Разговор:Леворукост

    С Википедије, слободне енциклопедије

    Први поднаслов[уреди извор]

    Каквог смисла има навођење оне пусте литературе ако ниједна реченица одатле није унесена у чланак? Ако је та литература наведена у сврху "даљњег читања", поставља се питање колико корисника познаје енглески тако добро да са разумевањем може да чита такве стручне текстове?

    --Sly-ah (разговор) 22:43, 27. јун 2013. (CEST)[одговори]

    Слажем се, али из искуства могу закључити да појава лепљења литературе није ретка ствар. У најгорем случају се она лепи на текст написан пре ко зна колико година, у осредњем се не прочита, али се пренесе уз преведени текст, а у најбољем корисник сам истражује и пише. Међутим, иако најквалитетнији, последњи начин је најзаморнији и писање најдуже траје. Колико је потребно тако написати један чланак, потребно је за три чланка на начин „пишем, па насумично лепим“. Онда и није чуде што се прибегава првом решењу. --Lakisan97 (разговор) 00:16, 28. јун 2013. (CEST)[одговори]

    Radi se o tzv. "knjiskom spamu". Uklonjeno je. Kad i ako neko bude prosirivao clanak, neka doda ono sto bude koristio za pisanje. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 00:22, 28. јун 2013. (CEST)[одговори]

    Knjiški spam je dodavanje informacija o knjigama koje ne sadrže nikakvu relevantnu i korisnu informaciju vezanu za samu temu članka. To ovde nije slučaj. Navedena literatura je relavantna i korisna.--Dcirovic (разговор) 00:45, 28. јун 2013. (CEST)[одговори]

    Ако мислиш да је корисна за онога ко ће проширивати чланак, ја ти могу навести још педесетак корисних сајтова и књига у пдф формату (нажалост, на енглеском) у којима је обрађен овај појам. И да, зашто баш ова литература, а не нека друга? Зашто је ова кориснија и релевантнија од неке друге? Даље, дефиниција је нетачна (ајде, рецимо, непотпуна), затим исувише кратка, и преписана је из књиге препуне сумњивих, нерелевантних и неажурираних дефиниција.

    --Sly-ah (разговор) 01:32, 28. јун 2013. (CEST)[одговори]