Разговор:Бризбејн

Из Википедије, слободне енциклопедије

Први поднаслов[уреди]

Мислим да је превод имене Douglas MacArthur- Даглас МекАртур, а не Мекартур. Тако сам је бар учен, али за свеки случај контактирао сам професора књижевности на Новосадском универзитету (мог пријатеља) и он ми је исто потврдио да сам је у праву, тако да ћу поново исправити грешку. Такође погледао сам у пар географских атласа где је написано да се град зове БРИЗБЕН - а не БРИЗБЕЈН. Ту је исто грешка у преводу.Али то ћу променити док још мало истрачим остале изворе. Milens2

Какогод: важно да није МечАртур. Бризбен пише и у мом географском атласу. ОК, преместићу --Φ ί λ ι π π ο ς | 14:10, 11. март 2007. (CET)



Један други професор на Новосадском универзитету, англиста др Твртко Прћић, тврди да је правилно МАКАРТУР и БРИЗБАН односно БРИЗБЕЈН (у својим књигама Транскрипциони речник енглеских личних имена и Енглеско-српски речник географских имена). Који професор је "јачи"?

--делија 14:32, 11. март 2007. (CET)


Nije bitno ko je jači neko ko je tačniji. Ja i dalje stojim do svoje tvrdnje da je MakArtur pravilnije. Pa aj pogledaj u tvom geografsko atlasu i u drugom i vidi da li se grad zove Brizben ili Brizbejn.U mojim piše BRIZBEN. Prf. geografije, Tatjana Ilić potvrdila je moje tvrdnje. Potestićute da u srpskom ustavu nepostoji jasno definisan zakon o prevodu stranih reči.



Написао сам: . . . ко је "јачи" мислећи на њихове титуле: Прћић је доктор англистике, за тог господина професора не знам, можда је и он доктор наука. Само је питање: којих?

Затим, у нашем случају не ради се географским већ о правописним питањима, па је много умесније погледати у правописном речнику или у некој од наведених књига како се транскрибује неки појам (па макар то био топоним) него у атласу или књизи из географије.

Даље, част професорки географије Татјани Илић, али правописну проблематику (у коју спада и питање да ли је Макартур или МекАртур односно да ли је Бризбан или Бризбен) решавам консултујући Правопис, правописне приручнике или питајући угледне лингвисте као што су Клајн, Прћић и остали. То исто бих препоручио и теби и професорки Илић и свим онима који нису лингвисти по струци. Јер, понављам још једном, овде се ради о ПРАВОПИСНИМ питањима.

И на крају, ова проблематика се не нормира и никад се није нормирала Уставом, већ Правописом и не ради се "о преводу страних речи" него о транскрипцији страних личних (властитих) имена, односно о прилагођеном писању истих.

Поздрав.



--делија 16:39, 11. март 2007. (CET)


Знам на шта си мислио. И моји професори имају титуле. Незнам да ли си знао, али приликом писања неких књига, као што су неки атласи, и друга стручна литеатура, обично се консултују и унајмјују лингвистичари. Немора да значи да неко ко има титулу мора да буде у свему тачан. Односно, да све оно што он каже је тако. Многи доктори науке су .......... Даћу ти пример са деканима са правног факултета који су писли своје књиге, и после их демантовали и повлачили из употребе и преправљали јер су касније сконтали да се у њима налазе дезинформације и грешке и да су ти исти декани радили послове за Специјални суд у Београду. Ако те баш интересује ко су они добићеш одговор на мојој страни за разговоре. Толико о декнима и титулама. Данас може свако да пише књигу и да је објави, и да тврди да је све како пише у књу је тачно и да је његова књига нај, нај. Тако је и самном случај. Ја цело време причам о правопису. Транскрипција са страног језика је врста превода. Подсетићу те да Србија нема јасно дефинисан закон о транскрипцији и преводу речи са страног језика на српски. Због тога се јављају неколико различитих превода и траскрипција са страног.Нађи ми пар књига у којима се БРИЗБЕН пише БРИЗБЕЈН. Води рачуна да се књига штампала у Србији у задњих 10 година, јер је у том периоду извршена мала измена (да некажем реформа) правописа. Ја нежелим ни са ким да се сукобљавам због било чека. Овде сам се регистровао да бих нешто научио и паметно искористио слободно време, али и исти тако да својим чланцима и изменама допринесем развоју енциклопедији. Много сам тврдоглав али када видим да сам стварнопогрешио и да немам куда, признам грешку. Још увек стојим при мојим тврдњама ОК. Дуже си овде и имаш право да ми кажеш шта хоћеш. То је слобода говора! Нема љутње! Поздрав!!!! Milens2