Разговор:Матија Петар Катанчић
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
| „ | За пропагаторе великохрватства сви Дубровчани су Хрвати, и били и сада јесу, бан Кулин писао је хрватски, Руђер Бошковић, Петар Прерадовић, Валтазар Богишић, браћа Пуцићи, Влахо Буковац, П. М. Катанчић, М. Рељковић, сви они према тој великохрватској логици уздижу и негују Хрватство и немају никакве везе са Српством! То великохрватско обрушавање на Србе и на Српство дошло је дотле да је пре три године, како смо навели, у Српској академији наука и уметности, на научном скупу посвећеном Валтазару Богишићу, овог Србина из Цавтата представник Југославенске академије знаности и умјетности прогласио Хрватом. Петар Прерадовић, о коме 1846. задарска полиција извештава Беч да је православне вере а он исте године Вуку пише о себи "као Србину", [160, 230] за великохрватску пропаганду је само хрватски књижевник. За њу и православни свештеник Србин Огњеслав Утјешеновић Острожински "пише хрватски". Најзад, из тако фронталног наступања против Срба изашла је и тврдња да "Вук Караџић има ту заслугу да је у Срба хрватски језик подигао на ступањ књижевности. Он је међу Србе стануо увађати хрватски књижевни језик"! Ето докле духовна пометеност удружена са неограниченом србофобијом може да допре: узети српски језик од Срба и тај језик назвати хрватским и сад Србе учити том језику! Да ли се овако што може схватити? А то треба схватити што пре, пре него што буде касно. | ” |
| — Пројекат Растко: Српство Дубровника, Јеремија Д. Митровић, Београд, 1992. | ||
Ово сам пронашао у извору на основу кога је писан чланак и чиме се негира да је Матија Петар Катанчић био Хрват, односно такво тумачење се приписује протагонстима великохрватскства. Са обзиром на ово, уклонићу наводе да је исти био Хрват. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:14, 21. фебруар 2011. (CET)
Kategorija Srpski književnici???!!![уреди извор]
Matija Petar Katančić se bavio istraživanjem SVOG naroda i u tu svrhu objavio je "Filološko istraživanje o pradavnoj domovini Hrvata" (lat. In veterem Croatorum patriam indagatio philologica, 1790.). Dokad ćete prisvajati tuđe znamenite ljude? Walter9 (разговор) 15:07, 19. април 2017. (CEST)