Пређи на садржај

Разговор:Кафана „?”/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Нисам баш сигуран, али Тома--Nikostrat 23:18, 25. септембар 2007. (CEST) је име а Ећим није презиме... Јер Хећим или Ећим је турцизам за лекар... А тамо има - лекару Хећиму - ... Можда да то мало објасниш... Предлог само, а ти види...--Nikostrat 22:59, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]



Znači dokotr Toma...ne znam baš. Tako su ga zvali. heçim Toma. --Mile 23:12, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Лекар доктор ећим Тома. --Mile 23:14, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Нисам мислио да буде доктор тома или лекар тома... хеххехех... него да можда ставиш - Ећим Тома (тур. ећим - лекар), као на пример....

Па ећим је онда назив, значи написао сам са малом. Није мишљено као Др. Милсим да је ок, објашњено је да је турцизам. --Mile 23:20, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Ок... Извини нисам видео преправку...--Nikostrat 23:22, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Па не треба да стоји лекар, већ хећим Тома (лекар Тома лични доктор књаза Милоша). Зар ниси нашао податак да се звала Гушанчева? Њен власник био је Алија Гушанац. Хе, једно од мојих омиљених свратишта.(:--Grofazzo 23:42, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Најстарија београдска кафана, подигнута 1823. као својина кнеза Милоша Обреновића, коју је поклонио Науму Ичку, свом трговачком конзулу. Градили су је "мајстори из Греције" у балканском стилу. У приземљу је већ 1826. Ећим-Тома Костић, зет Наума Ичка и чувени видар из Другог српског устанка (излечио је и кнеза Милоша), отворио кафану која се звала "Ећим-Томина". Од 1878, када су је наследници продали, мењала је господаре и називе. Прво се 1878. године звала "Код пастира", па 1892. године "Код Саборне цркве", али је ова фирма одмах скинута, јер није одговарала ни уредби о механама, ни црквеним властима. Као привремено решење, власник је ставио само знак питања, који је остао до данас. У кафану је 1830-1831. године навраћао Вук Караџић. У њој је 1834. био први билијар у Београду, а од исте године била је прво читалиште "Српских новина".--Nikostrat 00:08, 26. септембар 2007. (CEST)... ово препевати...и понешто додати...--Nikostrat 00:10, 26. септембар 2007. (CEST)[одговори]



Грофе, ако си стални гост онда камеру у руке и усликај једну слику изнутра и једну вањску. --Mile 00:16, 26. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Да, Наум Ичко је оснивач кафане и треба се поменути у чланку. Ех сад не да сам стални гост, испаде да сам ја...ал ајд једанпут у две недеље можда са друштвом навратим после семинара или испита. Фина атмосфера, жива музика (пијаниста), ал углавном страни свет наврће покушаћу да усликам пар папарацо фотки ако се сетим(:--Grofazzo 00:21, 26. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Дали послужују овде белу кафу,капучино или слично ? Или су оштри ко у Три шешира па само класика -црна. --Mile 00:23, 26. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Искрено не пијем никакву кафу па не знам.--Grofazzo 00:34, 26. септембар 2007. (CEST)[одговори]