Разговор:Петар II Петровић Његош/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Екавица/ијекавица

Како би сад требало да буде, екавица или ијекавица? Овако измешано не личи ни на шта... Johnny B. Goode (разговор) 11:05, 26. септембар 2009. (CEST)

Ијекавица наравно.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.58.148 (разговор • доприноси) | 10:24, 26. септембар 2009

Ко је највећи?

Мислим да је уношење вредносних процена на сам почетак било којег чланка о неком уметнику погрешно. Ко је највећи уметник у било којој области је ствар вредносне процене оцењивача која никада није јединствена. Боље је избећи бесциљну полемику о томе ко је највећи једноставним навођењем "један од највећих".--Antidiskriminator (разговор) 15:07, 12. март 2010. (CET)

A ja mislim da je uvodna recenica pogresna, "crnogorski pjesnik", njegos je srpski pjesnik, i njegova djela pripadaju srpskoj knjizevnosti..za sebe je govorio da je srbin, pisao je srpskim jezikom, pricao je srpskim jezikom, i mislim da je to dovoljno...nemojte da pravite jos jednog iva andrica, sto se tice ijekavice evo ja mogu ispraviti sve ijekavicom posto sam iz cg--Dante88 (разговор) 21:39, 24. децембар 2010. (CET)

Да, о томе нема потребе расправљати. Тада Црногорци као народ нису ни постојали, него су били Црногорци Срби. Дакле, сасвим је исправно написати српски пјесник, владика и владар Црне Горе. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:41, 24. децембар 2010. (CET) с. р.

kakav sraman clanak o jednom njegosu, detaljniji ima jelena karleusa....--Dante88 (разговор) 23:48, 26. децембар 2010. (CET)

Подметачина

Мислим да је некоректно да се напише црногорски песник, јер он себе тако није сматрао. Може се написати српски песник из Црне Горе и ништа друго.--Mitar Sorajic (разговор) 09:46, 15. децембар 2011. (CET)

Zapravo smatrao je sebe i Crnogorcem i Srbinom. -- Bojan  Razgovor  09:54, 15. децембар 2011. (CET)

Onda lepo izostavite pridev. Pesnik iz Crne Gore. --Јагода испеци па реци 10:06, 15. децембар 2011. (CET)

Овакви проблеми долазе због тога што се то посматра из данашње политичке перспективе, па политичари воле битку водити око Његоша. Када се говори о Његошу уопште није битно ставити да ли је био Србин или Црногорац јер се зна шта је у том периоду сматран Црногорац (дакле, ништа противно Србину, како то данас политика намеће). Он је био Србин Црногорац и тако то треба и ставити, не може бити проблем ставити да је био Србин по нацији нити Црногорац по територији. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:33, 15. децембар 2011. (CET) с. р.

Ијекавица

Цијели чланак је сада на ијекавици, мислим да то и није било тешко за направит, да не буде пола пола.--CarJunakaCg (разговор) 04:15, 13. јун 2013. (CEST)

Uklonio sam informaciju o porijeklu Petrovića jer nije u direktnoj vezi s naslovom Biografija, a uz to je i natačna. Postoji nekoliko verzija predanja o porijeklu Petrovića, no jedino što je naučno utvrđeno, zahvaljujući proučavanjima Rista Kovijanića, jeste da se predak Petrovića, Herak Heraković,1441. godine pominje kao Drobnjak.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 85.94.101.220 (разговор • доприноси) | 09:59, 24. септембар 2013.‎

Moye li nesto vise infoa o tome, kao i o strucnosti Kovijanica? -- Bojan  Razgovor  19:20, 24. септембар 2013. (CEST)

