Разговор:Ђепи

Први поднаслов

Којом логиком је ђепи део историје Републике Српске и осталих ентитета, укључујући и области као Банат, ако се одавде јасно види да где се протезао ђепи. Важно да је уклоњена категорија Историја Мађарске само на основу једне карте.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:23, 23. мај 2015. (CEST)

Kategorizaciju sam uradio doslovno prema ovoj karti: http://lazarus.elte.hu/~mihalyi/proba/Hungary%201038.jpg Tu se vidi da su oblasti Đepi pokrivale sve te teritorije, ali da nisu pokrivale teritoriju Mađarske. Umesto toga, stavljena je kategorija "Ugarska". PANONIAN (разговор) 19:56, 23. мај 2015. (CEST)

Знам ја да ти видиш само карту и ништа друго. Шта представља та карта, који период, јеси ли скроз сигуран да представља оно што мислиш... То су само нека од питања која се могу поставити. Тешко ми је да замислим мађарске коњанике у патроли усред Босне, имајући у виду да су редовно губили у брдовитим и шумским пределима. А твоје категорисање очигледно нема никакав критеријум. Историја Румуније у средњем веку и Историја Баната - једна до друге. Иначе, сматрам категорије типа "историја неке савремене земље у време пре њеног постојања" безвезним. Чак је и историја Баната безбезна, имајући у виду да је тај географски појам уобличен тек у другој половини 18. века. Ово је искључиво Историја Угарске, а све остало је историја одређених простора, не и савремених националних држава.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:55, 23. мај 2015. (CEST)

Karta se odnosi na godinu 1038: http://lazarus.elte.hu/~mihalyi/proba/Hungary%201038.jpg Na istoj adresi imaš administrativne karte Ugarske u raznim godinama između 1038. i 1920: http://lazarus.elte.hu/~mihalyi/proba/ Iako sam primetio neke manje greške, karte su prilično tačne i pouzdane. Što se tiče kategorizacije, očigledno se nisi dovoljno zanimao za istoriju pojedinih država. U gotovo svim knjigama koje se bave istorijom neke države ćeš naći da se ta istorija piše od praistorije ili antike, a ne od doba kada je ta država nastala kao takva. Suprotni slučajevi su sasvim mali izuzetak. Današnje države se u literaturi uzimaju kao određena konstanta, a njihova istorija se posmatra kao istorija celokupnog geografskog područja koje zahvataju. Pored istorije država postoje i istorije regija (kao što je Banat), pa članke vezane za prošlost Banata treba staviti u tu kategoriju da bi neko koga ta tema zanima mogao u toj kategoriji da nađe sve relevantne članke (u tu svrhu kategorizacija na vikipediji i služi). Takođe je pitanje da li možemo definisati nešto kao "istorija Ugarske", jer je sama Ugarska u celosti deo istorije i ona kao takva predstavlja istoriju Mađarske, Srbije, Rumunije, Slovačke, itd. Ako živimo u 21. veku stvari moramo posmatrati kroz prizmu tog veka, a ne 19. veka. PANONIAN (разговор) 09:41, 24. мај 2015. (CEST)

У питању је не мала како ти мислиш, него ВЕЛИКА (голема) грешка. Да почнемо од нама познатих ствари. Ти као да си заборавио да је Срем у ово време још био византијски (Тема Сирмијум). Сламањем Самуиловог отпора 1018. византијска војска је 1019. освојила Сирмијум и успоставила Сремску тему коју неки доводе у везу чак са темом Србијом. Угри освајају Срем тек 1071/2, дакле четрдесет година после смрти св. Стефана.

Исто важи и за Хрватску. Освајање Хрватске је почело 1091, битка на Гвозду је била 1097, а склапање тзв. пакта конвенте 1102. Према, томе Хрватска 1038. није могла никако бити угарска. То важи и за Босну до које су Угри могли доћи једино преко Хрватске.

Према томе, карта на коју се тако позиваш представља замишљену (фиктивну) сентиштванску Угарску. У готово свим књигама...? Нисам приметио да си нешто начитан.

