Разговор:Англиканство/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Јел` ово сигурно није исто што и ово? -- Обрадовић Горан (разговор) 04:53, 7. август 2007. (CEST)

Naravno da je isto sto i ovo: Англиканска црква. A ovaj koji je pisao ovaj clanak malo je izmesao istoriju. Henri je hteo da se razvede od Kataline od Aragona a ne od Izabele od Aragona. Vidim da je Katalina izbrisana jer je bila prepisana iz Britanike. Sad cu da je prevedem sa spanske/engleske Vikipedije. A gde je sablon Sve Henrijeve zene?--Maduixa kaži 09:33, 7. август 2007. (CEST)

Hm, ko ga je pisao, ne cudi me da je sve izmesao...--Maduixa kaži 09:34, 7. август 2007. (CEST)

Па да, али сва три чланка имају различит међувики, значи на енглеској Википедији постоје нека три различита чланка. (ту је Кале још убацио и разлику између Англиканске и Енглеске цркве) -- Обрадовић Горан (разговор) 16:57, 7. август 2007. (CEST)

овако. Ај, погледаћу добро те чланке на енгл. вики, јер они тамо имају обичај да пишу више чланака о истој теми само гледано из различитог угла. На то сам већ наишла кад сам хтела да преведем чланак Уметност, па испаде да има уметност са филозофске тачке гледишта те уметност са практичне тачке гледишта и шта све не...

Ако погледаш добро чланке, сви почињу тиме да је англи... (сад ту стави било који од ова три термина) настало тако што је Хенри Осми развратник, хтео да се разведе па му папа није дао, те се он наљутио па се одметнуо и направио своју цркву прогласивши самог себе вреховним поглаварем. Даклем, главни и основни разлог настанка ове цркве није религијске, доктриналне или неке друге озбиљне природе, него врло личне природе - хоће Хенри да се опет жени па то ти је. Да не разглабам сада овде, погледаћу те чланке на енгл. вики да видим шта они тамо све пишу, па ћу да се опет јавим.--Maduixa kaži 17:04, 7. август 2007. (CEST)

Ovaj članak Anglikanstvo je u stvari Zajednica Anglikanskih crkava jer je članak na engleskoj vikipediji Anglican Comunion, i govori o raznim anglikanskim crkvama širom sveta. Izgleda da je anglikanizam isto organizovan kao pravoslavlje: Ovo je iz engleskog članka:

• There is no single "Anglican Church" with universal juridical authority, since each national or regional church has full autonomy.

Znači, anglikanske nacionalne crkve su u neku ruku autokefalne isto kao i pravoslavne.

Anglikanstvo je isto što i Anglikanizam - Skup doktrina i verovanja tj, sama vera, kao što je pravoslavlje, protestantizam, katolicizam itd.

Anglikanska crkva na srpskom je vezana za Church of England, što u prinicipu, nije dobro, jer je anglikanska crkva širi pojam od engleske crkve (daklem, Kale je izgleda u pravu). To se da videti iz prve rečenice u engleskom članku:

• The Church of England is the officially established Christian church[1] in England, and acts as the "mother" and senior branch of the worldwide Anglican Communion.

Dakle, Engleska crkva je anglikanska crkva i primarna u zajednici anglikanskih crkava.... Sad, opet se može izvući neko poređenje sa pravoslavljem...

Dakle:

• Anglikanstvo prebaciti na naslov Zajednica anglikanskih crkvi.
• Sa Anglikanstva napraviti preusmerenje na Anglikanizam.
• Anglikanska crkva - takođe napraviti preusmerenje na anglikanizam, i napisati (prevesti) novi članak koji bi se zvao Engleska crkva.

Valjda je sad malko jasnije. --Maduixa kaži 16:06, 8. август 2007. (CEST)

Значи, ако сам добро разумео, све треба да води на англиканизам, само Енглеска црква да буде одвојен чланак? -- Обрадовић Горан (разговор) 16:13, 8. август 2007. (CEST)

Питао си ме за мишљење, па да ти одговорим.

1. „Енглеска црква“ јесте посебан појам у односу на англиканство, отприлике као СПЦ у односу на православље. Енглеска црква би била најстарија англиканска црква.

2. Anglican Communion би се најбоље превело као Англиканска црква. То је симболична заједница националних англиканских цркава, слично националним православним црквама које чине Православну цркву (а не: Заједницу православних цркава).

3. Тачно је да сам направио озбиљан пропуст помињући Изабелу уместо Катарине Арагонске. Сад је то замењено са „Каталина“ која не постоји нигде у српској литератури, док је термин Катарина општеприхваћен.

4. Аргумент „хоће Хенри да се опет жени“ нема везе са научним приступом. То не би смело да иде у чланак.

5. Чланци треба да буду: Англиканство-Англиканска црква-Енглеска црква као Православље-Православна црква-СПЦ

---

Јакшо, следежи пут се потпиши.

1. Слажем се.

2. Слажем се.

3. Каталина је њено име на шпанском, а госпођа је била Шпањолка, ако се не варам. А имена краљевских личности се транскрибују, и то одавно. Да није тако, онда би Хуан Карлос био Јован Карло, а не Хуан Карлос.

