Разговор:Епископ бањалучки Василије/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Да почнем од тога да ће сваки чланак који користи транскрипцију "србски" бити мета за проверу неутралности, из очигледних разлога.

Овај чланак помиње "блаженопочившег" патријарха "србске" цркве и доста сличних формулација, препун је констатација без икаквог извора и наравно све је лепо и уредно вредносно означено ("сурово", "невероватно", ""прекршај"", итд итд). Неко би требао да темељно преради чланак, подведе га под елементарну писменост (једначење по звучности) и енциклопедијски тон. --Dzordzm 10:02, 8. новембар 2006. (CET)

ПС:Повукао сам захтев за извором пошто сам видео да спољашња веза то покрива. С тим да то онда иде под "литература" или "извори". --Dzordzm 10:11, 8. новембар 2006. (CET)

Хтео сам нешто да изменим, али сам схватио да су ипак потребне значајније измене које имају везе и са темељном изменом стила који би хагиографију прилагодио стандардном енциклопедијском приказу биографије. Зато сам мало застао у мењању.--  JustUser   JustTalk 13:59, 8. новембар 2006. (CET)

Чланак треба изменити, али нису потребне такве ОГРОМНЕ измене као сто Dzordzm наводи. Прво да ли се каже "српски" или "србски", ни људи који се баве правописом се нису још усагласили.

С обзиром да је Василије Костић био великодостојник једне православне цркве у којој је уобичајено да се користи израз "блаженопочившег", не видим зашто би то био проблем (Божић или Рођење Христово, what's the difference?)

А уопште није тачно да се износе констатације без икаквог извора. У спољашњој вези стоји: Taj izveštaj je zaveden u delovodnom protokolu Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC pod brojem 2107, zapisnik br. 691/1953.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 129.125.25.96 (разговор • доприноси) | 14:41, 8. новембар 2006

"Српски" или "Србски" је решено давно (и шваБски песник Гете је научио тај део о српској језику)). Наглашавање "блаженопочившег" је неадекватно из простог разлога што уз сваку личност треба онда да стоји исти придев, јер су сви покојници. У чланку о Николи Тесли, Исаку Њутну итд су сва имена која се помињу блаженопочивши, а то се не спомиње. Јасно је из ког разлога. То је приступ свођењу садржине чланка на стандардну енциклопедијску форму. --  JustUser   JustTalk 16:09, 8. новембар 2006. (CET)

Ја бих само молио мало више поштовања и мало мање вређања према човеку који је писао чланак, као и према људима који коментаришу... "елементарну писменост", "и шваБски песник Гете је научио тај део о српској језику"..... --nemanja 16:49, 8. новембар 2006. (CET)

Kakvo je vređanje u pitanju kada je zamerka na neenciklopedijski stil članka? Zašto bi se neko osećao uvređenim na konstataciju da nešto nije napisano u enciklopedijskom stilu, ako je konstatacija tačna? --Бране Јовановић <~> 18:28, 8. новембар 2006. (CET)

Nikakvo! Ali to moze na lepsi nacin da se kaze, a ne "Неко би требао да темељно преради чланак, подведе га под ЕЛЕМЕНТАРНУ ПИСМЕНОСТ". Pa sta je taj sto je pisao clanak, cobanin budala!!! --nemanja 18:48, 8. новембар 2006. (CET)

Како би било да неко коме је до овог чланка стало поради на њему уместо што овде распредамо до зоре. Једначење сугласника је материјал из основне школе, која је законски обавезна у свим земљама некадашње Југославије. --Dzordzm 18:53, 8. новембар 2006. (CET)

Evo ja cu da ga prepravim. :Onda je delegacija dosla kod vladike i rekla: "Dragi nas vladiko, mi moramo da Vam prenesmo vest da niste vise pozeljni. Evo doterali smo Vam kola, napunili benzinom da mozete bezbedno stici do Beograda. I niko vas nece dirati. I vladika je bezbedno stigao do Beograda i ziveo srecno do kraja zivota". Pozdrav gospodo.... Imam ja pametnija posla na svom doktoratu (a bas cudno da neko radi doktorat, a da pri tome nije isao u osnovnu skolu i nije nikad cuo za jednacenje suglasnika (citajte ovo sa beogardskim akcentom)"! Veliki pozdrav za sve!--nemanja 19:02, 8. новембар 2006. (CET)

Ovaj članak nije nimalo više neneutralan od većina članaka o narodnim herojima tako da skidam šablon.-- Марко Dic,amice! 13:52, 10. јануар 2013. (CET)