Пређи на садржај

Разговор:Годишњак (информатор)/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Од када су годишњак и информатор синоними. Годишњак се односи на догађаје који су се догодили у једној години у одређеној области интересовања, а информатиор је перидична публикација о неком догађају у одређеном временском периоду, који може бити и један дан. Само у случају када је тај период од годину дана може се звати и годишњак, а у осталим случајевима не. --Drazetad (разговор) 18:19, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

То је због избегавања дуплих информација. Овај чланак садржи исте информације, плус дупло више. Додатно, годишњак је подврста информатора, тако да је спајање оправдано. То је као нпр. уметничко име. Док неко не направи неки чланак о томе, све информације о њему треба садржати чланак псеудоним. --Lakisan97 (разговор) 18:25, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Наравно, годишњак није врста информатора само ако се под тим називом мисли на било коју публикацију која излази једном годишње, али и тај случај је поменут. --Lakisan97 (разговор) 18:28, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Хвала на познатим информацијама, али у тексту информатор или годишњак не може да стоји, јер је то тако само у једном случају. Обрнуто би могле „Годишњак или информатор је књига у којој се записују или назначавају догађаји који су се десили у временском периоду од једне године“ јер је то случај где се два назива поклапају. Годишњак није везан само за претходну годину. Ти бар волиш да правиш незбуњујуће текстове, односно да је написано сваком јасно, бар си тако рекао кад си дошао.--Drazetad (разговор) 18:48, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

информатор — (онај који преноси вести) весник, гласник, гласоноша, курир, викач, изјављивач, објављивач
рег: теклич, теклић, хаберник, телал, татар, улак, пеик
арх. биров, брзотеча, поклисар, аброноша, абердар, скоротеча
сл. најављивач, поштар
информатор — доушник, детектив, агент (тајни -), шпијун, обавештавач, диверзант, потказивач, цинкарош, денунцијант, одавалац, дојављивач, пријављивач, пријавитељ, дојавитељ, обавештајац, :достављач, проказивач, шпицлов рег.
годишњак — календар, летопис, анали, албум, билтен, алманах, зборник, хроника, хронограф

--Павлица причај 19:13, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Иако је била сукобљена измена са Павлицом, објавићу коментар: Ако треба, вратићу измене, иако сматрам да текст није збуњујућ. Лепо каже да су информатор и годишњак (спојено) информације о школи, плус у другом пасусу раздвојена независна значења, она у ширем смислу. Шта је ту збуњујуће? Сазнајемо да информатор „информише“ читаоце о издавачу у ширем смислу (установи, итд), док је годишњак било шта што се издаје једном годишње. Пошто су оба израза најкоришћенија у школству, први пасус даје „обједињену“ дефиницију (главну у чланку). Дакле, иако чланак практично објашњава 3 случаја, све је потпуно идентично, и нема никаквог разлога направити 3 чланка са једном реченицом, уместо једног квалитетног који би био свеобухватан. Предлажете ли онда и раздвајање чланака нпр. магнетно поље на све могуће врсте, јер чланак исто садржи 3 дефиниције/случаја, или можда микроскоп на врсте са овако мало података?! Па, не желимо чланак у коме пише само Ултравиолетни микроскопи су микроскопи који користе ултравиолетну светлост. Зар је толико битнији квантитет наспрам квалитета? --Lakisan97 (разговор) 19:27, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Хм, интересантне речничке дефиниције, али на издањима увек пише Информатор те и те школе. Ову дефиницију (не Павлицину) подржава и Речник социјалног рада Ивана Видановића, али има смисла да је информатор особа. --Lakisan97 (разговор) 19:31, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]
Не схваташ, иако си сам написао. Лепо каже да су информатор и годишњак (спојено) информације о школи, плус у другом пасусу раздвојена независна значења, она у ширем смислу. Исто као и фидбек са књигом утисака. --Павлица причај 19:42, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Што се тиче фидбека, сматрам да је ту све 100% јасно. Део је „књи̑га утисака“, па ту не видим грешку (као пример микроскопа и магнетног поља). За ово, школски информатор-годишњак (главна тема чланка) обједињује годишљак (издавање сваке године; једна реченица довољна за опис) и информатор (било каква информација унутар дефиниције; исто довољна једна реченица). Пошто би више реченица у посебним чланцима могло бити само о истим у разним државама, док се неко не усуди на тај потез, што бисмо имали 3 чланка од по једне, уместо једног чланка од 8 реченица? --Lakisan97 (разговор) 19:53, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Сад видим да је и део проблема у томе што је информатор поистовећиван са енгл. Newsletter, што информатор у српском баш и није, а и информатор и годишњак би одговарали само енгл. Yearbook. А, да, раздвојена независна значења сам мислио да чланак такође појашњава и случејеве ако читалац не тражи информатор или годишњак у школству. Без обзира на то, појмови су веома идентични, и сматрам да, сем у случају наглог проширивања у различитим правцима, чланци треба да остану, условно речено, спојени према горе наведеним запажањима --Lakisan97 (разговор) 20:03, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]
Још један пример „спојених чланака“ - преступна година (садржи и дефиницију просте, јер је чланак од једне реченице „неисплатив“) --Lakisan97 (разговор) 20:07, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Да ли разумеш да си написао информатор или годишњак а то није тачно. --Drazetad (разговор) 20:09, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Да, разумем, а у смислу школског издања (главна тема чланка који сам написао) итекако јесте тачно - равноправно се назива и информатор и годишњак. Само сам додатно, ако неко не тражи школско издање, него раздвојене дефиниције, додао и то. Одвојене дефиниције итекако заслужују раздвојене чланке, али не као клице од једне реченице. То је сулудо, ако постоји могућност то избећи (као сад, спајањем у један чланак). Зар стварно не схватате моју поенту спајања чланака? Ако још увек не, предлажем администраторску таблу (тј. њен део за решавање сукоба око садржаја или како се већ то зове). --Lakisan97 (разговор) 20:16, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]
Čini mi se da je jedini problem što piše informator ili godišnjak. U ovome članku se sve to može objasniti, ali promijeniti prvu rečenicu.-- Марко Dic,amice! 20:19, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

С обзиром на то да ја ни не знам у чему је проблем, рећи ћу само: а сад? --Lakisan97 (разговор) 20:25, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

А сад? Проблем је што сваког месеца примам месечни информатор или месечник. По твоме Информалор или годишњак и моје информатор или месечник даје да је годишњак једнако месечник. Проблем је што си променио наслов текта, јер да си оставио наслов годишњак (који може бити једна врста информатора) како је било пре твоје промене целе ове приче не би било. --Drazetad (разговор) 22:36, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]

  Урађено . Неспоразум је настао јер ми нисте одмах рекли у чему је проблем, него је било „околишања“ у вези са темом, уместо насловом. --Lakisan97 (разговор) 22:54, 5. септембар 2012. (CEST)[одговори]