Разговор:Ђорђе Јанковић/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Мултидициплинарна истраживања дају право

Ово се потврђује реченицом „нови резултати генетских истраживања усштински подудрајау са закључцима....“. То је мало вађење из контекста. -- Bojan  Razgovor  18:12, 5. март 2014. (CET)

Појасни, молим те, то о вађењу "из контекста". По мени, та Тодоровићева напомена је буквална и директна и тиче се баш Јанковића, зато је добра као референца овде. Аутор у чланку каже да Срби генетски претежно припадају аутохтоној балканској /динарској/ хаплогрупи I2a (најкасније рани неолит, додајем ја) са секундарним ширењем у Пољску и Украјину. Затим у напомени бр. 13 која се тиче ове реченице, Тодоровић ово упоређује са другим наукама: „(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ Ово је недвосмислена изјава из научног часописа о томе како Јанковићеве археолошке закључке да смо домороци независно подржавају генетика, филологија и лингвистика (и физичка антропологија, мада то није наведено у напомени). Могао сам, наравно, овде дати и западну референцу о аутохтонизму Словена на Балкану, али сам намерно хтео домаћу и то баш да се помиње Јанковић. Ако имаш бољу идеју - реци. --Stripar (разговор) 19:41, 5. март 2014. (CET)

Ево, додао сам и једну западну референцу, Alinei, Mario. „Interdisciplinary and linguistic evidence for Palaeolithic continuity of Indo-European, Uralic and Altaic populations in Eurasia, with an excursus on Slavic ethnogenesis“, Quaderni di Semantica 24, 2003, pp. 187-216. — где је детаљно објашњена нова парадигма етногенезе Индоевропљана и Словена. У међувремену, протеклих десетак година, добијено је још доста доказа за ово. И да, проф. Алинеи је био уредник „Лингвистичког атласа Европе“ и деценијски је сарадник и српских научних установа. --Stripar (разговор) 20:00, 5. март 2014. (CET)

Тај дио последње реченице је непотребан и пристрасан због тога што се Википедијиним гласом, без икаквог приписивања, читаоцима сугерише да је оно што заступа Јанковић тачно. Не кажем да јесте, али овде би могли имати и случај WP:Cherry.--В и к и Р 20:22, 5. март 2014. (CET)

Дозволите, колега, да се изразито не сложим. Не улазећи у научну расправу која је од три главне теорије о пореклу Словена тачна, ја сам у чланку само навео две чињенице: 1) Јанковић заступа "аутохтонизам" Срба и Словена на Балкану, 2) није усамљен јер и друге науке сада кажу исто. И навео сам тврде научне референце за обе тврдње. Био би "чери пикинг" да сам игнорисао најновије доказе да смо сви масовно дошли однекуд у Великој сеоби. Али тих радова просто нема у новој науци (крај 20. и 21. век). Или их има, али ми ви нисте скренули пажњу на њих. Оно шта ја могу да учиним на основу расположиве грађе јесте да у будућем поглављу о рецепцији његовог рада наведем и озбиљније научне радове који критикују Јанковића (Братер итд). --Stripar (разговор) 22:00, 5. март 2014. (CET)

Да ли је Подунавска теорија порекла Словена псеудонаука?

Након заједничке констатације да Јанковић јесте научник, присиљен сам да питам поштоване саговорнике да ли оцењују Подунавско-панонску теорију порекла Словена као псеудонауку или чисту науку? Мој став је јасан: то је једна од три главне теорије порекла (Висланско-одранска, Средњодњепарска и Дунавско-панонска) и при том је једина која сада напредује, а друге две су драстично застареле. Оволики отпор на српској Википедији према Подунавској теорији мора имати разлоге и врло бих ценио ако их сад на овом месту разјаснимо. Дакле, псеудонаука или не? --Stripar (разговор) 22:28, 5. март 2014. (CET)

Protiv coveka su se pobunili akademici i saradnici SANU. Taj covek recenzira (umesto da ignorise) knjigu o drevnim Srbima iz Indije. Nesto tu nije u redu sa njim. -- Bojan  Razgovor  22:47, 5. март 2014. (CET)

Добро, прихватио сам то да се буне и да Индија није политички коректна идеја. А сада, да се вратимо на тему: можемо ли напокон добити научне радове тих који су се побунили, где археолошки доказују да колега-научник није у праву? Ја сам овде навео хиљаде страна нове литературе из више земаља и неколико научних области, а заузврат сам добио изјаве из београдских медија и слична гунђања. И при том сам ја једини навео научни чланак и против Јанковића. (И још ћу.) --Stripar (разговор) 23:08, 5. март 2014. (CET)

Е, да: Да ли је, по теби, Подунавска теорија порекла Словена псеудонаука? --Stripar (разговор) 23:09, 5. март 2014. (CET)

Rekao sam da nije siroko prihvacena teorija. Kad bude u udzbenicima koje odobrava ministarstvo prosvete, onda dobija ravnopravan status. -- Bojan  Razgovor  05:07, 6. март 2014. (CET)

Имам осећај дежа вија и цикличности времена. Већ смо се уверили у овом угодном разговору народа словињскога да Подунавска теорија јесте нормалан део уџбеника и наставног програма и у Србији. По одлуци Министарства просвете, на свим филолошким факултетима Пиперов "Увод у славистику" је уџбеник, а Подунавска теорија чини чак 60% списка обавезне литературе на курсу "Порекло Словена" Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. Итд. А из нове европске литературе која је овде наведена (и топло препоручена за читање) види се да је Подунавска теорија текући мејнстрим међу најважнијим стручњацима јер нових доказа за њу има, а за друге две просто нема. А ако су ти медији критеријум, онда подсећам на онај велики фељтон из Политике крајем 1980-их и немало других текстова и емисија до данас. Наравно, можеш се опет позвати на приватно мишљење Марка Поповића и Бранислава Анђелковића који се не би сложили са мном, али -- гле, чуда -- оба господина не могу бити део овог разговора, јер нису стручњаци за етногенезу Словена, па тиме и немају научне радове на ову тему који би се дали цитирати. Сматрам да је и у овом случају Википедија обавезна да поштује чињенично стање "на терену", наравно - уз приказивање целе комплексне ("сиве") слике у наукама које се баш брзо мењају и напредују. --Stripar (разговор) 14:08, 6. март 2014. (CET)

Када скидати налепницу НПОВ?

Молим и за мишљење о томе када скидати налепницу НПОВ коју је Бокица ставио због скандала/мобинга на Филозофском факултету. Мој план доприноса за чланак је да иде по нормалном редоследу којим би се представљао и сваки други научник 1) допуна библиографије (то је грађа за дискусију), 2) преглед Јанковићевих већих научних постигнућа, 3) Рецепција његовог рада (и позитивна и негативна), 4) Скандал на Филозофском. Тек онда разговарати о скидању налепнице. Или предлажете неки други редослед? --Stripar (разговор) 14:58, 6. март 2014. (CET)