Разговор:Босанска Крајина/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Предлог

Ја ипак прву реченицу чланка не бих започињала са појашњењима у загради и дотично објашњење да се таква подела административно, нити другачије (што остаје да се провери и покаже, чини ми се) не користи, ставила ипак негде у напомени, мало ми се чини ружно да тако започиње чланак.--Тајга (разговор) 01:58, 26. новембар 2013. (CET)[одговори]

Слажем се. И заграда и "референца" су промашене. Гастро регије са сајта ТОРС немају баш пуно везе са тврдњом из заграде.--Слободни умјетник (разговор) 02:05, 26. новембар 2013. (CET)[одговори]

Затим, рекли смо да се историја не пише у презенту, односно никад се не чита у садашњем времену, то може само у романима, да се читалац уживи у атмосферу.-Тајга (разговор) 14:42, 26. новембар 2013. (CET)[одговори]

  • Мој друг каже да они то тамо сада зову Крајина, али клот, без придева, а тако пише и на оној мапи. Остаје да се питам онда, ако је он тамо, одакле ли су ови што су ово писали?
  • И сад овако иде једна реченица из енциклопедије, судећи по извору који сам нашла: „настала је током аустријско – турских ратова од 15. до 17. вијека,“. Дакле стварно не знам шта тражи у тексту праисторија? „Као што јој име каже, представљала је гранично подручје између двије царевине и јаку одбрамбену зону пуну тврђава. У том периоду се мијења етничка слика овог подручја досељавањем Срба, који су чинили већину сеоског становништва сјеверозападне Босне. С друге стране, муслиманско становништво се концентрисало у градовима, поготово уз саму границу (Цазинска Крајина).“ Тако пише овде:Дејан Вујанић (2011). Филмска култура у Бањалуци и Босанској крајини 1953-1969 (пдф). Бања Лука: 2011. ISBN 978-99938-1-162-6. Приступљено 26. 11. 2013. , сад ја не знам да ли је то тачно, али мислим да овакве ствари не треба писати без јако добре литературе.--Тајга (разговор) 22:23, 26. новембар 2013. (CET)[одговори]
Свако је свашта писао о Босанској Крајини, па је најбоље да се држимо поуздане литературе, поготово ако имамо неслагања у различитим изворима. Мислим да је тренутно најпоузданија књига Јелене Мргић-Радојчић, Доњи Краји, Крајина средњовековне Босне, Београд 2002. Ту се говори о крајини у касном средњем вијеку. Шта се послије тога (за вријеме Османског царства) сматрало Босанском Крајином, то није баш јасно. У Народној енциклопедији из 1927. године пише да се под Босанском Крајином у ужем смислу подразумијева тзв. "Турска Хрватска" или оно што се данас назива Цазинском Крајином (дио БиХ који се налази западно од ријеке Уне). Онда кажу да се појам БК након окупације (аустроугарске) проширио све до Врбаса.
Иначе та граница Цазинске Крајине према (данашњој) Хрватској је успостављена Карловачким миром 1699, ако неком нешто значи тај податак :) --Слободни умјетник (разговор) 23:12, 26. новембар 2013. (CET)[одговори]
Па хајде прочитај нешто из те књиге ако имаш и напиши или провери шта се од тога слаже са оним што пише овде?--Тајга (разговор) 23:21, 26. новембар 2013. (CET)[одговори]
У најкраћим могућим цртама тамо пише отприлике оно што сам написао у уводном дијелу чланка Доњи Краји.--Слободни умјетник (разговор) 00:47, 27. новембар 2013. (CET)[одговори]
Па зар само то има? Онда, ја мислим прво треба пронаћи још литературе. Баш сам данас гледала нешто. Нпр. Музеј Републике Српске, раније се некада звао Музеј Босанске Крајине. Тамо сигурно има нешто о томе. --Тајга (разговор) 00:53, 27. новембар 2013. (CET)[одговори]
Срећно у потрази, али бојим се да ништа квалитетније и конкретније од тог нећеш наћи.. Листао сам и неке књиге Хазима Шабановића о територијалној организацији Босанског пашалука и нигдје нисам нашао да је у османском периоду постојала нека административна јединица под називом Босанска Крајина.--Слободни умјетник (разговор) 01:09, 27. новембар 2013. (CET)[одговори]
О, па нисам мислила да тражим ја изворе, кад је било чак два добровољца за сређивање. Једноставно сам дала своје мишљење јер сам питана. Утисак ми је, пошто сам мало гледала около, да и поред тога што се више не ради о администратовниој подели, назив за област Крајине се и даље користи, а слично важи и за људе који у њој живе. Лично иначе не пишем овде баш ништа без литературе. За оно што боље познајем, литература ми помаже да се потсетим, а када не знам скоро ништа, онда ми користи да осмислим како би требало да чланак буде написан. --Тајга (разговор) 23:43, 27. новембар 2013. (CET)[одговори]
Да, и не само да данас није административна јединица него очигледно никада није ни била. Они тамо помињу да су подручје Турци тако прозвали, а назив датира негдје од 1860. али колико разумијем они су је назвали Крајина. Присвојни придјев "босанска" могуће да датира и из периода Југославије или Краљевине СХС, да се разграниче исти називи појединих подручја у различитим републикама јер овај назив "Крајина" није и једини у бившој држави. Наравно да се користи и данас у Федерацији, што је и логично, јер ништа турско њима није мрско па ни тај назив и они га користе. Него мало је смијешно након свега што се дешавало од 1992. на овамо, читати у тексту неке заједничке карактеристике становника тзв. Бос. Кра. данас, када се зна какве су све миграције биле и укрупњавање националних корпуса на територијама на којима су већина из свих крајева Југе. Требало би је по мом мишљењу ипак приказати на некој историјској карти, означити ову област како и наводе између ријека: Уна, Сава, Врбас; довести у релацију са појмовима - Турска Хрватска, Доњи Краји, Цазинска Крајина ... Тако некако је приказати, у том рангу историјских појмова. --Zlatno krilo (разговор) 03:10, 28. новембар 2013. (CET)[одговори]

