Разговор:Мехмед Ханџић/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Мјесто рођења

Овде пише да је особа умрла 1944. у Босни и Херцеговини, НДХ. Видим да је већ овај чланак због тога [преправљан http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%BC%D0%B5%D0%B4_%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%9B&diff=3528388&oldid=3528237]. Мислим да није потребно да се додаје да је рођен у дејтонској Босни и Херцеговни 1944. године пошто она није тада постојала. Предлажем да се врати на стандардну верзију коју је поставио Жељко Тодоровић. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:19, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Вратио сам. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:20, 2. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Правилно је овако како је Жељко урадио, и у складу са досадашњом праксом. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:22, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Овде треба да стоји да је умро у НДХ. Исто је и са рођењем. Онај ко је рођен у НДХ, на изводу/крштеници му пише НДХ, а онога ко је осуђен пред судом и стрељан од стране државе у НДХ није убила Краљевина Југославија већ НДХ. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:22, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Сигуран сам да дејтонска Босна и Херцеговина није постојала 1944. А за НДХ нисам сигуран да су радили изводе из матичних књига, нити су имали власт на читавој територији коју су прогласили за своју. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:26, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Да, али је проблем да ли се неправне државе признају као мјеста рођења. Не знамо ми ко је му издао крштеницу, НДХ или среске власти Југославије. Проблем се може упоредити с Косовом, да ли можемо рећи да је неко умро у Косову, ако му смртовницу изда установа Косова. То треба установити и јасно прецизирати, до сада је пракса била да се пише Краљевина Југославија, јер је краљ био владар из Лондона и представљао Југославију у међународним односима. Када је донесен комунистички устав, тада можемо рећи да је коначно престала постојати краљевска власт. То је била ратом захваћена земља, и било је много хајдучких самоуправних подручја и марионетских држава. Не треба писати НДХ као мјесто рођења, то је марионетска земља у држави захваћеној ратом, а не међународна призната земља, тада равна осталим земљама свијета. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:29, 2. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]
Пошто је анонимни корисник у чланку о БиХ направио линк ка вишезначној одредници БиХ нема потребе кварити изглед чланака посебним означавањем сваке БиХ у њеној историји. --Antidiskriminator (разговор) 17:26, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Опет смо на почетку http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%BC%D0%B5%D0%B4_%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B8%D1%9B&diff=3528456&oldid=3528446 . Овако како сада стоји је неправилно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:33, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Шта теби све не пада на памет. То се онда овако ради: [[Босна и Херцеговина (вишезначна одредница)|Босна и Херцеговина]]. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:35, 2. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Ово почиње да изгледа смијешно. Мислим да је најбоље да се напише у ком мјесту је рођен и Аустроугарска. Овако изгледа смијешно. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:37, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

На основу чега тврдиш Жељко Тодоровићу да је исправније да линк води ка вишезначној одредници а не ка чланку о Босни и Херцеговини у оквиру којег се налази линк ка вишезначној одредници пошто ни један ни други линк не воде ка Аустроугарској провинцији БиХ?--Antidiskriminator (разговор) 17:39, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Па зашто би водило ка Босни и Херцеговини, кад је очигледно да та земља није у питању. Него, треба директно према вишезначној одредници гдје ће читалац по годинама постојања јединице примијетити о коме се ради. Па ево на почетку чланка Босна и Херцеговина стоји хипервеза ка Балканском полуострву, па значи ли да све чланке са хипервезом ка Балкану треба преусмјерити на БиХ пошто се ту налази хипервеза ка Балкану. Ово је већ превише смијешно, и мора се брзо окончати. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:43, 2. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Мислим да дејтонска Босна и Херцеговина није постојала као самостална држава у вријеме Аустроугарске, а ни у вријеме Другод свјетског рата. Не треба бити упоран и инсистирати да је неко рођен у дејтонској Босни и Херцеговини 1910. године, ако иста тада није постојала. Овако се отвара могућност да се дода да је особа рођена у Републици Српској, пошто се у чланку Босна и Херцеговина помиње Република Српска. Можда је најбоље да се не инсистира на томе да је дејтонска Босна и Херцеговина била самостална држава 1910. и 1944. године. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:44, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

