Разговор:Борислав Пекић

Из Википедије, слободне енциклопедије


osnivanje DSS[уреди]

Borislav Pekic nikako nije mogao biti jedan od osnivača DSS-a, jer je umro 02.jula 1992, a DSS je osnovan 26. jula 1992 godine. Iako je neposredno pred smrt bio u tom krilu DS-a, Borislav Pekić nije poživeo do osnivanja DSS-a. Činjenica je da je njegova supruga, od osnivanja bila član DSS-a, ali je, koju godinu kasnije, napustila DSS zbog neslaganja sa manjkom demokratije u toj stranci. Za pretpostaviti je da bi Pekić, da je poživeo, bio u grupi Radoslava Stojanovića, Vladana Batića, Milana St. Protića, Svetislava Basare i Ljiljane Pekić, koji su je svi napustili do 1997. godine. E sad, kako je neukusno to pretpostavljati, neukusno je pretpostavljati i da bi bio osnivač DSS-a, da je poživeo malo duže. Zato ovu informaciju treba izbaciti.  — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Baracigor (разговордоприноси) 08:37, 22. јул 2010.‎

Pekić nije izbačen iz crnogorske lektire[уреди]

Draga Ljiljana, žao mi je što ste povjerovali užasnoj medijskoj harangi koja je prije godinu dana pokrenuta protiv "nove" crnogorske lektire. Papir danas, nažalost, trpi sve. Uvjeravam Vas da ni Pekić, ni Kiš, ni Bulatović nijesu "izbačeni iz crnogorskih lektira". Kao što je i ranije bio slučaj, Pekićev "Novi Jerusalim" nalazi se na popisu obavezne literature u 4. razredu gimnazije. U čitanci za 4. možete pronaći priču "Čovek koji je jeo smrt" i eseje "Autocenzura - rak književnosti" i "Metakritika". Danilo Kiš, takođe, nije "izbačen" - njegova djela proučavaju se u 9. osnovne te 1. i 3. razredu gimnazije. Bulatovićev "Petao" je obavezna lektira u 4. razredu gimnazije. Slična je situacija i na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. Čak bi se moglo reći da je Pekićevo djelo izuzetno inspirativno postdiplomcima, budući da je u posljednjih 2-3 godine u Nikšiću odbranjeno najmanje 3 magistarska rada o njegovu djelu. Nadam se da ćete ovu informaciju shvatiti kao dobronamjeran gest. Srdačni pozdravi iz Podgorice! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.155.11.115 (разговордоприноси)

Исправке[уреди]

ИСПРАВКА ГОРЊЕГ ПАСУСА, у којему су два податка нетачна, а један, важан, изостављен. Прво, конкурс на који је Борислав Пекић послао сотију "Како упокојити вампира" нису расписали "Удружени издавачи Југославије" (тако нешто тада нити је постојало нити је могло постојати), већ су га расписале три удружене београдске издавачке куће - БИГЗ, Рад и Народна књига. Друго, важније: конкурс није био анониман. Најзад, књига није била само штампана, већ је заједно са збирком песама "Кукута" Гојка Ђога добила Награду Удружених издавача, која је у том тренутку, по новчаном износу, била највећа књижевна награда у Југославији. У редакцији (жирију) која је о овоме одлучивала налазили су се Драган М. Јеремић, Данило Киш, Милан Комненић и Божидар Милидраговић, као и представници издавачких кућа, главни уредници, Цвета Котевска испред Народне књиге, Никола Бертолино испред БИГЗ-а и Бошко Богетић испред Рада. Због афере око Кишове књиге "Гробница за Бориса Давидовича" чији је главни учесник, поред Киша, био Драган М. Јеремић, ова двојица су напустила жири који је стога завршио рад у смањеном, петочланом саставу. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 94.189.142.202 (разговордоприноси)

Покварене спољашње повезнице[уреди]

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

--Autobot (разговор) 08:03, 10. фебруар 2017. (CET)