Једна ствар ми никада неће бити јасна. Зашто је све што има префикс босански како кажете "турска заоставштина"? Босна као држава је постојала под тим именом много пре доласка Турака на ове просторе. Босанска је јер се налази у северозападном делу географске регије Босна, једнако као што је Мачванска Митровица добила тај префикс јер се налази у Мачви. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:55, 28. новембар 2013. (CET)[одговори]

Појам "географске регије Босна" се такође односи на прилично недефинисан простор. Нпр. управо Цазинска Крајина, коју смо овдје помињали, није улазила у састав средњовијековне Босне (а рецимо Далмација јесте). Назив Босанска Крајина за простор између Врбаса и границе са (данашњом) Хрватском, користи се тек од аустроугарске окупације. Тада је све оно што је Аустроугарска окупирала 1878. године названо БиХ, без обзира на то шта се до тада сматрало (географском регијом) Босном, а шта Херцеговином. Према томе, ово би се прије могло сматрати аустроугарском него турском заоставштином.--Слободни умјетник (разговор) 17:25, 28. новембар 2013. (CET)[одговори]
У поменутој Народној енциклопедији из 1927. је ово кориштено као литература: Лопашић, Бихаћ и Бихаћка Крајина (1890). А ту пише:
»I za turskoga vladanja vazda su priedjeli između Vrbasa i Plive sa iztočne strane i rieke Une na zapadnoj strani, pa sve do Glamoča i Hlievna u današnjih okružjih Bihaćkom, Banjalučkom i po nešto Travničkom, držani kao dielovi kraljevine Hrvatske, pa su pod imenom „turske Hrvatske“ obilježeni na svih zemljovidih do novijega doba. Istom poslije austrijske zapreme počelo se namitati čitavu gore naznačenom prostoru ime: „Krajine“, koje pak ime pripada samo pravoj Krajini u bližoj okolici Bišća i priedjelom u zavoju Une na lievoj obali rieke.«--Слободни умјетник (разговор) 17:44, 28. новембар 2013. (CET)[одговори]