Risto Kovijanić (1895-1990) je ugledni arhivista i istoričar, poznat prije svega po istraživanjima Kotorskog arhiva (u kojem je radio kao viši naučni saradnik) koja su rezultirala knjigama Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima: 14-16. vijek (u 2 toma), Kotorski medaljoni, Vita Kotoranin, neimar Dečana, Kulturni život staroga Kotora (u 2 toma, s I. Stjepčevićem)i dr. Dokumente o drobnjačkom porijeklu njeguških Petrovića objavio je u knjizi Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima, a poseban tekst o tome objavljen je i u njegovoj knjizi "Književna proučavanja: Njegoš - Mažuranić, narodni pesnik", koju je priredio Aleksandar Mladenović, a objavila Matica srpska 1986. U kotorskim notarskim spisima Kovijanić je pronašao čak tri generacije Njegoševih predaka, prije Heraka koji se doselio na Njeguše. Prvi od njih, "Giurech Bogutovich de Dobrinachi" (Đurađ Bogutović iz Drobnjaka), pominje se sa svojih pet sinova (Vukac, Radin, Herak, Pribil i Ostoja)još 1399. (65 god. prije pada Bosne, što demantuje informaciju iz teksta). Njegov unuk, sin Heraka Đurđa Bogutovića, Herak Heraković ("Cherach Cherachovich de Drobgnacis") pominje su u aprilu 1441. godine kao jemac Radiče Dobrijevića (za kojeg iz povelje Ivana Crnojevića iz 1489. saznajemo da je s Njeguša). Već 1534. pominju se "dva brata Erakovića" u jednoj parnici vezanoj za njeguške Zalaze, što ukazuje na mogućnost da se Drobnjak Herak Heraković naselio na Njeguše vjerovatno sredinom 15. vijeka, ali da je njegova familija u Drobnjacima obitavala makar u 3 generacije, a svakako prije Kosovskog boja, Pada Despotovine i Pada Bosne. U kotorskim notarskim spisima Njegoševi preci pominju se samo kao Drobnjaci i nema drugih indicija koje bi eventualno upućivale na dalje porijeklo. Nije nevažno napomenuti da se u svim dokumentima dubrovačkog i kotorskog arhiva, još od prvoga pomena, Drobnjaci označavaju kao Vlasi.

Naveo sam konkretne dokumente koji demantuju informaciju iz teksta, a neko uporno vraća tu informaciju. Ako je nekome već stalo da afirmiše babologiju, onda bi bar korektno bilo da se napiše da po nekim predanjima Petrovići potiču iz Bosne, a ne da se sumnjiva predanja navode kao pouzdani podaci... Kao što sam pokazao, ta predanja nijesu saglasna s dokumentima iz Kotorskog arhiva, ali whatever...

Treba da unesete drugo mišljenje koje ste gore naveli bez uklanjanja sadašnjeg teksta jer je to način na koji funkcioniše Vikipedija. Dakle, treba da unesete nešto tipa: prema istraživanjima toga i toga važi to i to.-- Марко разговор 20:05, 27. септембар 2013. (CEST)

Čiji je naš Njegoš

Nije mi jasno zašto se tekst o Njegošu uporno izmješta iz Kategorije Crnogorska književnost!?Takođe,s kojim pravom se uklanja dio teksta u kome se konstatuje da je riječ o najvećem crnogorskom pjesniku!?Ukoliko smatrate da crnogorska književnost ne postoji,dosljedno bi bilo ukloniti cijelu kategoriju,ali ako ta književnost postoji,iz nje brisati Njegoševo ime potpuni je nonsens.Dakle,ili izbrišite kategoriju,pa da ukrstimo argumentaciju o validnosti takvog čina ili Njegoša poštedite stupidnih intervencija!?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.149.124.198 (разговор • доприноси) | 19:59, 15. децембар 2006

njegos je bio cisti Srbin i jer tada danasnji crnogorci nisu ni postojali.Svi su bili srpski narod a zvali su se crnogorcima jer su zivjeli u crnoj gori !!!!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 95.155.44.231 (разговор • доприноси) | 13:52, 3. март 2010

И даље не разумем зашто се потенцира да је Његош Србин? Па ако је рођен, живео и владао у Црној Гори, није могао бити Србин. И зашто је цео текст исписан на црногорском, а не на српском и зашто те ствари одбијате да измените?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ivarhcp4ever (разговор • доприноси)

Текст је написан ијекавским изговором српског језика, пише горе на врху странице за разговор. — WR 15:57, 4. октобар 2018. (CEST)

Океј, ако узмемо у обзир да се пише ијекаицом на српском (иако је званично екавица). Али шта ћемо са тиме да пише да је Његош српски филозоф и песник? Шта ћемо са тиме да је према чланку велики Србин, а владао, рођен и живео у Црној Гори? Пошто Црна Гора постоји као држава онда треба да се поштују и њихове личности. Нек се поштују српске, црногорске, хрватске и босанске личности. --Ivarhcp4ever (разговор) 10:45, 5. октобар 2018. (CEST)

Нема овдје ништа нејасно. Ијекавица је српски језик, а Црна Гора је историјски српска држава. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:34, 5. октобар 2018. (CEST) с. р.

