновљеним узимањем природних или синтетичких супстанци

Психичка зависност психолошко стање које се испољава као неодољива жеља за дрогом, навика, да се дрога узме, у почетку због осећања задовољства, растерећења или отклањања осећања нелагодности, а касније услед створене зависности, коју прате веома непријатни симптоми.[3]

Телесна или физиолошка зависност стање адаптације организма на супстанцу, посебно процес неуроадаптације. Супстанца је “уплетена” у трансмисијске и рецепторске системе мозга. Смањивање дозе или покушај прекида уношења доводи до непријатних стања и апстиненцијалних тегоба што је знак успостављене физиолошке зависности.[4]

Болести зависности — је патолошко стање зависност од психоактивних супстанци (ПАС), као што су етил алкохол (алкохолизам), дроге (наркоманија) и цигарете (никотинизам).

Наркоман — означава се искључиво она особа која се сматра зависном само од опијата или стимуланса.[5]

Политоксикоманија или полиадикција — штетна употреба више психоактивних супстанци истовремено.[6]

Толеранција — промена реаговања организма на унету супстанцу; знак је успостављене зависности и адаптације организма; потребно је повећање дозе да би се доживели исти ефекти које је раније обезбеђивaла мања количина супстанце (код алкохолизма постоји пад толеранције, код хероинске зависности и зависности од стимуланса он се не јавља).[7]

Историја[уреди]

Још из периода древних цивилизација људи су користили природне психоактивне супстанце (дрогу) коју се налазили у из својој околини. Најчешће је то било у магијским и религиознимобредима. Коришћење дрога изван тог контекста била је ретка појава.

У другој половини 20. века дошло је до експанзије појаве злоупотребе психоактивних супстанци, као и драматичаног пораст особа које су зависници од различитих дрога, било природног или синтетичког порекла и то нарочито међу младима.

У 21. веку у пракси се све више користе синтетичке психоактивне супстанце (дроге) чије је дејство јаче, а тиме и опасније од природних дрога.

Епидемиологија[уреди]

На глобалном нивоу према годишњем извештају канцеларије УН за дрогу и криминал (УНОДЦ) током 2010. године, преко 200 милиона људи користило је дрогу у свету. Од тога:

  • 162 милиона користило је канабиноиде (марихуану и хашиш),
  • 35 милиона стимулансе (најчешће амфетамин, метамфетамин и екстази),
  • 16 милиона опијатске дроге (опијум, морфијум, хероин) и
  • 13 милиона кокаин.

Према процени Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду у 2013. години, у Србији је живело 170.000 корисника опијата, а просечно лечени зависник имао је 31 годину. Од овог броја у овој успнови лечено је само 14.000 зависника У регистру Завода за јавно здравље исте године се водило 7.900 зависника што значи да је на 1.000 становника било 5 наркомана.

Етиологија[уреди]

У данашњем свету код људи се све више јављају психичке сметње у виду различитих реакција код којих преовлађују промене у доживљавању и понашању. Како би се постигло извесно растерећење психичких тегоба, у почетку, психоактивне супстанце се узимају ради стварања одређеног ефекта — пријатног доживљаја, или са једне стране, супстанце се узимају како би се искривила реалност (фалсификовала реалност), а са друге стране како би се избегла нелагодност или тегоба.

Након тог искуства особа наставља са узимањем супстанци све до тог момента када је стварање било каквог пријатног доживљаја код ње немогућ без употребе психоактивне супстанце. Тако психичка зависност постаје стање које се одликује жељом, потребом, навиком или компулзијом да се психоактивна супстанца узме како би се растеретила напетост и изазвало осећање пријатности.

