Разговор:Минојска цивилизација/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Нестанак критске цивилизације

До почетка 20. века, археолози Криту нису придавали посебан значај. Стари Грци, међутим, приповедали су бројне приче о том брдовитом острву на југу Егејског мора. За њих је Крит био домовина вештих морепловаца, којом је владао легендарни краљ Миној, рођен у тајној вези врховног бога Зевса и феничанске принцезе Еуропе. Да би отео Еуропу, Зевс се претворио у бика и однео принцезу на Крит.

Према легенди, Миној је био велики и праведан краљ који је владао великим бројем егејских острва и грчким копном. Легенда такође приповеда о Минотауру – створењу с људским телом и главом бика – који је лутао обалом да би терао уљезе. Из легенде сазнајемо и о лавиринту у који је Миној закључао Минотаура, којем је сваке девете године жртвовано по седам младића и девојака, све док Тезеј није убио чудовиште.

Минојево острво

Вековима су поменуте приче сматране плодом маште, а Криту су давале призвук тајновитости и егзотике. Све се променило захваљујући напорима британског археолога Артура Еванса. Почетком 20. века, након ископавања Минојеве палате у Кнососу, Еванс је утврдио да легенда о краљу Миноју почива на чињеницама и да је Крит био центар напредне културе још 2.000 година пре Христовог рођења. Еванс је ту цивилизацију назвао минојска у славу Миноја.

По његовом мишљењу, Крићани су били прва поморска сила у свету. Њихова култура утицала је и на бројне друге културе, од западне Европе до Египта. Били су толико моћни, као трговачка и поморска сила, да су наметнули данак чак и Грцима који су у то време били варвари.

Ипак, и даље не постоје детаљнији подаци, јер тај народ, за који се сматра да је имао значајну улогу у историји, није оставио никакве писане трагове. Глинене таблице откривене на разним налазиштима ништа нам не говоре јер минојско писмо, такозвано линеарно А, још није дешифровано. Стога једино можемо да се ослонимо на рад археолога.

Палата у Кнососу

Почеци минојске културе везују се за 2500. годину пре н. е., док врхунац ова култура достиже око 1600. пре н. е. Њен политички, економски и културни центар био је град Кносос на северној обали острва, где се налазило и седиште минојског владара. Простран комплекс на површини од 20.000 м2 био је заиста величанствен. Око централног дела кружно се низало 1.500 соба: личних одаја, сала за пријеме, купатила, остава, галерија, као и велики број степеништа. Лепе зидне слике откривене у читавој палати сведоче да су Минојци по занатском умећу били много испред својих суседа. Кносос, међутим, није био једини значајан град у минојском краљевству. На острву се налазило још неколико градова палата: Фестос, Малија и Хагија Тријада. Но, тај високо развијен свет необјашњиво је нестао око 15. векова пре Христовог рођења. Чак и данас постоје само претпоставке о нестанку ове културе.

Naziv Civilizacije

Misirska civilizacija se zove po Misiru, Egipćani su sebe nazivali Misircima, to je u redu. Sumerska civilizacija isto, oni su sebe zvali Sumerima. Ali kako jedna civilizacija može da se naziva po svom nekom vladaru? Možemo li da dobijemo i jedan pisani zapis da su ti ljudi sebe zvali Minojcima? Postavlja se pitanje kako su ti ljudi sebe nazivali? Siguran sam da negdje postoji taj podatak, ne može da ne postoji za tako naprednu civilizaciju. A ukoliko se nigdje ne može naći naziv naroda ili mnoštva naroda koji su stvorili, živjeli i vladali u antičkom Kritu, onda ja moram preimenovati naziv civilizacije u "Antička civilizacija sa ostrva Krita". A ne možemo više stvarno ovako da se lažemo. Ja ću da preimenujem naziv, a onaj koji hoće da vrati prethodni naziv moraće da mi predoči pisani dokument da su ti ljudi sebe nazivali Minojcima. Alliance (разговор)