Уређивање дела Његош као владар

Зашто је избрисан део који сам данас исправио/додао - из друге реченице са почетка овог дела се уопште не разуме ко је тај Рад? Дакле у питању је син брата Петра И Тома, који ће узети име Петар Петровић Његош. Исправио сам једну врло видљиву грешку, наводи се да је Петар ИИ заузео Стричево место после његове смрти 1831., а даље се исписује погрешан податак да је Петар ИИ гувернадурство укинуо 1830.? Такође, није тачно да је Његош Радоњићу преиначио казну у прогонство, већ га је помиловао, па је тек после накнадних проблема цела породица Радоњић прогнана. Такође, у нашем језику увек иза године иде тачка - у овом тексту се то нимало не поштује. Реченица Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве, узимао поступно сву власт у своје руке и увео порез. је феноменална; које су то тачно школе, који судови, и који путеви.

Са друге стране, додао сам више информација о рукоположењу у Русији, и зашто је оно важно, и уопште о односима са Русијом у време Петра ИИ. У садашњој верзији скоро потпуно је прескочена Његошев државнички рад, и при том Гвардија није исправно линкована. Где је информација о Перјаницима као залогу међуплеменског мира, где је информација о учешћу у смакнућу Смаил-аге Ченгића? Историја Српског Народа није сјајно написана за период 19. века, али сви ови подаци који су узети из ње су јасни као дан.

Сигурно да је проблем био у екавици, али управо сам се надао да ће то неко исправити - а не избрисати све написано! Хајде да видимо у чему је проблем, да неби стално писали па брисали - јер зашто ја сад неби поново ставио свој текст? Поента моје интервенције је била да допринесем овом заиста срамотно малом чланку о Његошу, а изабрао сам за то уређивање баш овог дела Његош као владар, јер се тренутно тиме бавим.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.148.35.128 (разговор • доприноси) | 3. јануар 2014.

• Прилагодите стил да буде енциклопедијски, а не нпр. есејистички и са личним оценама да ли је нешто значајно и сл. Наводите литературу и референце --Ђорђе Стакић (р) 11:19, 14. јануар 2014. (CET)

О Његошу

Пренеражена и згрожена!Када би Његош био метало-стругар и неко хтио о њему негдје нешто да каже, не могу да вјерујем да једино мишљење металостругара које има о себи не би уважио и рекао! Његош је, кажу најинтелектуалнији Србин свих времена (ранг Тесле, Миланковића ...). Његош је владика, државник, филозоф и пјесник. Не могу да разумијем да се неко усудио да таквог Његоша прогласи некомпетентном референцом, у чланку о Његошу, па његова мишљења из сопствених писама избаци као неважна и нереферентна. Не могу да схватим да Његош не може себи да буде референца. КО може? То није уреду! Његош је, по свему, најпозванији да каже нешто о Црнојгори и себи . Зар постоји неко компетентнији да говори о Његошу владици, државнику, филозору и пјеснику. Такав став тврди да једино Његош ништа не зна о себи. Таман да су Његошева писма и љубавна,требало би их уважити када се говори о Његошу и Црној Гори. Срамота. Његошева писма су државно-политичко- интелектуална баштина, најодабранија аргументација и објашњења времена и историјских прилика. То је историја, извор из кога се учи читајући у редовима и међу њима, у којима се види трагика дијела српског народа и генијалност његовог вође. Замислите да Његош не може себи да буде референца?! Замислите дрску тврдњу да Његош не зна о себи и Црној Гори, да не зна да је Србин, да је Црна Гора мученица опстала својим интелектуалним поштењем и наклоношћу велике Русије. Ко то може да порекне својим ауторитетом, и својом или нечијом референтношћу. Молим да се врати све речено о Његошу у чланку о Његошу из његошевог референтног система потврђивано Његошем као референцом.

