Разговор:Владо Черноземски/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Право име

Право име му је било Величко Георгиев Керин а током своје злочиначке каријере користио је бројна конспиративна имена као: Влада Черноземски, Степан Димитров, Влада Шофер, Величко Георгиев, Влада Георгиев Черноземски.--Свифт (разговор) 20:28, 9. октобар 2009. (CEST)

Какве везе има декларисање националне припадности становништва са убицом?

"Након Марсејског атентата, многи Македонци, Албанци, Хрвати и други противници југословенске монархије под управом српске династије су сматрали Черноземског за хероја који је устао против тираније."

Ова реченица сугерише да су Македонци, Албанци, Хрвати и други само због тога што пропадају становницима који се по националној припадности декларишу као Македонци, Албанци, Хрвати и други аутоматски "противници југословенске монархије под управом српске династије" а да су многи међу њима "сматрали Черноземског за хероја који је устао против тираније". Колико год да овај текст био поткован референцираним извором финансирања, научно је немогуће да декларисање особа по националној припадности утиче на њихов став према власти одређене државе. Ако је власт била тиранска, зашто је грађани који се по националној припадности декларишу као Срби не би сматрали тиранојом. И обрнуто, ако није, зашто би они који се по националној припадности декларишу као Македонци, Албанци, Хрвати и други били аутоматски "противници југословенске монархије под управом српске династије" посебно имајући у виду да су вековима и они а и све друге нације живеле у монархијама на чијем је челу био неко ко није њихове националности. --Antidiskriminator (разговор) 18:57, 12. мај 2010. (CEST)

Тако стоји у извору Стр. 14 пдф, на крају исте, или 13 како је забиљежено на самом "листу" пдфа), тако треба и навести, а не тумачити у чланку. "Many Macedonians, Albanians and Croats saw Tchernozemski as a hero fighting tyranny((SG 224))." Ако извор није добар, онда на овој стр. за разговор треба образложити зашто није добар и који је бољи и зашто. --Славен Косановић {разговор} 19:14, 12. мај 2010. (CEST)

Колико год да овај текст био поткован референцираним извором финансирања, научно је немогуће доказати да декларисање особа по националној припадности утиче на њихов став према власти одређене државе. Ако је власт била тиранска, зашто је грађани који се по националној припадности декларишу као Срби не би сматрали тиранојом. И обрнуто, ако није, зашто би они који се по националној припадности декларишу као Македонци, Албанци, Хрвати и други били аутоматски "противници југословенске монархије под управом српске династије" посебно имајући у виду да су вековима и они а и све друге нације живеле у монархијама на чијем је челу био неко ко није њихове националности. --Antidiskriminator (разговор) 19:20, 12. мај 2010. (CEST)

"зашто би они који се по националној припадности декларишу као Македонци били аутоматски "противници југословенске монархије под управом српске династије" посебно имајући у виду да су вековима и они а и све друге нације живеле у монархијама на чијем је челу био неко ко није њихове националности." Ovde Antidiskriminator polazi od pretpostavke da su Makedonci vjekovima zivjeli u ropstvu, i da je Makedonija vjekovima bila drzava koja je bila u ropstvu, te da je vijekovima postojala svijest kod danasnjih Makedonaca da su oni Makedonci. Sto je netacno! --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:29, 12. мај 2010. (CEST)

Извини Славене, сад видим да је превод лош. --Antidiskriminator (разговор) 19:22, 12. мај 2010. (CEST)

Како сам успио да сконтам по овим кодовоима, извро у том пдф за ту тврдњу је трећи аутор: SG.......A Crown of Thorns by Stephane Groueff, 1987 на страници 227. Е сад требало би и њега навести, односно оба, пошто ће бити теже да је и књига овог другог аутора онлајн, али ако је неком доступна може провјерити, па нам указати да ли се слаже или не. Дакле, неко је морао да пита те људе различитих националнсоти, или да прати реакције у њиховим медијима, тада новинама, па да донесе неки закључак. Можда могу да схватим о чему причаш, али таква уопштавања нису ријетка ни данас у тзв. демократским државама, па ни у историографским дјелима. Нпр. у историографији из Др. св. рата. Њемци су напали Пољску, иако је јасно да је Пољску напала Њемачка војкса под комадном тог и тог и наредбом Хитлера и дефинитвино логично је да је било Њемаца који су били против, дакле опет слично уопштавање, које дефинитивно може срести у историгорафији, не у једном, него у свим случајевима... --Славен Косановић {разговор} 19:30, 12. мај 2010. (CEST)

разуларена маса?

разуларена маса

Ово је неадекватан термин за википедију. --Antidiskriminator (разговор) 19:04, 12. мај 2010. (CEST)

Antidiskriminator je promijenio "затим га је на смрт претукла разуларена маса" u "а затим су га на смрт претукли присутни окупљени грађани." Ako procitate izvjestaje koji su koristeni u sudu i medijima, njega je lincovala razularena masa. Tako da Antidiskriminator mijenja karakter clanka misleci da se radi o neadekvatnom terminu za vikipediju. ps Postavio sam na clanak citav feljton o sudjenu pa mozete da procitate o tom dogadjaju. Linc, genocid, razularena masa u afektu, masakr, pokolj, su termini koji su adekvatni za vikipediju na srpskom jeziku jer imaju znacenje u srpskom jeziku. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:57, 12. мај 2010. (CEST)

Извор

On the 9th October 1934 Vlado Tchernozemski, a Macedonian desiring the independence of Macedonia, and working with the Ustasha, assassinated king Alexander during a state visit to France ((SCA 4)). Many Macedonians, Albanians and Croats saw Tchernozemski as a hero fighting tyranny((SG 224)).--Dalco26 (разговор) 16:10, 11. август 2013. (CEST)