Карта Босанске Крајине

Зашто у ову карту нисте рачунали Гламоч и Купрес, а рачунали сте Србац и чак Горњи Вакуф. Босанска Крајина обухвата прије свега дијелове западно од Врбаса. --Нићифор Илија (разговор) 13:43, 19. јун 2015. (CEST)[одговори]

Ljuta Krajina

Cazinska krajina, Visoka krajina ili Ljuta krajina je precizan geografski, a ne istorijski ili emotivni pojam. Rh+ (разговор) 00:14, 17. октобар 2016. (CEST)[одговори]

Postoji drugi članak o Cazinskoj (ili Bihaćkoj) Krajini. Očekujem objašnjenje o kojim se narodnim bunama radi, ako to nisu bile bune srpskog naroda. Bez tog objašnjenja je ova izmjena vandalizam.--Слободни умјетник (разговор) 10:54, 17. октобар 2016. (CEST)[одговори]
Vidim da nema odgovora, pa sam mogao komotno vratiti na staro stanje. Umjesto toga, potražio sam pojam Ljuta Krajina u Guglovim knjigama i nisam ga našao. Pošto trenutno nemamo pouzdanih izvora, a postoje različita tumačenja tog pojma (jedni kažu da se odnosi samo na Cazinsku, a drugi na cijelu (Bosansku) Krajinu), onda bi spornu rečenicu najbolje bilo ukloniti iz teksta dok ne budemo imali odgovarajuće reference, što sam i uradio..--Слободни умјетник (разговор) 09:56, 18. октобар 2016. (CEST)[одговори]
Слабо си gооglao. А и име Босанске Крајине није по Доним Крајима, већ по томе што је, као и Книнска Крајина, увијек била тзв. "војна крајина".

Rh+ (разговор) 20:37, 25. октобар 2016. (CEST)[одговори]

Реченица у којој се говори о настанку имена по Доњим Крајима је уредно референцирана. За разлику од ње, резултате твог гуглања и референце за такозвану Љуту Крајину још увијек не видимо.--Слободни умјетник (разговор) 22:05, 25. октобар 2016. (CEST)[одговори]

Не разумем у чему је проблем око термина Љута Крајина? Иако то свакако није географски појам, појам Љута Крајина се заиста односи на крајњи северозападни део Босанске Крајине, од Грмеча па на запад. Чак је и Ћопић у својим делима писао о томе и помињао управо те буне --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:37, 26. октобар 2016. (CEST)[одговори]

Проблем је у недостатку извора о том појму. Неко је прво написао да се појам Љута Крајина односи на цијелу Босанску крајину и да је тај назив добила по бунама српског народа. Онда је корисник:Yahadzija то без објашњења преправио тако да се по његовом Љута Крајина односи само на Цазинску крајину, а да су буне српског народа уствари биле буне неког анонимног народа. Само не разумијем којег. Сложићеш се да није баш логично да они који су себе тада називали Турцима дижу устанке сами против себе.. --Слободни умјетник (разговор) 17:05, 26. октобар 2016. (CEST)[одговори]
Ко је ту дизао буне против кога је већ питање за историчаре, али тај северозападни део је сигурно у народу познат и као Љута Крајина. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:47, 26. октобар 2016. (CEST)[одговори]
Референце нам још увијек недостају.--Слободни умјетник (разговор) 22:55, 26. октобар 2016. (CEST)[одговори]

Буне су дизали локални муслимани против централне турске власи (или, како би ти рекао, они који су се називали Турцима против самих себе). Почело је с побуном Хусеин-бега Градашћевића, а наставило се све до Интервенције Омер-паше Латаса. Осим тога, тамо су и раније локални капетани често одбијали поконост босанском везиру. Не треба Србе гурати у сваку причу. Наравно, термин се односи само на Поуње. Извора има колико хоћеш, а тренутно могу навести Јукићево "Путовање од Сарајева до Цариграда". 141.136.207.135 (разговор) 23:47, 5. септембар 2020. (CEST)[одговори]