Разговор:Кумановска битка/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Pogledajmo poslednju rečenicu ovog članka, koja glasi otprilike ovako:

"Posle kumanovske bitke srpska vojska je ušla u Skoplje, staru prestonicu srpskog carstva."

Ovakva formulacija je u najmanju ruku problematična. Skoplje je tokom svoje svoje istorije bilo u sastavu bugarskog, srpskog, grčkog i turskog carstva. Naglašavanjem Skoplja kao nekadašnje srpske prestonice pravdale su se srpske pretenzije ka oblasti Makedonije. Zamislimo sada ovu rečenicu u kontekstvu bugarskih osvajanja:

"Bugarska vojska je u Prvom svetskom ratu ušla u Skoplje, drevnu oblast srednjevekovne bugarske države."

Jasno da su ovakve formulacije pristrasne i da se ne mogu koristiti u istorijskim člancima. Ova logika srpske istoriografije se ne može nekritički prenositi na jedan globalan projekat kao što je Vikipedija. Ukoliko ćemo da se upravljamo prema realnosti, dotična rečenica bi glasila:

"Srpska vojska je ušla u Skoplje, upravno središte Kosovskog vilajeta."

Dalje se mogu navesti razlozi zbog kojih je Srbija polagala pravo na ovu oblast, i u tom kontekstu navesti da je Skoplje kratko vreme bilo prestonica Dušanovog carstva. Istorijski članci su nam puni ovakvih pristrasnosti i valjalo bi ih polako sređivati. --Mustafa /razgovarajmo/ 15:14, 27. децембар 2009. (CET)

Та реченица наглашава саму бит ослобађања Србије. Српска војска је вратила Скопље, које је била престолница пре отоманских освајања.Ту нема ничега лошег нити нелогичнога. --SLAK (разговор) 15:19, 27. децембар 2009. (CET)

Е па овако. Дамјане, српска историографија за разлику од српске публицистике, политике итд. НЕ ПАТИ од својатања туђих области и историјских личности. У бугарској историографији се рецимо сви обласни господари Македоније после Душанове смрти листом рачунају у Бугаре, нпр. Мрњавчевићи и Дејановићи. О неким другим историографијама где балкански народи испадоше ...народи најстарији (наравно сваки за себе) нећу ни реч да трошим. Друго, оно што се може приговорити је, да јавно мнење у принципу не разуме средњевековне категорије државности. Ако изузмемо рецимо Византију, европске државе немају престонице у данашњем смислу те речи, али имају владарске резиденције. То важи и за Србију пре времена деспота у 15. веку када централизација државе и борба за опстанак намећу Београд и Смедерево као престоне градове. Треће, Скопље јесте прелазило из руке у руку, АЛИ остаје питање за тебе у којој је држави тај град имао симболички најзначајнију улогу ? Да ли се у њему крунисао неки византијски (ти би рекао грчки) цар или је неки бугарски владар донео неки значајни правни акт ?--ClaudiusGothicus (разговор) 17:27, 27. децембар 2009. (CET)

Опет спорно све што неко напише о српској држави! --Жељко Тодоровић (разговор) 01:35, 31. децембар 2009. (CET) с.р.

Milan Malenović: Srbijanski je ispravan pridev jedino ako postoji zemlja Srbijana. Za Srbiju i Srbe ispravno je napisati SRPSKI. Hvala.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Malenović Milan (разговор • доприноси) | 00:56, 26. март 2010

КО ЈЕ БИО КОМАНДАНТ ПРВЕ АРМИЈЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ОВОЈ БИЦИ? МОЛИМ ВАС РЕЦИТЕ МИ, ТО САМ ИМАО НА ТАКМИЧЕЊУ. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.105.53.197 (разговор • доприноси) | 15:42, 25. април 2010.

Имаш у шаблону! --79.101.232.205 (разговор) 16:32, 25. април 2010. (CEST)

Ko su SRBIJANCI?

Moram da posumnjam u pismenost nekih koji bi da rade na Wikiju. Prilog SRBIJANSKI em ne postoji, em je u ovom članku potpuno pogrešno upotrebljen (čak i kada bi postojao). Vojska koja se u Kumanovskoj bici borila protiv Turaka je SRPSKA vojska sastavljena od SRBA (ne Srbijanaca, kojih ni nema u gramatici). Predložio bih pojedinima da svoje političko inaćenje ostave za stranačke kružoke.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Malenović Milan (разговор • доприноси) | 11:26, 5. јун 2010

1. Види чланак „Србијанци“.
2. Војска која се борила у КБ је била Војска Османског царства (овом државом није владао никакав цар већ султан) и Војска Краљевине Србије. А становништво Краљевине Србије нису 100,00% чинили Срби, било је ту Албанаца, Влаха, Бугара, Цинцара итд. Тако да Војску Краљевине Србије нису могли да чине само Срби, уосталом треба имати на уму да су били и добровољци из јужне Аустроугарске (који нису били сви Срби). --79.101.204.25 (разговор) 11:36, 5. јун 2010. (CEST)

Србијанци, Србијанац или Србијанка су термини којим се означавају Срби који живе у Србији.

Дакле, ништа нисмо постигли, осим што смо увели један политички крајње некоректан израз из новоговора којем би неки да нас науче. И надаље: у чланку се спомиње турска војска, иако би и аутор претходног поста требао да зна да у Турској нису живели само Турци. Зашто се онда не измисли израз ТУРЦИЈАНСКА, или нешто слично? Зашто се, нпр. када се говори о књижевности из Хрватске не користи измишљени израз ХРВАТИЈАНСКА књижевност?

На крају крајева, јунаци Балканских ратова сами себе су називали СРПСКИМ војницима, а не СРБИЈАНСКИМ. Са којим правом им ви мењате порекло? Да је мој прадеда знао да се бори за некакву србијанску војску, сигурно би скинуо униформу и вратио се кући.

Због неколицине несрба који су (можда) учествовали у Ослободилачким ратовима 1912-1918. нисам спреман да мењам сопствено порекло. А ви како год хоћете!

--igi (разговор) 21:25, 5. јун 2010. (CEST)

Човек те је упутио на чланак Србијанци и тамо пише шта Речник српског језика каже за тај термин.За термин србијански,тај исти Речник,наводи да се односи на Србијанце,Србијанке или Србију.Како је у Кумановској бици учествовала војска краљевине Србије (а не и краљевине Црне Горе),прецизнија формулација је србијански.Уколико ти нешто није јасно око тог термина,обрати се Матици српској.

Црни Бомбардер!!! (†) 21:52, 5. јун 2010. (CEST)

Човек је или неписмен или игнорант па не чита цео чланак у коме лепо пише, између осталог, да се термин сматра и увредљивим. Ако ти и даље ово није јасно обрати се ономе ко ти је дао диплому за прасе.

--igi (разговор) 22:12, 5. јун 2010. (CEST)

Иакоко сам ово платио бановањем,Богу хвала па сам јопет Србин, а не србијанац. --igi (разговор) 23:11, 7. јун 2011. (CEST)