Разговор:Освајања Стефана Душана/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

На самој страници Стефан Душан, освајања овог монарха су урађена веома сажето, и неке веома битне чињенице, као и бројне појединости, су изостављене. Међутим, поменути чланак и треба да се бави екстензивније личношћу и делом, а не само освајањима исте. Тако, израдио сам овај чланак за оне који се више интересују за освајања српског цара. Рад на њему није готов, и био бих захвалан онима који би ми помогли да га учиним бољим. наглашавам следеће: ЧЛАНАК НЕ БРИСАТИ. Уколико неко, из неког несхватљивог разлога ;), добије такву идеју, молим да ме пре но то уради, обавести.

Маре 17:16, 2. јануар 2007. (CET)[одговори]

Рекао бих да овде нема само освајања већ и приказа делова биографије или анализе неких аспеката којих нема у основном чланку. Малко бежи ван оног што се може сувопарно назвати ОСВАЈАЊЕ. --  JustUser   JustTalk 23:53, 2. јануар 2007. (CET)[одговори]
  • Сјајна идеја за чланак,али имам замерке на стил,који понекад одлутава од теме и бави се (по мени) непотребним стварима(о коњаницима,о властели,...) када су у питању Душанова освајања. Некако ми личи на неке архаизме.

Црни Бомбардер!!! Шумски Крст (†) 06:21, 3. јануар 2007. (CET)[одговори]

Коњица и велможе

Мислим да је битно рећи чиме и уз чију помоћ је то Душан вршио своја освајања. Исто као што би, на пример, прича о витезу имала делове о томе како је проглашен за истог, о оклопу, оружју и сл. Нпр, када бих рекао да су „тисућници заповедали бугарашима“, слабо ко би разумео шта то значи. Наиме, генерали под чијом командом је било хиљаду војника су заповедали српским стрелцима-плаћеницима, званим бугараши. Оне реченице нема у чланку, јер сам је избацио, али је свеједно узимам за пример. --Маре 17:57, 4. јануар 2007. (CET) Не постоје описи о проглашењу витеза код цара Душана. Једино што постоји је да је основао наводно, али без доказа ред Св.Стефана, али да је то био више политички него војни ред и да је позвао дубровачке емисаре да се прикључе. Енциклопедија из 1968 која је писана када није било фасцинације Западном културом тврди да је звање витеза код Срба било ретко и да се спомиње само једном за време цара Душана. Пре Душана нема помена о витезовима,а ни после тога...Једина двојица за које се сигурно зна да су витезови су Палман Брахт и деспот Стефан Лазаревић...[одговори]


Ја сам писао (односно допуњавао већ постојећи) чланак о цару Душану и из разлога који си сам навео нисам се упуштао у детаљне описе битака и освајања;крајња намера ми је била да поставим посебан чланак који би се тиме бавио али видим да си ме претекао.Твој чланак је штавише одличан и требало би да остане, можда чак и да се јаче повеже са чланком о цару Душану.Елем,то да је рођен 1308 никад није директно доказано, то је само једна предпоставка, вероватно тачна али ипак само предпоставка. --Treki 15:17, 16. фебруар 2007. (CET)[одговори]


По мени јесте битно чиме и уз чију помоћ је то Душан вршио своја освајања, али ... Док Мадујша није написала да је било Каталонаца на страни Стефана Дечанског нисам имао појма да је поред ОНЕ војске са осам царева постојала и НАША војска са понеким плаћеницима. Чланак се зове освајања Душанова па није нелогично да постоји и одељак организација војске Душанове у којој би објаснио бугараше и тисућнике. О односу отац и син и последњим данима Стефана Дечанског постоје разна виђења код Јиречека/Фајфрића/Михаљчића... требало би навести шта се заснива на изворима, а шта на мишљењу историчара. Успут, на којим изворима почивају ови подаци о Душану (Доментијан?)? -- JustUser  JustTalk 10:54, 18. април 2007. (CEST)[одговори]

Domentianvs

Доментијан је можда и приложио нешто, међутим, ја сам се послужио једним мало млађим писцем - Радошем Љушићем :) Главни извор ми је била његова књига „Српске династије“. Међутим, ту књигу сам у међувремену вратио (овај текст Освајања Душанова сам написао пре 2 године), тако да ти не могу тачно рећи чији су примарни цитати и опсервације.

--Маре 17:10, 18. април 2007. (CEST)[одговори]

Родови војске

Средњевековна војска је имала три рода : пешадију, коњицу и флоту. Заборавио си још један врло важан род војске који је постојао у средњем веку а постоји и данас.Данас се то зове артиљерија,некада се звало опсадне справе.Понекад можеш да пронађеш и назив Арколерија (од Arcus - лук ) за опсадне справе пре уводђења рибалди и бомбарди.Све средњевековне државе су у овом или оном облику имале артиљерију неке врсте па самим тим ни Србија није била изузетак.Катапулти,балисте,каробалисте (балисте на точковима),онагери,требучети увожени су из Дубровиника,Цариграда,понекад из Млетачке Републике,а неке су склапане директно на бојном пољу (опсадне куле,пробојни овнови и слично).Ово би требало убацити у текст;ако нико не убаци ја ћу. --Treki 02:19, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Прво аматерски је стављати слике аматера у смешним склепаним костимима који су контра фрескама(јер и Енглези раде опрему према цртежима их хроника, Хејстинг се углавном ради по таписерији) као реконструкцију. Друго људи под оружијем није српски израз него енглески израз и није се користио у средњовековној српској војсци будући да Енглеска и Францсука су биле далеко и утицајно нису имале никакве везе са Србима и никакве додирне тачке. Гугл транслејт (буквалан превод) Енглеских израза који морфолошки звуче смешно за наш језик заборавите. Ово није играоница, већ енциклопедија. Треће израз витез се није користио код Срба већ се користио код Хрвата у оквиру Мађарске државе и у Босанској држави Котроманића. У босни има пуно стећака на којима пише витез, у Србији нема ни један помен витеза ни у житијима ни код биографа.Једини помен за време цара Душана један једини је неки лик Ђурађ син ставиоца Ђурађа.Четврто пун оклоп је настао 1426 тако да га ни Деспот Стефан није носио а камоли Душанова војска, а славни басцинет је било тешко носити са брадама које су Немањићи ратници пуштали до појаса. Толико о томе. Такође пракса заређивања витеза је више била Католичка. Срби нису заређивали никога, нити постоји икакав податак о томе.Ако немате податке из књига које су писали озбиљни стручњаци, а под стручњацима не сматрам популисте као Др Марка Алексића доктора архепологије, мачевања и промотера Српског краља Артура и Гвиневире и остале Свибор Хема Бели Орлови стручњака, немојте ни писати. Овај Вики треба да је озбиљан, а не подијум за аматере, који ће да пишу некакве своје фантазије које су мешавина Господара прстенова, Краља Артура, Стогодишњег рата и Крсташа и Тевтонаца у духу Холивудске имагинације. Такође Витез фест и Џаст Аут су смешни, то није култура већ плагијат емисија са Дискавери Ченела и Ју Тјуба како урадити опрему Тевтонца из 13. века...