На томе се не може нити инсистирати. БиХ као држава није постојала вијековима, све до краја прошлог вијека. Ово је исувише смијешно, и прелази у троловање пројекта. Ситуација ће се окончати веома брзо јер се о овоме нема шта полемисати. Овдје преовладава сила природе ствари. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:50, 2. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Најадекватније решење овог проблема је да стоји само град-држава (у овом случају Сарајево-Аустроугарска). Свако друго решење оставља отворе за потенцијалне нове проблеме. Одвојмо се од Босне и Балкана и сагледајмо ситуацију на неком десетом крају света. Да ли би нам било стало да напишемо да је неко рођен у тој и тој кинеској провинцији или у тој и тој области Персијског царства. Вероватно да не. Исто тако, ако држава има слојевиту административну поделу, по ком се критеријуму одлучује који ниво поделе наводимо? Не би ваљало писати насеље, део града, општина, град, округ, покрајина, држава. Како радимо за друге државе тако радимо и за државе из наше историје. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:56, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Ја бих се сложио с том идејом, али онда би морали исправити хиљаде чланака. Али идеја је прихватљива, и ја сам тако у чланку и ставио. Касније Антидискриминатор додаје БиХ, и то је било прихватљиво, јер је БиХ била кондоминијум Угарске и Аустрије. Али ставио је дејтонску БиХ. Упорно му се говори да треба преусмјеравати на аустроугарску јединицу, и он одбија, али касније то ипак чини како је навео по мојој инструкцији. И за неколико минута, опет враћа на дејтонску БиХ. Компромис постигнут, и он га наруши. Не може се преусмјеравати ка дејтонској БиХ, и рекао сам већ то је сила природе ствари. То није уопште за полемисање, то је ноторна чињеница. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:03, 2. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Овде је једини проблем инсистирање на додавању везе ка дејтонској БиХ која је настала 1997. године. И као таква није могла да постоји 1910. и 1944. године. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:07, 2. август 2010. (CEST)[одговори]

Правне државе

Лијепо. Сада када смо то ријешили, требамо се упустити у мјесто смрти. НДХ је била де-факто држава, али не и призната. Краљевина Југославија је била тада правна држава на том подручју, и краљ је био њен главни представник и заступник у Лондону. Сви су га признавали као таквог. Краљевина Југославија је била захваћена ратом, и на њеној територији је постојао велики број марионетских држава и хајдучија. Али није лијепо написати да је неко рецимо рођен у Ужичкој републици или сл. То сам упоредио са примјером Космета, да ли можемо рећи да је неко умро у Републици Косово, пара-држави на територији Србије. Молио бих да се корисници који су учествовали у расправи огласе, како сматрају да треба писати. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:30, 2. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Овако како сада стоји, не може да остане. Дејтонска Босна и Херцеговина није постојала 1944. године, јер се Дејтон десио 1997. године. НДХ није имала власт на свим територијма које је прогласила за своје, а у Сарајеву су 1944. на врху власти били Нијемци. Иако су Нијемци били на врху власти, они скоро ниси имали никавог додира са становништвом и било их је јако мало. Главну власт су чиниле усташе, пошто је Сарајево био центар за регрутацију муслимана у Црну легију. Ово помињем јер већ на рубу Сарајева НДХ није имала никакву власт, нити су функционисали органи НДХ. На другој страни, НДХ није имала међународно признање, и њу је признавао само Хитлер и Мусолини, тако да је дискутабилно да пишемо да је неко рођен у НДХ. Опет, треба да узмемо у обзир да је Краљевина Југославија окупирана 1941, године и да је влада била у Лондону, гдје је Краљ третиран као савезник. Други свјетски рат у Југославији је почео окупацијом Краљевине Југославије, а завршио успостављањем Народне Републике Југославије. Тако да је Краљевина Југославија постојала до краја Другог свјетског рата, а након тога је успостављена НРЈ. Ово је мој став у вези државе. А ово постављање да је особа умрла 1944. године у дејтонској Босни и Херцеговни је тотално нетачно, и отвара врата и другим корисницима да свако додаје дрћаве рођења по властитом избору. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:20, 3. август 2010. (CEST)[одговори]
Нека за сада дејтонске БиХ. Треба постигнути договор око признатих и непризнатих држава. Ако се договоримо да буде Краљевина, онда ће се БиХ замијенити Дринском бановином. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:23, 3. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Мислим да није правилно да за мјесто смрти остане да је умро у дејтонској Босни и Херцеговини 1944, пошто држава Босна и Херцеговина није постојала 1944. године. Овим се отвара могућност да и други тумаче према сопственим увјерењима, или да на основу истих аргумената стављају да је неко рођен у Републици Српској 1944. године. На овај начин се врши преправка историје, а овај чланак је постао политички обојен. Потпуно сам сигуран да дејтонска Босна и Херцеговина није постојала као самостална држава 1944. Ако будемо правили компромисе на основу жалби да је неко угрожем, онда ћемо да имамо чланке попут овога, који су далеко од неутралне тачке гледишта, чиме се нарушава углед читаве википедије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:56, 3. август 2010. (CEST)[одговори]

Дозволите ми да се ја умешам у овај разговор са једним предлогом. Сви јако добро знамо где је Сарајево, а у тексту постоји линк ка чланку о Сарајеву за случај да неко не зна. Нема потребе оптерећивати сам почетак текста додатним појашњењима која је то држава била, поготово ако постоје несугласице око тога. Мислим да је ово што предлажем једино разумно решење и надам се да ће га аутор чланка прихватити, а да ће се остали учесници у расправи суздржати. --Звездица (разговор) 13:08, 3. август 2010. (CEST)[одговори]

Зашто ниси предложила санкције за то што ме Баш Челик и Жељко Тодоровић малтретирају википраћењем? Да ли се плашиш да ћеш и ти постати њихова жртва? --Antidiskriminator (разговор) 16:29, 3. август 2010. (CEST)[одговори]

