Радовање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радовање
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Велика Плана
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 543
Положај
Координате 44°17′04″ СГШ; 21°01′17″ ИГД / 44.284333° СГШ; 21.0215° ИГД / 44.284333; 21.0215 Координате: 44°17′04″ СГШ; 21°01′17″ ИГД / 44.284333° СГШ; 21.0215° ИГД / 44.284333; 21.0215
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 164 m
Радовање на мапи Србије
Радовање
Радовање
Радовање на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 026
Регистарска ознака VP

Радовање је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 543 становника.

Село је познато по томе што је ту по наредби Милоша Обреновића убијен Карађорђе у ноћи између 13. и 14. јула 1817. године

Историја[уреди]

Село Радовање лежи југозападно од Велике Плане. У арачким списковима из првих десетина 19. века не помиње се као самостално насеље. По попису из 1921. године Радовање је имало 191 кућу са 914 становника. По подацима Г. Т. Радивојевића Радовање спада у групу села, која су постала у доба Кочине Крајине. У то доба је у ово село дошло 13 породица, док су све остале млађе. У најстарије породице се убрајају: Лазовићи, Павићи, Обалаши, Стругаревићи, Милутиновићи, и Аћимовићи; све су ове породице дошле у доба Кочине Крајине, остале су породице дошле после првог Устанка и то од Тимока, из Ресаве, из Груже, из Старог Влаха, и из околних села.

О постанку имена овога места разно се прича. Једни веле да је име дошло по некоме Радовану Пикљи, који се први овамо доселио. Други причају да је селу дао ово име кнез Лазар, а да се дотле звало Омајска. Из Омајске је, веле, дошло на Коеово 70 најбољих оклопника, и кад их кнез Лазар видео увикнуо је «ево мога радовања». Када их је упитао одакле су и они му казали, веле да је рекао да се село зове Радовање. По трећима, у селу је за време Турака живело 70 Радована који успеју да умакну Турцима и да побегну у Немачку. Због спасења тих 70 Радована, веле, село је названо Радовање.

У атару овога села, испод данашњег гробља, има камење од неке старе грађевине, за коју мисле да је била црква.

На страни брда Крушчице постоји место „Драгићевца“ где је била ливада са трлом некога Драгића Војковића. Ту, у густом лугу, у зору 13. јула 1817. године мучки је на спавању убијен Карађорђе Петровић. У близини Драгићевице је црква Покајница за коју се прича да ју је подигао Вујица Вулићевић (кум Карађођев), кајући се што је наредио да се Карађорђе убије.

Село је подигло школску зграду 1898. године; ова зграда упропашћена за време рата, а нова зграда подигнута 1921. године. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Радовање живи 556 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (41,5 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 205 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.129
1953. 1.131
1961. 937
1971. 840
1981. 847
1991. 770 717
2002. 764 689
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
685 99,41 %
непознато
  
4 0,58 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ Т. Радивојевић, Лепеница – Посебни део (у рукопису) и из «Летописа» општине села Радовање, Бр.142./928.:
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]