--milica 15:42, 12. мај 2015. (CEST)

Za stvari koja je neka ličnost izgovorila, ili su o njoj rekli postoji bratski projekat Викицитати. -- Bojan  Razgovor  16:08, 12. мај 2015. (CEST)

О Његошу

Поново молим да одговорни у википедији у цијелости и одмах врате текстове о Његошу са референцама „Писма I“ која је писао Његош, као и оне дијелове чија је референца „Српске новине“. Најмање је важно што је проналажење референци на задану тему Његош, тражило, и вријеме, и познавање литературе и озбиљност одабира референци, јер, хајде да продуктивност не мјеримо умором, већ из разлога потребе за истином. Све и једна ријеч је с разлогом и написана и постављена. ПРВО Књига „Писма“ којима је аутор Његош се можда несрећно тако зове. Али назив је аутентичан па га таковг и користим. Уствари, ова писма су званична кореспонденција државника и државе којој престолује, односно књаза Петра и Црне Горе са страним државницима- достојанственицима. Она изражавају, непосредно и посредно, државни и лични став државника и црногораца тог времена. Ова кореспонденција је званична црногорска историја. То нису цитати појединца о општим филозофским и другим питањима, већ елементарна и егзистенцијална државничка питања. То су историјска документа. Разумијете, не цитати, већ извори знања о времену и догађајима. Значи она су посебне тежине и не треба да иду у викицитате, већ да директно прате ријеч о Његошу. (Показују Његошеву дипломатију и довитљивост. Црногорску борбу за самосвојство и неависност. Његошев став о црногорству и српству. Пресудност Русије у многим спорним и опасним ситуацијама по Црну Гору. Захвалност Русији...) Мислим да примерено прате мисао о самом Његошу и времену у коме много више него савременик. Молим да се наведени текст са референцом "Писма I" у цијелости врати у чланак о Његошу. ДРУГО „Српске новине“ су новине и званични службени гласник или лист Кнежевине Србије. Мислим да су референтне и да је цитирање њихових текстова релевантно. Сматрам да је добро освијетлити Његоша и из угла овог гласника. (Ми смо таква врста енциклопедије!?) Молим да се и текст коме је референца „Српске новине“ у овом чланку о Његошу такође врати. (Видите, књига Дневник, коју је свакодневно од 1937. до 1943. године писао на робији у Верони гроф Ћано, је историјски документ, важан историјски извор за разумијевање Другог свјетског рата, италијанског фажизма, њемачког нацизма, Мусолинија, Хитлера, Рибентропа и осталих, као и самог грофа Ћана. Ова књига Ћанових дневних записа јесте референтна а он је референца!) --milica 18:42, 12. мај 2015. (CEST) Молим да се текст о Његошу од 8. априла 2015. године у цијелости врати! --milica 10:31, 14. мај 2015. (CEST)

• Његошева дела су сада у јавном власништву, па их можете дигитализовати и поставити на Вики изворе. Ту већ постоји доста његових дела, можете их видети овде [1]. Верзија чланка од 1. маја [2] са доста писама и цитата је непрактична и није у форми биографског чланка како би било пожељно. Најбоље је да се одређене тврдње сроче и постави референца на њих, а не да се цитира цело писмо или чланак. --Ђорђе Стакић (р) 22:52, 5. јул 2015. (CEST)

Молим дасе врати текст о Његошу од 8.априла 2015. Текст је релевантан и добро написан.Молим арбитражу, јер ћу га, у противном, поново вратити. --milica 15:07, 24. октобар 2015. (CEST)

Црногорски пјесник

Рећи за Његоша да је „црногорски пјесник” је исто као рећи за Гетеа да је хесенски писац, за Карађорђа да је шумадијски вожд или за Дивца да је пријепољски кошаркаш... До скоро је на википедији постојала некаква логика у сличним придјевима, бар донекле растерећена дневном политиком, па од уредника очекујем да ту логику и убудуће поштују! Радован ⁂ 11:06, 15. јун 2019. (CEST)

