Разговор:Вукашин Мрњавчевић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

За владавине цара Душана, Вукашин је био жупан у Прилепу, од Уроша је добио титулу деспота, а 1365 прогласио се краљем.

Литература:

• Л. Мирковић: Мрњавчевићи, Старинар 1925.
• Српски цар Урош, краљ Вукашин и Дубровчани, Зборник Константина Јиричека, I Beograd 1959,
• С. Новаковић: Срби и Турци XIV i XV века 1960,
• Г. Остроговски, Серска област после Душанове смрти, Београд 1965.
• Томо Тометски унив. прог Скопље у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1971.

Пошто ово горе није променило мишљење аутора текста о Вукашину. Цитирам део који је рефренциран на Ћоровићеву „Историју Срба“ а који је супротан ономе што је аутор навео да се налази у књизи.

Vukašin se proglasio za kralja krajem 1365. god. Njegov primer delovao je zarazno i izazvao prohteve i svih drugih; od 1365. Srbija, i pored očigledne opasnosti od Turaka počinje da se rasipa. Vukašin je skupio pod svojom vlašću u glavnom Staru Srbiju i severnu i zapadnu Makedoniju, s gradovima Prizrenom, Skopljem, Prilepom i Ohridom. On sam kazuje, da je "gospodin zemlji srpskoj i Grkom i zapadnim stranam"

--Drazetad (разговор) 09:13, 2. јануар 2010. (CET)

Који део је конкретно супротан? -- Bojan  Razgovor  09:15, 2. јануар 2010. (CET)

Година је добра али Вукашин је од Уроша је добио титулу деспота, а 1365 се сам прогласио краљем (као што се види у цитату).--Drazetad (разговор) 09:19, 2. јануар 2010. (CET)

Исправио сам. Зато треба иза шаблона {{Чињеница}} ставити макар мали коментар између <!-- -->. Ја сам претпоставио да је година спорна. -- Bojan  Razgovor  09:23, 2. јануар 2010. (CET)

Drazo, problem je sto citiras stariju literaturu. Vukasin je dobio titulu kralja od cara Urosa, bas kao sto je Uros dobio kraljevsku titulu od cara Dusana. Drugim recima, u carstvu Nemanjica kralj je bio carev mladji savladar. Uostalom, u manastiru Psaca Uros i Vukasin su prikazani zajedno kao savladari, a to bi tesko bio slucaj da je Vukasin, kako to narodna tradicija tvrdi, samovlasno uzeo kraljevsku titulu.--ClaudiusGothicus (разговор) 09:24, 2. јануар 2010. (CET)

Ја знам да је историја годишње, па и чешће променљива, али нисам тврдио да је наведено тачно, али сам навео да референца која тврди га је Урош прогласио краљем референцирана на Ћоровићеву Историју Срба и пројекат Растко погрешна јер тврди баш оно што сам написао и цитирао. Значи промените референцу. Ја сам крив што се петљам у важећу историју, кад нисам ововременсти и имам старе књиге (бацићу их да не праве пометњу). Купићу Јована I Деретића да будем у тренду.--Drazetad (разговор) 09:37, 2. јануар 2010. (CET)

Дражо, нема потребе да будеш на крај срца сада. Јован И. деретић и његови следбеници се тешко могу назвати историчарима.

Не мења се историја, мењају се наша сазнања о појединим догађајима.--ClaudiusGothicus (разговор) 10:12, 2. јануар 2010. (CET)

А да не буде да ја само критикујем, ево референце у прилог становиштву историјске науке да је цар Урош доделио Вукашину краљевску круни. Историја српског народа I, Београд 1981, стр. 587-588. У питању је поглавље које је написао Раде Михаљчић чији наслов Цар и краљ: неуспешно савладарство решава наш проблем. О томе да је Вукашин легално добио сведочи нумизматички материјал тј новац из 14. века, неколико докумената из Дубровачког архива, портрет из Псаче, који цара и краља јасно показује као савладаре, а на крају и једна вест из Мавра Орбина која је вероватно из неке данас изгубљене дубровачке хронике.--ClaudiusGothicus (разговор) 10:46, 2. јануар 2010. (CET)

Убијен или погинуо

Зашто се за некога пише да је убијен (Марко) а за некога да је убијен а затим погинуо у истој реченици (Иваниш) а за некога да је убијен, а затим у другим реченицама да је погинуо (Вукашин). Можда је глупо питање, али не знам да ли је исправно тако писати а делује ми мало недоследно.--Antidiskriminator (разговор) 01:13, 21. април 2010. (CEST)

Нека се по том питању огласе језикословци, па ће бити усклађено како кажу...--ClaudiusGothicus (разговор) 11:21, 21. април 2010. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Расправа траје до: 30. октобар 2010., 21:26 (7 дана од времена када постављате предлог). -- Војвода разговор 21:26, 23. октобар 2010. (CEST)

