Разговор:Милош Минић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Хвалоспев

Чланак на Википедији не треба да буде хвалоспев (за то постоје друга места), већ објективан приказ неке теме. Ја сам на ову страницу дошао тражећи информације о Минићевој учешћу у суђењу Дражи Михаиловићу, али осим информације да јесте учествовао у поступку (и да је он за њега био веома напоран), друге информације нисам нашао. С обзиром да се ради о значајној теми, додао сам информације о природи поступка и оптуженима.

Из онога што сам прочитао у чланку, изгледа као да је преписан из једне од оних књижица о народним херојима, стога предлажем да неко ко познаје тематику (историчар/биограф) погледа чланак и провери његову веродостојност и објективност.

Veselin Marković (разговор) 04:14, 19. август 2012. (CEST)

Овај чланак се бави биографијом Милоша Минића, а Београдски процес није толико битна, а ни пресудна ствар у његовом животу. То је нешто у чему је учествовао као тужилац. То треба напоменути у чланку, а не о томе у овом чланку писати опширно. Ако читаоца биографије Милоша Минића интересује нешто више о Београдском процесу може погледати чланак Београдски процес. Иначе биографија је информативног карактера, а не никакв хвалоспев. Неки имају мишљење ако се о функционерима КПЈ непише у негативном контексту онда је то хвалоспев. --Pinki (разговор) 15:41, 19. август 2012. (CEST)

У одељку "Народноослободилачка борба", о преговорима које је Минић водио са представницима Равногорског покрета посвећена су два пасуса (други и трећи), па не видим зашто се један пасус не би бавио и Београдским процесом, јер се он може сматрати наставком прва два, и заокружује целину о односима између Минића и овог покрета.

Осим тога, у вези са постојећим садржајем везаним за Београдски процес постоји више проблема.

Прво, у чланку пише: "... тзв. „Београдски процес“ против Драже Михаиловића и његових сарадника....". Ово је погрешно, јер у том поступку није било суђено само Михаиловићу и његовим сарадницима (припадницима Равногорског покрета и предратним политичарима који су подржавали овај покрет), већ се судило и предратним српским политичарима који нису сарађивали са четничким покретом, али су били анти-комунистичког опредељења (Лазар Марковић и Коста Кумануди), припадницима Југословенске владе у избеглиштву, као и припадницима Недићевог режима и Љотићевих снага. Никако није исправно рећи да су припадници Југословенске владе били Михаиловићеви "сарадници", јер је он као официр Југословенске војске био подређен влади и њеним члановима. Исто тако, сасвим је погрешно називати недићевце и љотићевце Михаиловићевим сарадницима, јер су они за све време ратау били у непријатељским односима - број "присталица Драже Михаиловића" које су они заједно са окупационим снагама стрељали за време рата мери се у десетинама (ако не и стотинама) хиљада.

Проблематична је и изјава да је Минић "на суђењу био бескомпромисан, оштар, непопустљив и држао се оптужнице". Она је више субјективна но објективнаи, а углавном ни не одговара стварности.

Допунићу и нешто изменити део чланка о Београдском процесу, а поднећу и захтев за модерацију, како би се садржај чланка верификовао и да би се избегле даље несугласице.

Veselin Marković (разговор) 00:26, 27. август 2012. (CEST)

Мислим да је Веселин у праву.--Miut (разговор) 12:59, 27. август 2012. (CEST)

Pa možda bi moglo malo manje o Beogradskom procesu (neka dopuni taj članak), ali treba izbaciti ono "beskompromisan" i sl. hvalospjeve sigurno. Bitno je da se dopusti i drugim korisnicima da uređuju članke o herojima i drugim rukovodiocima iz tog doba, a ne samo grupici korisnika.-- Марко Dic,amice! 13:05, 27. август 2012. (CEST)

Могло би овако - да избацим имена оптужених у Београдском процесу из овог чланка, пошто то стварно овде није посебно битно, али бих оставио којим групама су они припадали, јер то поткрепљује претходну изјаву да су оптужени спадали у неколико сасвим различитих групација. Е сад, политичка позадина суђења може и не мора да остане ту, али с обзиром да се говорои о намерама комунистичког руководсва, а Минић је био члан тог руководсва, могло би да остане по том основу. Veselin Marković (разговор) 15:08, 27. август 2012. (CEST)