4. Немам коментара. Ко год може и да помисли да се тако нешто може наћи у самом чланку ...

5. У принципу, слажем се.

kaži 09:36, 14. август 2007. (CEST) --Maduixa

а) Вокатив је Јакша (као Алекса)

б) Често није добар принцип звати историјске личности по именима у оригиналним језицима. За многе, нарочито краљице које су се удавале у иностранству, тешко је утврдити националност. Принцип је прихватљив за мање познате личности које нису помињане у литератури, али не за, рецимо, Фелипе II Хабзбурга (познат као Филип), Карела V (пошто је рођен у Низоземској, по линији шпанске круне било би Карлос V, а он је познат као Карло V). Краљица Марија Карађорђевић (Румунка из немачке фамилије) би онда могла бити Мариоара или Мари Карађорђевић. Одлучујући принцип треба да буде име уобичајено у домаћој литератури.

a) Vokativ je Jakšo. Vokativ višesložnih imena (kao Nikola!, Nemanja!, takođe i Aleksa!, koje si sasvim pogrešno odabrao za primer) zaista je jednak nominativu, ali za dvosložna imena to ne važi: Pero!, Đuro!, Žiko!, Jakšo!.

Ако може бити од помоћи, на хрватској википедији углавном сам се ја тиме бавио и већину чланака о англиканству преузео с енглеске википедије и донекле прилагодио. Тако имамо чланке: hr:Engleska Crkva, hr:Anglikanska zajednica, hr:Anglikanstvo (овај задњи чланак ограничио сам на теологију англиканства као што то ради италијанска википедија, јер се у енглеској википедији у том чланку понавља дио из чланка о Енглеској цркви).--Donatus 10:03, 14. август 2007. (CEST)

Слажем се са Донатусом, чланак Англкиканство треба да се ограничи на теологију. --74.97.214.191 04:48, 15. август 2007. (CEST)

Јакша живи у иностранству и очигледно је да је мало позаборављао српски, чим мисли да је вокатив у српском исти као и у енглеском...

Што се тиче Карла Петог, препоручујем ти да прочиташ чланак. Карло је био Немац, отац му је био Немац, деда му је био Немац, те је и његов матерњи језик немачки, па самим тим је и Карл а не Карел (Холандија, не Низоземска, иако је Низоземска географски тачније, али у српском језику, нажалост, не правимо ту разлику као што је праве браћа 'Рвати) или Карлос (шпански је научио тек кад је постао шпански краљ.

Имена свих краљева и краљица се сада транскрибују, осим неких дубоко уврежених, као што је нпр. Карло Мартел, или Карло Велики, Карло Пети (што да не) или пак имена варварских племенских вођа чији је оригинал немогуће утврдити, с обзиром да су имена остала забележена углавном у списима римских историчара, па самим тим имамо само латинску верзију имена. Сад, ти ово можеш прихватити, а и не мораш, то је сасвим твоја ствар. Али на енциклопедији се водимо правописним и транскрипционим правилима које су прописали људи који су и паметнији и знају много више о томе и од мене и од тебе заједно.--Maduixa kaži 14:34, 18. август 2007. (CEST)

Ако ћемо мак на конац, у енглеском вокатив не постоји. Ја сам рођен и живео у завичају Вука Караџића двадесет и више година. За све то време, нико ме није ословљавао са „Јакшо“. То сам први пут чуо од једне особе у Београду.

Ако у неком новокомпонованом правописном приручнику стоји да је вокатив Јакшо, онда то показује колико је тај приручник ништаван, аматерски и произвољан.

Као и у случају транскрипције имена, они који покушавају да наметну стандарде (бар у Србији) далеко су од најинформисанијих, најобразованијих и најпаметнијих. Нажалост, неко од њих објави своју брошуру и тиме постаје „референца“. --Јакша 19:48, 18. август 2007. (CEST)

---

Занимљиво. За г. ЈакшА су Правопис и Клајнове и Прћићеве књиге "брошуре". Толико о образованости и имању појма "ко је ко у Србији". И то о вокативима пише у Правопису из 60. године. Толико о "новокомпонованим" правилима. И необавештености. --Maduixa kaži 14:12, 19. август 2007. (CEST)

А енгл. нема падеже? Занимљиво. Како онда објашњаваш различите облике за личне заменице? he, his, him...

Енглески има падеже, али су сви исти. То што живиш у земљи где је се говори енглески не значи да знаш граматику енглеског. Уосзалом, српски ти је матерњи језик, па немаш појма ни српску граматику.--Maduixa kaži 14:15, 19. август 2007. (CEST)

„Енглески има падеже, али су сви исти“ - велика глупост!

Једино би они који се ражликују (генитив) могли сматрати за падеже. Вокатив никада ни историјски није постојао у енглеском.

Александар Белић је највећи српски лингвиста од Вука Караџића наовамо, па од његове предложене реформе правописа није остао ни камен на камену. Толико о реформаторима правописа.

--Јакша 21:29, 19. август 2007. (CEST)