Пређи на садржај

Радна експлоатација

С Википедије, слободне енциклопедије

Радна експлоатација подразумева присвајање и искоришћавање туђег рада од стране власника средстава за производњу.

Жртве радне експлоатације могу бити особе свих старосних доби и социјалних група.

Неки од најчешћих видова радне експлоатације су:

Кршење радничких права

[уреди | уреди извор]

Кршење радничких права можемо посматрати као један од најчешћих видова радне експлоатације. Под кршењем радничких права подразумева се:

  • Рад на црно
  • Неплаћени прековремени рад
  • Немогућност коришћења годишњег одмора
  • Различита висина зарада за потпуно исти посао, нарочито често се јавља између зарада мушкараца и жена[1]

Трговина људима у сврху радне експлоатације

[уреди | уреди извор]

Радна експлоатација је глобални проблем а најрањивије категорије људи су:

Области у којима се експлоатација најчешће дешава су:

  • Пољопривреда
  • Текстилна индустрија
  • Угоститељство
  • Грађевинарство

Радници који мигрирају унутар граница држава или преко граница у сврху запослења, лако постају жртве трговине људима због чињенице да траже запослење у другој држави, у непознатој околини, под условима који су често рестриктивни и неповољни.

Најчешће методе које се користе да би радник дошао у овакву ситуацију су:

  • Врбовање путем обмане
  • Врбовање злоупотребом тешког положаја
  • Експлоатацијски услови рада
  • Принуда на одредишту
  • Злоупотреба тешког положаја на одредишту
  • Злоупотреба уговора
  • Намерно наметање незаконитих трошкова и дугова често уз подршку агенција за запошљавање и послодаваца у држави oдредишта[2]

Дечији рад као вид радне експлоатације

[уреди | уреди извор]

Дечији рад је укорењен у сиромаштву и недостатку посла за одрасле који испуњава пристојне услове, као и у недостатку адекватне социјалне заштите и неуспеху образовног система који подразумева да сва деца похађају и заврше школу. Због своје посебне рањивости деца обично прођу кроз више типова експлоатације. Најчешће се изгладњују, ускраћује им се слобода кретања, одузима слобода избора и право на живот без насиља.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Профил земље Србија” (PDF). Приступљено 10. 5. 2018. 
  2. ^ „Трговина људима у сврху радне експлоатације” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 07. 2018. г. Приступљено 10. 5. 2018. 
  3. ^ „Приступ решавању питања дечијег рада и његово искорењивање”. Приступљено 10. 5. 2018. [мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]