Коментари

Мислим да чланак задовољава све критеријуме. Покрива све аспекте теме, садржи референце и писан је на основу релевантне литературе. Такође је добро илустрован.--Војвода разговор 21:26, 23. октобар 2010. (CEST)

• Прегледао сам чланак и неке ситнице исправио, није за сјајан али за добар може да прође. Оно што чланку можда фали јесте нека мапа територије којом је управљао краљ Вукашин, затим навођење да ли је имао неку задужбину, где му је био дворац и да ли је док је био у добрим односима са царем Урошем био „под истим кровом“. --Ђорђе Стакић (р) 11:04, 4. новембар 2010. (CET)

Ђорђе, да су те ствари које помињеш познате већ би биле наведене. Претпостављамо да је Вукашин започео зидање ткз. Марковог манастира, али га је Марко завршио, баш као што је Дечане почео да подиже Стефан Дечански а завршио је његов син Душан. Разлика је у томе што се Марков манастир приписује Марку, а Дечани Стефану Дечанском (уосталом Душан је касније подигао Св. Арханђеле у Призрену). Ако си пажљиво прочитао текст могао си видети референцирану тврдњу да је, по Орбину, Приштина била Вукашинова престоница. Мада, опет, средњовековни владари широм Европе углавном путују од резиденције до резиденције, тако да престонице у правом смислу и нема (ако изузмемо византијски Константинопољ). Са Урошем свакако није био под истим кровом, уосталом потенцира се да је Вукашин превасходно обласни господар, дакле најчвршћу власт остварује на територији под својом влашћу. Карте области Мрњавчевића постоје по историјским атласима, али их на Википедији, нема. Ако се нека веродостојна појавила ти је слободно додај...--ClaudiusGothicus (разговор) 11:19, 4. новембар 2010. (CET)

• Хвала на детаљном одговору. Прочитао сам чланак и покушао да дочарам (замислим) епоху па су ми фалиле те коцкице да бих имао целовитију слику. Што се тиче дворца то сам питао у смислу да ли је познато нешто детаљније, тј. да ли има и археолошких претпоставки на ту тему. У народној песми Зидање Скадра налазимо да су имали и трећег брата војводу Гојка, па ме занима да ли је историјски потврђено и постојање овог трећег брата или је то само фикција, видео сам на ен вики да има чланак en:Gojko Mrnjavčević. Када већ помињемо народне песме можда је погодно у пар реченица обрадити лик и историјске заблуде о Вукашину Мрњавчевићу у народним песмама, као на пример то да је зидао Скадар (да ли је он икад био под управом Вукашина?), затим да је убио цара Уроша и тд. Да ли се може потврдити и овде навести информација да је његова ћерка била и Милица Мрњавчевић, удата за Страцимира Балшића? Што се тиче мапе то би стварно било лепо да се дода, али то ће морати да направи неко од корисника ко се бави мапама. --Ђорђе Стакић (р) 12:05, 4. новембар 2010. (CET)

Историјске заблуде у народним песмама не постоје, јер песма углавном није стихована хроника, већ плод маште. Не спомиње се војвода Гојко само у Зидању Скадра већ рецимо и у песми Урош и Мрњавчевићи. У овом чланку споменути су сви стварни рођаци Мрњавчевића, фиктивнима се не бави историографија. Као што је у чланку споменуто Скадар је био под влашћу Балшића у овом периоду и Вукашин је, колико се зна, боравио тамо само као њихов савезник приликом припрема за поход против Алтомановића до кога није ни дошло. То што се данас појединци или фамилије заносе да воде порекло од разних фиктивних или стварних јунака и личности није проблем историографије, а ја сам на такве генеологије већ упозорио у погледу чланака о Немањином сину Вукану или о Орловић Павлу (кога неко на ен. Њики узима за свог претка такође). Дакле, претпостави најбољу намеру, ја на овом сајту пишем искључиво са становишта историје и користим одговарајућу литературу, прастара издања Британике, Католичке енциклопедије или туристичких водича или разне сумњиве мапе из 19. века не узимам за озбиљно...--ClaudiusGothicus (разговор) 19:08, 4. новембар 2010. (CET)

Место рођења

Благај није на Неретви, боље је Благај код Мостара или Благај на Буни притоци Неретве, али мислим да је боље ово прво.

Mislim da je bolje navesti drugu opciju.--Војвода разговор 12:10, 30. октобар 2010. (CEST)

Исправио сам ово.--Војвода разговор 17:49, 30. октобар 2010. (CEST)

Добар чланак

Чланак је изабран у категорију добрих чланака 6. новембра 2010. --Новак (разговор) 23:07, 4. децембар 2010. (CET)