Разговор:Коретиште

Први поднаслов

Старосрбијанце из косовског поморавља Урошевић назива Моравцима.

Трагови ранијих цивилизација,посебно словенске и у оквиру тога државе Немањића,јер је ово део старе Србије,присутни су на овим просторима.Најзначајнији је потес Гранчарица из III и IV века.на овом потесу се налазе и остаци цркве која је докаѕ ранохришћансе опустошене насеобине.Горња морава изворно име јој је ИЗМОРНИК,по преданју само су пар породица одабране извлаченјем сламчице(дрвце) да се спасу,остали су изгинули до последњег,бранећи своје домове...(Јован Цвијић и М.Веселиновић,забележили народно предање).Породица која се из Прилепа под најездом осиљених Турака враћа на ове просторе бива приморана да исламу преда једног брата који се сели у Малешево одмах по доласку.Куретишта које има 63 кућа 1897.године У овоме је селу рођен из честите Српске куће Трајко Ковачевић, више годишњи одлични српски учитељ у Гњилану и по другим местима у Старој Србији.Завршио у петнаестој класи(школска 1888/89.година)Призренске богословије.По казивању Зафира Поповића, у Гњилану су некад били учитељи: Поп Јован, дед Зафиров, Поп Јован Станић звани „Невоља“ (обојица су и поповали и учитељевали), Милан Миленковић који се доцније запопио, па поп Василије Поповић стриц Зафиров. За овим неки Костадин из Новог Пазара, код кога је Зафир Поповић први пут ступио у школу као ђак. За овим био је учитељ у Гњилану и Јосиф Андоновић — Ковачевић, из Штипа, који је први почео предавање право српски, а дотле се учило словенски. Зафир Поповић ми је још казивао како је у 1859 години, када је он постављен за учитеља прошао кроз Гњилане неки Јован Нешковић из Србије као конзул Српски, који је ишао за Цариград и да је из Гњилана у пратњи поменутог Јосифа Ковачевића отишао у Куманово и даље за Штип и друга места и да је Јосиф Ковачевић из Куманова писао како су Турци у Куманову указали Нешковићу велику почаст и да је од куће, у којој је одсео, отишао у конак јашећи на хату који су му Турци из почасти дали.Андоновић-Ковачевић један род који се због одвајања браће селе у различите крајеве, одржавали родбинске везе. Коришћена литература: Из прошлости Гњилана,ГОРЊА МОРАВА И ИЗМОРНИК-Атанасије Урошевић, Путне белешке по Старој Србији 1871—1898,Стремљења,Јован Цвијић- Антропогеографски и етногеографски списи...