Мјесто смрти

Предлажем да се избаци да је Касим умро 1944. у дејтонској Босни и Херцеговини у Независној Држави Хрватској. С обзиром на вођени разговор, најадекватније би било да се само наведе да је умро 1944. године у Сарајеву. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:22, 3. август 2010. (CEST)[одговори]

Ја бих само ставила место, тј. град у оба случаја (и за рођење). Ако је због разумевања контекста у којем је неко живео и радио важно нагласити која је то држава била (као и то која је данас), боље је да се то каже у тексту испод, где би било довољно простора да се изразе сва мишљења. Све може лепо да се формулише. --Звездица (разговор) 19:28, 3. август 2010. (CEST)[одговори]

Звездице, пошто си нова корисница википедије ниси имала до сада могућности да се упознаш са правим разлозима коментара које су на овој страници написали Жељко Тодоровић и Баш Челик. Једини разлог што су се та двојица корисника укључила у уређивање чланака попут Касим ефендија Добрача, Мехмед Ханџић је да би ме малтретирали. Хвала ти на твом предлогу, али пошто је твој предлог базиран не на правилима или смерницама википедије, већ на малтретирању које Баш Челик и Жељко Тодоровић спроводе према мени, сматрам га у овом случају излишним.--Antidiskriminator (разговор) 01:00, 4. август 2010. (CEST)[одговори]

Država rođenja Austrougarska. Mesto smrti Jugoslavija. NDH je bila priznata možda samo od svih sila osovina, koje su u to vreme bile ipak manjina i na kraju su poražene. -- Bojan  Razgovor  06:57, 4. август 2010. (CEST)[одговори]

На страни за разговор о чланку Касим Добрача, корисник Drazetad је дао линк ка страни на Тргу где је постигнут консензус о правилном писању података о рођењу и смрти у загради иза имена. Према томе, писало би као што сам рекла, место и датум. Дакле, у овом случају треба да пише: Мехмед Ханџић (Сарајево, 16. децембар 1906 — Сарајево, 26. јули 1944). --Звездица (разговор) 13:31, 4. август 2010. (CEST)[одговори]

„Дај покрените гласање, или шта већ, па да ставимо то у правила и смернице. Слажем се да буде само име града, без државе и са том дугом цртом. --Саша Стефановић ® 10:19, 28. децембар 2009.“ Ово је написао један администратор тада. Изволите покрените гласање а ја ћу радо учествовати у њему.--Antidiskriminator (разговор) 13:36, 4. август 2010. (CEST)[одговори]

Добро, претпостављам да је то изводљиво. Али ја сам ипак нова корисница, па не знам баш све. :) Мислим да би сад требало да се укључи неко од администратора. --Звездица (разговор) 13:59, 4. август 2010. (CEST)[одговори]


Ево ја се укључујем будући да сам учествовао у расправи. Ово питање ћу предложити на Википолитици, тако да ћемо тамо једном коначно усвојити смјерницу по овом питању. Приједлог ће бити сљедећи:

  • (Сарајево, 25. јун 1910. — Сарајево, 23. септембар 1988)

--Жељко Тодоровић (разговор) 14:04, 4. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Води рачуна и о правопису. Не иде тачка испред црте. Треба онако како сам ја написала. --Звездица (разговор) 14:06, 4. август 2010. (CEST)[одговори]

Иде тачка испред. Постоји грешка у Правопису по том питању, и господин проф. Иван Клајн је у једној преписци рекао да постоји грешка у штампању на том примјеру, и још једном, колико се сјећам. Испред црте иде тачка зато што се између црте и броја налази бјелина (празан простор) тј. црта није непосредно до броја, тако да иде тачка. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:14, 4. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Вероватно је Жељко у праву, али док то не буде написано у правопису пише се без тачке. (била грешка или не). Нисам се јавио због тога, али пре годину дана покренуо сам на тргу питање о којем сада расправљате. Погледајте шта је речено и ко је учествовао. Википедија:Трг/Архива/Разно/38 тачка 46. Консензус је постигнут, али се није гласало. Тако ће бити и сада. Шта бива ако гласа само 5-6 људи, да ли је усвојено или не? Треба примењивати договорено, поготово што сте се сад договори баш онако како смо и ми раније. Значи сви смо за исто, али дај да гласамо. Нема потребе, јер нема контрапредлога. Овака начин писања примењују класичне енциклопедије. --Drazetad (разговор) 15:08, 4. август 2010. (CEST)[одговори]

Звездица је обавестила заједницу да је постигнут неки другачији консензус. Изгледа да постоје најмање два консензуса који се разликују. На линку који си навео није постигнут консензус јер је Саша закључио расправу предлогом за гласање о којем не постоје подаци да је обављено. Оба консензуса су у супротности са петим стубом википедији који је изнад било ког консензуса.--Antidiskriminator (разговор) 23:04, 4. август 2010. (CEST)[одговори]