Нисам склон тој англоамеричкој логици коју си тако свесрдно усвојио на ен.вики. Према томе, и историја српских земаља (до 19. века термин Србија није ушао у званичну употребу) део је историје Републике Сљадолед-са-чокољадним-прељивом, а историја српске престонице Скадра је историја Републике Дам-ти-ћерку-за-200-еврића која је стекла независност 1913.--Владимир Нимчевић (разговор) 12:03, 24. мај 2015. (CEST)

Dobro, neka je na mapi i pogrešna godina, u pitanju je 11 vek. Imaš na vikimedijinoj ostavi drugu mapu koja isto pokazuje 11. vek, a za koju se vidi da je rađena prema drugom izvoru: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d4/Hungary_11th_cent.png Bez obzira na to, granice oblasti Đepi su slične na obe mape. Takođe se na mapi sa sajta lazarus.elte.hu ne tvrdi da je Hrvatska bila deo Ugarske. Što se tiče literature, nisam ja ništa usvojio na en vikipediji već imam u računaru velik broj PDF knjiga na engleskom, uključujući knjige o istoriji raznih država i ono što govorim je bazirano na tim knjigama. Uostalom, značajan broj današnjih država i nema nekakvu istoriju svoje državnosti kao što je imaju neke evropske države, tako da je najveći deo istorije tih država upravo istorija njihovog geografskog područja, odnosno bivših država i teritorija koje su to područje zauzimale. PANONIAN (разговор) 14:59, 24. мај 2015. (CEST)

Је л и та карта цитира један од оних шарених и накинђурених мађарских атласа из 19. века чије штампање је финансирало мађарско министарство просвете новцем сакупљеним од напаћених немађарских народа којима је ускраћено право на школовање на матерњем језику? Или је, како ми се чини, само прерада Лазарусове карте? Ми овде причамо о историји, а не изложби карата.

ЈЕДАНАЕСТИ ВЕК је широк појам. То може бити и почетак, средина и крај. Све зависи како гледаш. Поуздано се зна да се угарска управа у Срему у 11. веку усталила тек крајем тог века, јер тада туда пролазе крсташи на путу за Јерусалим.

Угарска је најкасније 1071. године запосела област између Дунава и Саве, али ју је касније опет изгубила. Недавно објављени печат севаста и великог доместика Алексија Комнина, пронађен у Мачванској Митровици, сведочи да је византијска власт обновљена убрзо после тога, свакако у времену 1079-1081. године. Пошто се угарска власт усталила у Срему тек крајем 11. века, вероватније је да у приликама следећих деценија треба тражити поводе за градњу двора на јужним границама земље

— Јованка Калић, Срби и Европа, Београд 2006, 648

То се мање више односи на Славонију, појам који се у средњем веку односио на читаво подручје од Драве до Саве. Код Поповића (Срби у Војводини књ. 1, Нови Сад 1957, стр. 45), кога имаш, пише да су Мађари освојили Славонију 1091. Славонија је уживала известан степен самосталности од Угарске. Са Угарском је Славонију везивала личност. Угарски принчеви носили титулу херцега Славоније. Ту није било мађарске колонизације. Уосталом, зато је и добила име Славонија (у преводу земља Словена). Колико сам ја упућен, носиоци система ђепија су били углавном Мађари. Стога ми је тешко да замислим Мађаре у Славонији, а камоли у северној Босни. Све и да их је било овде, то опет није гарант да је ђепија било. Јер, топонимија то не потврђује.

imam u računaru velik broj PDF knjiga na engleskom, uključujući knjige o istoriji raznih država i ono što govorim je bazirano na tim knjigama.

Ја имам велики број порнића у свом рачунару и стога могу с правом тврдити да сам веома искусан у сексу (са неискусним тинејџеркама). Тако отприлике гласи твоја реченица када се преведе на мој прост језик. То што имаш велики број књига на свом рачунару не значи да си увек у праву. А ја нисам наивна тинејџерка. Уосталом, нисам видео да си цитирао иједну од тих најављених књига.

Можемо опширно писати и о историји савремених балканских држава и ентитета. Уопште не видим у чему је проблем. Нема потребе да позајмљујемо/крадемо туђе историјско наслеђе како бисмо попунили празнине у историји наше или туђе државе.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:34, 24. мај 2015. (CEST)