Без обзира о којој супстанци је реч, психоактивна зависност се може одредити као везаност особе за неку психоактивну супстанцу, која се испољава као неодољива страст за њеним конзумирањем.[8]

У те супстанце спада и најраширенија легална дрога као што је алкохол.[9]

Етиолошки фактори[уреди]

Етолошки фактори одговорни за настанак зависности, у начелу се могу поделити у три групе, приказане у табели:[10]

Етиолошки фактор Врсте
Биолошки

1. Генетски фактори

2. Биохемијски фактори

3. Метаболички фактори

Психолошки

1. Психодинамске теорије

2. Теорије учења

3. Когнитивно-бихевиоралнe теоријe

4. Системски приступ

Социолошки и културолошки

1. Фактори личности

2. Фактори средине

3. Психолошка и фармаколошка дејства супстанце

4. Структура породице

5. Утицаји друштва како глобално тако и на нивоу дугутрајне изложености и доступности адиктивних супстанци у локалној заједници

Патофизиологија[уреди]

Када се психоактивна супстанца (дрога) унесе у тело путем крви она нађе свој пут до мозга и ту испољавају своје психоактивно дејство, мења стање свести, а након краће или дуже употребе изазива психичку и/или физичку зависност, или према терапијским приручницима:

Оно што их чини тако „пожељним” и „чаробним” је чињеница да оне мењају оно што осећамо и мислимо у периоду њиховог деловања - нпр. изазивају осећај лебдења или вртоглавице (који неке у почетку страшно плаши), затим, мењају ниво емоционалног доживљаја или расположења било ка „плусу” (дижу) или ка „минусу” (спуштају), понекад смањују осећање телесног бола (анестезирају или отупљују), или појачавају опажање околине (до халуцинирања)”.[11]

Дејство ПАС на ЦНС[уреди]

Психоактивне супстанце[уреди]

Савремена поделе психоактивних супстанци заснива се на дејству дрога на централни нервни систем, па се тако разликују:

Депресори централног нервног система (ЦНС)[уреди]

Депресорима ЦНС се називају психоактивне супстанце које изазивају психичку и физичку зависност. Њихово дејство изазива: поспаност, тромост, општу успореност говора и моторике, уске зенице, топлину у стомаку, сметње пажње и памћења, еуфорију, релаксацију мишића, смањење унутрашње напетости, дезинхибицију. У ову групу спадају:

  • опијати и полусинтетски опијати (опијум, морфин, кодеин, хероин)
  • опиоиди (синтетски опијати-бупренорфин, метадон, фентанил)
  • барбитурати (амобарбитал, фенобарбитал)
  • бензодиазепини (дијазепам, лоразепам, бромазепам)
  • други хипноседативи (алкохол, глутетимид)

Депресори у нижим дозама смањују активност ЦНС-а (седација, умирење, поспаност...), док у вишим дозама делују као хипнотици. У великим дозама депресори имају ефекте – анестезије све до појаве коме.

Најзаступљенија злоупотреба ових супстанци означава се као алкохолизам, хероинска зависност и таблетоманија. Честа је и злоупотреба тродона (трамадола), лека из групе опијата.

Стимуланси централног нервног система[уреди]

Дроге које привремено убрзавају психичко функционисање носе назив стимуланси централног нервног система. У ову групу спадају:

  • кокаин (кокаинска база и crack)
  • амфетамин, метамфетамин
  • психоделични амфетамини (МДА, МДМА, МДЕ..)
  • аналози амфетамина и сродни стимуланси (кофеин, ефедрин)
  • никотин.

Дејство стимуланса је да: поправљају расположење, повећавају енергију, будност, смањују апетит, повећавају радно ангажовање, стварају доживљај снаге, моћи... Затим повећавају активност вегетативног нерног система: ширење зеница, тахикардија, пораст крвног притиска... У клиничкој слици присутни су: убрзан рад срца, повећање крвног притиска, појачано лучење пљувачке, еуфорија, узбуђење, причљивост, несаница, логороичност... Код већих доза присутни су: психомоторни немир, конфузно и делирантно стање са халуцинацијама, тахикардија, сувоћа у устима, дисање убрзано, повраћање, проливи, грчеви, вазомоторни колапс. Код дуготрајне употребе присутна је: раздражљивост, несаница, променљиво расположење, губитак апетита, мршављење, тремор, несаница.

