Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.
С пролећа 1735. године, током сељачких и граничарских буна у Бачкој, које су избијале услед злоупотребе коморског чиновништва у погледу контрибуције, истакнуту улогу имао је и бачки епископ Висарион Павловић. По свему судећи, епископ Висарион, уздајући се у своје везе у Бечу, а рачунајући на јединство народа, обећавао је да ће коморске поданике претворити у граничаре, ослободити их жупанијске власти и образовати народну власт на основу српских привилегија из 1691. године. Угарски врховни органи (Комора, Намесничко веће и Канцларија) тражили су да се покрет угуши употребом војне силе, па је војска упућена у Бачку, и у оближњи Срем, а затим је именована царска комисија с генералом Трауном на челу. Да би народ обезглавили, владику Висариона су, уз сагласност митрополита Вићентија Јоановића, ухапсили и пребацили у Сегедин, под будну контролу тамошње Војне команде.[1]
--Aleksandramis (разговор) 22:15, 20. мај 2016. (CEST)[одговори]
^Историја српског народа IV/1. Београд: Српска књижевна задруга. 1986. стр. 174—175.
