Разговор:Декадни систем/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Dungo, ja sam tek sad provalio da ima srpski portal na wikipediji.

Polako sa ovim clankom, ako se zajednica slaze ja cu polako da krenem da prevodim decimalni sistem sa engleskog an srpski. Jedini problem je sto nisam bas najstrucniji u formatiranju i prelamanju.

• Vuk

Ok pregledavsi sta sve ima pod decimalnom sistemu mislim da je pametnije da popunjavam rupe sa clancima kao sto je Софтвер i slicno?

• Vuk

---

нема разлога да не почнеш да преводиш, слободно, а свака добронамерна иѕмена овде је добродошла. --Јованвб 15:15, 10. август 2005 (CEST)

Децимална тачка

Код математичара, и осталих из природних наука, је израз децимална тачка у оптицају. Није случајно код Енглеза decimal point а не decimal coma (Јел се неко сећа COBOLa?). Запету (хрватска варијанта је зарез) су увели економисти јер тачкама раздвајају по три цифре код великих износа.

Дакле ДЕЦИМАЛНА ТАЧКА.

• OK sorry na ovakvom reply-u ali neznam tacno kako ide. Evo u cemu se radi sa decimalnim zarezom.

• Prvo ja sam ucio decimalni zarez u skoli, drugo decimalni zarez ima 243 na google a decimalna

• tacka nema nijedan!

• Реци ми неку књигу у којој пише ДЕЦИМАЛНИ ЗАРЕЗ па да утрчим са ломачом у ту књижару и попалим све ;) --JustUser 20:46, 11. август 2005 (CEST)

-- Tesko da cu ti reci neku knjigu :) Al recimo kad kazes 5 1/2 ne kazes "pet tacka pet" nego "pet koma pet" ili recimo "pet zarez pet". Barem ja tako kazem xexe ok promenicu.Vuk 22:11, 11. август 2005 (CEST)

--- Ма ОК. Склонио сам ломачу, нема фрке. Ево како за сада стоје ствари. И у нашим папирним енциклопедијама има запете. Погледај у Regional setings па ћеш видети да важи за Српски да је . сепаратор хиљада а, децимални сепаратор. То је оно што су упорно сви моји профани математике објашњавали и покушали да дефинишу униформно. Колико ми се чини, нису успели. У English и даље стоји како треба, а код нас обрнуто. Јебига, увек ми нешто контра. --JustUser 10:22, 12. август 2005 (CEST)

---

Успут јесте да се сустав не користи у нашој варијанти са ове стране Дрине али ако Срби постоје и са оне стране Дрине и ако употребљавају ту реч ... може макар стојати негде у загради као варијанта.

• U startu je bio dekadni sustav, medjutim Dungo je redirektovao, a i meni je bilo blize sistem.

• Sto se tice reci trudio sam se bio da koristim nase reci recimo predznak a ne prefiks

---

Кад смо код варијанти ... у старим књигама пише ДЕСЕТИЧНИ БРОЈНИ СИСТЕМ, хексагезимални се зове ШЕЗДЕСЕТИЧНИ (што је боље) али се бинарни зове ДВОЈИЧНИ (што је онако шуби-дуби). Ту је наравно и прича о томе да се код нас користе цифре пре него знаменке. --147.91.184.32 15:48, 10. август 2005 (CEST)

• Nesto sto mi se ne svidja je "frakcioni deo"? Dal' postoji termin tipa "razlomacni deo"?

• Има израз. Каже се да број има цео део и РАЗЛОМЉЕНИ ДЕО. --JustUser 20:46, 11. август 2005 (CEST)

• Сустав-систем, зарез-запета. О Боже, видите овако:моји родитељи и ја смо рођени у Београду, сви смо по народности чисти Срби, да одмах предупредим све у вези са тим. Е сад, Хрвати и понекада Срби са истока реке Дрине употребљавају реч сустав уместо систем, а ми у Србији се обично јежимо од те речи само зато што се повезује за Хрвате. А опет, усвојили смо потпуно страну реч систем. Сустав је можда у употреби код Хрвата као и рећи тисућа и повест (повијест), али те речи су не само хрватске, него су у целости словенске, док систем никако није српска реч иако је ми употребљавамо. Болест је постала ова нетрпељивост између наша два народа, не зна се ко је гори. А зарез или запета?Боже сачувај као да је битно, ја подједнако користим и једну и другу реч, и то ме не чини ни мање Србином ни више Хрватом.

Доста са политизацијом језика, прекипело ми је када је створен и црногорски, следећи ће вероватно бити шумадијски. Све је то исти језик са разликама у изговору и уоптреби писма, то је неоспорна чињеница ако из целе приче избаците политику. Уместо тога, дајте да чувамо словенскост наших језика и да зауставимо продор позајмљеница са запада пре него што настане званични Англо-српски језик. Хвала пуно, довиђења. НР — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.180.14.241 (разговор • доприноси) | 18:58, 16. новембар 2011