Халуциногени[уреди]

Халуциногени мењају структуру менталног функционисања. У ову групу спадају:

  • природне сусптанце: мескалин, псилоцибин, хармин, ибоген...
  • ЛСД (диетиламид лизергичне киселине)
  • ПЦП (фенциклидин).

Халуциногени изазивају халуцинације, феномене деперсонализације и дереализације, перцептивне поремећаје, емоционалне промене, успореност тока мисли и блок у мисаоном процесу, поремећај свести, конфузију... (слично психози). Природни халуциногени углавном потичу из Централне и Јужне Америке. Доживљај при узимању, тзв. „трип“ може бити „бад трип“ и њега карактеришу непријатне халуцинације, страх, анксиозност, агресија, параноја, сумрачно стање.[12]

Клиничка слика[уреди]

Психичка зависност и друштво[уреди]

Уколико су у питању благи поремећаји психичких способности, изазвани психоактивном супстанцом, схватање правног посла и његових последица може бити очувано, док код теже измењености, ове способности су и са сазнајног и са вољно-мотивационог аспекта битно нарушене или искључене. У том случају особу која је зависник од психоактивне супстанце, са знацима физичке и психичке зависности треба потпуно или делимично лишити пословне способности, јер психичке измене до којих болест доводи, ове болеснике чини у време болести умањено способним или неспособним да се адекватно и самостално брину о себи, својим правима и интересима, а и својим поступцима могу нанети штету себи и блиском окружењу.[13]

Наравно, то не значи да се ради о трајном статусу тих особа, јер уколико је болест излечена, успостављена апстиненција у дужем периоду, и нема неких трајних психијатријских оштећења, пословна способност се може делимично или потпуно вратити у друштво.

Извори[уреди]

  1. ^ Букелић Ј., Дрога у школској клупи, Веларта, Београд, 1995, стр. 15
  2. ^ Букелић Ј., Дрога у школској клупи, Веларта, Београд, 1995, стр. 5.
  3. ^ Марјановић Д., Милићевић Ж., Дрога, алкохол, коцка – непријатељи живота, приручник за превенцију болести зависности у основним школама, Завод за уџбенике, Београд, 2013, стр. 42.
  4. ^ World Health Organization. Neuroscience of psychoactive substance use and dependence. Geneva: 2004
  5. ^ Вујаклија М., Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1992, стр. 578.
  6. ^ Видановић И., Колар Д., Ментална хигијена, Ауторско издање, Београд-Сремчица, 2003, стр. 136.
  7. ^ Ramah A. Psihoaktivne supstance. Beograd: Interprint; 2001.
  8. ^ Видановић И., Речник социјалног рада, Ауторско издање, Београд, 2006, стр. 429
  9. ^ Каличанин П., Психијатрија - Дијагностичко-терапијски приручник за лекаре опште медицине,Технис, Београд, 1997, стр. 57.
  10. ^ Kovačević M. Zavisnosti od supstanci - etiologija. Engrami 2002; 24(3-4): 143-55
  11. ^ Настасић П., Не дозволи да те дрога избаци из игре, Едукативни приручник, Привредни преглед, ДОО, Београд, 2004, стр. 13
  12. ^ Dragišić-Labaš S, Milić M. Bolesti zavisnosti kao bolesti društva, porodice i pojedinca. Sociologija 2007; 49(1): 31-43.
  13. ^ Крстић, Б. (1996). Судска психијатрија. Ниш: СКЦ

Литература[уреди]

  • Жилијета Кривокапић, Катастрофе и употреба психоактивних супстанци У: scindeks-clanci.ceon.rs UDK 159.942.5 ; 613.83

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).