Разговор:Антоније Вучетић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Животопис или биографија? Боље је животопис јер је то наша ријеч, а у њој нема ништа нејасно. Ми немамо разлога да не користимо наше ријечи,тј. да страним дајемо предност. Због таквог става, ријеч по ријеч, обитељ (монастир) по обитељ, територија по територија је у осипању. Светопавловска обитељ је била наша више није итд... па и не знамо да је била наша. А два писма ако су равноправна овдје онда ту нема мјеста приговору. Које ће бити примарно, тј.на којем ће се писати чланци, по мени, боље на латиници из патриотских (пропагандних) разлога. Ко воли да чита на ћирилици нека пребаци, а док неко пребаци већ прочита великохрватске лажи и упије те будалаштине као истину. Добро је да су ту оба писма, али због дефанзиве ћирилице (све је плански подешено да се она истисне) мени је латиница пробитачнија за ширење истине на душе оних којима је ћирилица страна. Ћирилица ми има сакрални значај а латиница практични. --Андрија (разговор) 23:26, 20. мај 2015. (CEST)

О чему ти човече? Хоће теби једном постати јасно да ниси ти (ни ја ни било ко од нас овде) тај који ће да одређује како ће да изгледа наш правопис. Имаш слободу да пишеш или на латиници или на ћирилици, и на наречју којим хоћеш. А на архаизме или заборави или оснивај википедију на старословенском језику. И мало ми крајње дегутантно да особа која се уби доказујућ тамо неки српски патриотизам сад одједном сматра ћирилицу превазиђеном. Подсећаш ме на једну особу... хмммм, а да Срећко Шојић из Беле лађе. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:02, 21. мај 2015. (CEST)

А што се слике коју си аплаудовао о овом човеку тиче схвати већ једном да то што си ти усликао слику из неких новина или књиге не чини тебе аутором исте, тако да је лиценца апсолутно погрешна и свака таква датотека ће ти пре или касније бити обрисана. Мораш прецизирати извор из којег датотека потиче (а то свакако није твој апарат за свјетлописање) и да ставиш одговарајућу лиценцу. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:10, 21. мај 2015. (CEST)

„Ћирилица ми има сакрални значај а латиница практични.“- уби ме ова реченица. Опет, живопис је у сакралним објектима, које је време било такви су и називи и ту се огледа тачност и прецизност српског језика. На Википедији на српском језику је опште прихваћено да се о делу живота и рада неког напише Биографија. Толико о мом мишљењу и ставу.--Дарко Чуча Гајић (разговор) 07:00, 21. мај 2015. (CEST)

Постало је и више него мучно константно исправљати бандоглавости овог уредника. Андрија настави овако и обећавам ти трајну блокаду налога на википедији --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:17, 21. мај 2015. (CEST)

Име

Зашто је назив текста Антонио, а све референце гласе Антоније, а на гробу пише Антун. Академик М. Динић је објавио текст „Антоније Вучетић“ у Југословенском историјском часоппису 1935. Зашто није написан бар део његове обимне библиографије, а не изводи чланака из новина. Кад је о новинама реч Вучетић је основао Дубровачко учено друштво „Свети Влахо“ и покренуо његов „Гласник“ 1929. итд. Наводници се према правопису пишу „“ а не "", црта (—), а не цртица (-) означава „до“ тако да се године пишу од 1863 до 1987, или 1863—67, а не 1863-67. Исти правопис каже да реченица не почиње бројем. У Нишу постоји филозофски факултет,[1] а на философски како пише у референцана. Дописни члан Српске краљевске академије је постао 1929, а не 1928 како је написано.--Drazetad (разговор) 08:10, 25. мај 2015. (CEST)

Јој Дражета ништа ти не знаш. Па видиш да је српски превазиђен, ћирилица назадна, а латиница практична. И како је могао колега Андрија све то да испише, шта мислиш колико би му времена требало да све те податке "свјетлопише" својим "свјетлотандркалом" --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:18, 25. мај 2015. (CEST)