Не би било лоше да неко дода нешто о Минићевом раду на суђењу Дражи Михаиловићу, јер ја немам ништа. Осим да је прекидао Дражу кад год би овај почео да излаже чињенице које му иду у прилог ... можда то и напишем. Да, не, мишљења? Veselin Marković (разговор) 02:14, 28. август 2012. (CEST)

Спорни изрази

Замољен сам да погледам спорни део чланка и колико видим, око неких ствари Сте пристали на компромис. Међутим, тенденциозна ми је и спорна реченица да је једина сврха Београдског процеса било само компромитовање осуђених. Добро се зна за шта су поједини од њих били одговорни током рата, а погледао сам Вики биографије беких појединаца наведених на списку и у њима се уопште не помиње шта су радили за време Другог светског рата. Дакле, доводи се у питање јесу ли стварно сви суђени само с циљем да буду компромитовани или су ипак одговорни или криви за поједина дела. Као друго, израз комунистичко вођство – надам се да Сте упућени у то да комунизам још нигде није постојао у свету, у већини случајева се радило о марксистичко-лењинистичкој варијанти социјализма, у што би се угрубо могла убројати и СФРЈ. Због тога би било прикладније да се израз замени Врховним судом Југославије или Србије, ко год је већ био надлежан у случају. Требало би се да се избегавају овакве генерализације, кад год је то могуће. --Plamen (разговор) 17:16, 27. август 2012. (CEST)

Да, то о "компромитовању" сам преузео из литературе и слажем се да то није најсрећнији израз. Неки од оптужених су се дефинитивно сами компромитовали за време рата, док неки јесу били компромитовани (на пример припадници Владе у изгнанству). Мислим да је аутор оригиналног текста ту хтео да каже једноставно "да се о истом трошку осуде". Ово што је написано о комунизму извесно стоји, али једноставно је устаљено (иако није сасвим исправно) у свим језицима, а посебно западним, да се социјализам совјетског типа назива комунизам. Да не би било даље расправе, а и да се неки чланови не би нашли увређени, променићу и то. Што се тиче "комунистичког вођства", то је устаљени израз, мисли се државно вођство за време комунизма (тј. СФРЈ), односно на вођство Комунистичке партије. То се може променити у "вођство Комунистичке партије", или "ново државно руководство", мислим да је боље ово друго.

Та цела спорна реченица могла би да се преформулише овако: "Идеја новог државног руководства, коме је припадао и сам Минић, била је да се овим процесом о једном трошку прогласе кривим и у исту раван ставе сви њихоби главни политички противници, и демократе и недемократе", рекао бих да ту више ништа није спорно.

Veselin Marković (разговор) 19:05, 27. август 2012. (CEST)

Што више размишљам, све више ми се чини да ништа не фали изразу "комунистичко руководство". Свако ко живи у Србији тачно зна шта то значи. Комунистичко руководство = државно руководство за време комунизма. Исто, свако у Србији зна на шта се мисли кад се каже комунизам. Такво значење стоји и у речнику енглеског језика Merriam-Webster: "a totalitarian system of government in which a single authoritarian party controls state-owned means of production." Исто значење постоји и на Wiktionary-ју на енглеском (http://en.wiktionary.org/wiki/Communism, http://en.wiktionary.org/wiki/communism).

Не видим зашто исти израз, који је страног порекла, не би имао исто значење и на нашем језику.

Veselin Marković (разговор) 22:57, 27. август 2012. (CEST)

Слажем се Веселине са твојом тврдњом.--Miut (разговор) 22:51, 27. август 2012. (CEST)

Предлажем да се реченица око које се неки корисници упорно споре, иако други у њој не налазе ништа спорно, овако преформулише: "Идеја новог државног руководства (...) била је да се оваквим заједничким суђењем у исту раван ставе сви њихови главни политички и идеолошки противници - и демократ и недемократе." Veselin Marković (разговор) 19:44, 29. август 2012. (CEST)