Матија Петар Катанчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Матија Петар Катанчић

Matija Petar Katancic-Valpovo.JPG
споменик у Валпову

Датум рођења: 12. август 1750.
Место рођења: Валпово
Датум смрти: 24. мај 1825.
Место смрти: Будим

Матија Петар Катанчић (Валпово, 12. август 1750Будим, 24. мај 1825) је био писац и професор. Учио је богословске науке и естетику у Будиму. Још као младић ушао је у фрањевачки ред. Дуго је био професор у Осијеку, Загребу и на пештанском универзитету, где је предавао археологију. Умро је у Будиму.

Катанчић попут Мушицког у Срба најпотпуније представља позну псевдокласичну поезију. Он пева оде по угледу на Хорација и пастирске песме по угледу на буколску поезију грчку и латинску. Као одличан познавалац класичне књижевности Грка и Римљана, он покушава у језик унесе у латинске метричке форме, да створи уметничку версификацију према латинским узорима. Он је писао песме и на латинском језику. Његово најпознатије дело, збирка поучних и филозофских песама, носи латински назив „Fructus autumnales“. Написана је у Загребу 1791. године, а преведена на српски 1831. у Летопису Матице српске. У његовим песмама се осећа и утицај народне поезије. У истом делу налази се и једна од првих расправао о метрици у српској поезији. Постхумно му је штампан први превод старог закона на српски - „Sveto pismo starog' zakona (...) u Jezik Slavno-Illyricski izgovora Bosanskog prinesheno“ (Будим, 1831).

Катанчић је био више учен човек него песник. Он је дао неколико занимљивих метричких образаца по угледу на старе класике и показао одлично познавање грчке и римске митологије и књижевности, али, у основи, његова поезија је хладна и укочена, неуспео покушај да по утврђеним обрасцима класичног стила даде примере својих естетичких схватања, изложених у једној рукописној књизи на латинском језику.

Активно се бавио и нумизматиком и археологијом, коју је и предавао на универзитету у Пешти.

Литература[уреди]