Пређи на садржај

Радио-примопредајник

С Википедије, слободне енциклопедије
Радио-примопредајник.

Радио-примопредајник је електронски уређај који се састоји од радио-предајника и радио-пријемника. Обично је излазне снаге испод 100 W, а примјењује се за комуникације преко радио-таласа. Примјери су телефон, телефакс, радар, радио примопредајник и други.

Кориштење одвојених радио-предајника и пријемника на једном мјесту се показало непрактичним већ почетком 20. вијека, па се пришло изради комбинованих уређаја у виду радио-примопредајника.

По конструкцији могу се подијелити на интегрисане и неинтегрисане. Интегрисани имају поједина кола заједничка за пријемник и предајник, и налазе се у једној кутији. Неинтегрисани имају посебне блокове пријемника и предајника, повезане у заједничко кућиште, а израђују се тако да отказ једнога не утиче на рад другога.

Врсте примопредајника

[уреди | уреди извор]

Врсте су разне, зависно од типа информација, медијума преноса и других фактора:

Литература

[уреди | уреди извор]