Разговор:Кристални системи/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Чисто из радозналости, пошто ми је интересантан тренд, је л` постоји неки разлог зашто се више не каже кристални систем него кристална система, зашто молекула стравично добија на популарности у односу на молекул итд. :) --Кале ↙info/talk↗ 01:32, 29. јун 2007. (CEST)
- Pa neumem da ti odgovorim. Ovako su mene učili na prvoj godini fakulteta. I meni je to zvučalo pogrešno i nije mi jasno ali očigledno je to zvanično. Mogao bi da pitaš to Prof. dr Danilo Babiča, Rudarsko-geološki fakultet, mislim treći ili četvrti sprat PMF u Beogradu.--Jefe Timmy 07:03, 29. јун 2007. (CEST)
- А јел има нека књига у којој то пише управо тако? Мењање рода речи није баш уобичајено из чиста мира. Система није исто што и дилема, поготово што је и у свим осталим језицима та реч такође у мушком роду. -- JustUser JustTalk 15:32, 1. јул 2007. (CEST)
literatura
Imam pred sobom skriptu: Mineralogija I deo, Dr Danilo Babič, Beograd 1999. Nemam trenutno kod sebe neku drugu knjigu al bi mogao da nabavim.
--Jefe Timmy 15:42, 1. јул 2007. (CEST)
Ево ја писах, па да не пропадне, да залепим, мада се сукобих са Хефеом тако да моје писаније нема много смисла сада...
То што је систем(а) у мушком роду у другим језицима, ништа не значи. Много је битније то што је до сада барем, била у српском мушког рода. Е, сад. Одређене науке имају своју стручну терминологију која понекад одудара од оног на шта смо ми навикли. Молекула ми и није толико страна, чула сам и раније молекула и молекул, молекуле и молекули, потпуно једнако и равноперавно, али само систем, а система овде чујем први пут. С обзиром да немам благог појма о геологији, не бих се усудила да сад ја ту нешто паметујем, и вероватно да реч система у геологији има неко посебно значење и не значи само (или уопште) систем у оном смислу у ком га ми "лаици" познајемо. Хефе, ако ти није тешко, пробај да нам објасниш, јер питамо из чисте радозналости (барем ја
)--Maduixa
kaži 15:44, 1. јул 2007. (CEST)
Ето, имате овде у овом ПДФ и реч ближњење, коју ја сад први пут чујем. А реч је специфично ускостручна и користи се (вероватно) само у геологији... ПА ваљда је тако и система. Оно што ме буни је наслов. Каже: Има 7 системА, значи као да користи реч у једнини СИСТЕМ а не СИСТЕМА, јер да је женског рода, било бви 7 системи..? А затим их у набрајању ставља у женски род...--Maduixa kaži 15:52, 1. јул 2007. (CEST)
Moguće objašnjenje
Ovde je reč o kristalizaciji, nastanku kristala, koji se razvijaju po nekim određenim modelima. Ti modeli su ustvari direktno povezani sa elemenima simetrije i njihovim kombinacijama. Kristali se onda na osnovu tih elemenata svrstavaju u određene grupe koje se nazivaju kristalnim sistemama. Kako je grupa ženskog roda onda je reč o sistemama a ne sistemima. --Jefe Timmy 15:57, 1. јул 2007. (CEST)
- Ма, очигледно је у геологији то система, део је стручне терминологије, и то је то :) Ја сам само иницијално питао јер ми је било занимљиво, а и из физичке хемије смо их ми третирали у мушком роду као систем, па зато. Иначе, ви геолози имате баш неке егзотичне термине. Пљосан нпр :) --Кале ↙info/talk↗ 16:02, 1. јул 2007. (CEST)
- U pravu ste da su ovo uskostručni termini. Moja namera nije bila da ulazim duboko u stručnu materiju ali sam morao da započnem priču o kristalima jer bez ovoga nema smisla pisati o mineralima. Svaki mineral se karakteriše na osnovu nekih parametara a to su: boja, sjaj, prozračnost, ogreb, cepljivost, prelom, kako kristališe i dr.--Jefe Timmy 16:04, 1. јул 2007. (CEST)
- Da pljosan ću pomenuti kad budem postavio stranu Kristal, a i druge elemente poput rogalj.
- И у математици (геометрији) имамо пљосни. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:11, 1. јул 2007. (CEST)