@CarRadovan: Да не настављамо на админ табли, ипак је непотребно. Ово што пишеш испада као да говориш да не разликујеш државе и градове и да ти треба неко појашњење или слично. Нећу се упуштати у чињеницу да тиме желиш да негираш постојање црногорске нације, имаш право на своје мишљење, али за ову расправу је то потпуно небитно. Његош је рођен, живио је, владао и умро у држави која се зове Црна Гора и мора бити црногорски пјесник, као и гомила других пјесника који се према истим параметрима налазе у тој категорији. Или ти можда предлажеш комплетно уклањање свих категорија које имају придјев црногорски? Имамо и придјеве аустријски, амерички, швајцарски итд, па треба ли све те категорије уклањати и остављати само категорије о нацијама, не и о државама? Што се тиче тога да је то исто као и написати да је Дивац пријепољаски и слично, могло би бити исто да је на википедији пракса да се такве ствари одређују по градовима, а не по државама. Админ си а не знаш те ствари. Ја заиста не знам који је конкретно твој проблем. Имамо и случајеве натурализованих спортиста, па се пишу придјеви за обје државе, као на примјер у случају Чарлс Џенкинс, или је он чистокрвни Србин па зато стоји категорија српски кошаркаши? Ево молим те објасни ми, јер не могу да схватим ђе запиње кад се ради о Црној Гори и Црногорцима. -- Vux33 (разговор) 13:52, 16. јун 2019. (CEST)

• Садашње категорије као што су: Категорија:Црногорски књижевници и Категорија:Црногорски песници нису добро дефинисане, пошто је потпуно нејасно да ли се свратсавање у њих врши по територијалном или етничком принципу, такао да је CarRadovan с пуним правом указао на проблематичност читавог тог питања. Садашње "придевско" именовање категорија о занимањима је вишезначно, те самим тим производи честе забуне и изазива расправе. Стога је неопходно пронаћи некакво системско решење. Требало би приступити преуређењу "двосмислених" категорија, а у овим конкретним случајевима би требало направити по две потпуно нове, јасно дефинисане категорије, на пример: Категорија:Књижевници Црне Горе (за све књижевнике са простора Црне Горе, без обзира на етничку припадност) и Категорија:Књижевници црногорске народности (за оне савремене књижевнике који се изјашњавају као етнички Црногорци, без обзира на то где живе и стварају). Јасно ми је да би такво разврставање представљало велики посао, али све је боље од овог садашњег двосмилсеног решења, које је извор сталних проблема. Сорабино (разговор) 23:12, 19. јун 2019. (CEST)

Додатна напомена: Сличан проблем постоји и са класификацијом многих других стваралаца, али у обрнутом смислу. Ето на пример, погледајте како је класификована Весна Дедић, позната етничка Црногорка која живи и ствара у Србији. Када би имали јасно дефинисане категорије, она би спадала у Категорија:Књижевници Србије по земљи у којој живи и ради, а такође би спадала и у Категорија:Књижевници црногорске народности по својој етничкој припадности. Међутим, уместо таквих јасних категорија, ми имамо вишезначне и самим тим недовољно одређене категорије као што су Категорија:Српски књижевници и Категорија:Црногорски књижевници, а такве категорије се могу тумачити на различите начине, и ето повода за настанак разних невоља, које се стално понављају. Стога је потребно засукати рукаве и приступити реформисању свих категорија које се одосе на људе по занимањима, како би се на једној страни јасно дефинисале категорије које означавају територијалну припадност, а на другој оне које означавају етничку припадност. Сорабино (разговор) 14:33, 20. јун 2019. (CEST)

Materijalna greška u opštim podacima o Njegošu. Citiram :

Citiram grešku iz vašeg teksta:

Његош је остао упамћен као веома харизматична и маркантна личност српске историје, и такође као дубоко просветљена мисаона фигура, о чему сведоче његови романи.

Pitam priređivača - kakvi romani, pobogu!? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.178.33.90 (разговор • доприноси) | 22. септембар 2021.

Коментар

Коментару који је на почетку чланка је место овде, а не у чланку. Чланак није место за есеје о појмовима Србин и Србијанац — IмSтevan ^{разговор} 00:13, 1. септембар 2023. (CEST)

Није у питању коментар. Сремац или Херцеговац или Брђанин у доба Његоша означава регионалне варијетете српског народа. Није компликовано. — Садко (ријечи су вјетар) 00:16, 1. септембар 2023. (CEST)

 Коментар: @Садко: то је коментар и он је невидљив читаоцима, само уредницима и нема разлога да буде уклоњен. — Ничим неизазван (разговор) 00:14, 1. септембар 2023. (CEST)

Познато ми је шта је и ко види. Наравно да нема разлога да се уклони, може се стилски преформулисати, дорадити и додати референца, невезано што је у питању аксиом. Радимо на енциклопедији. — Садко (ријечи су вјетар) 00:16, 1. септембар 2023. (CEST)

Плашим се да нема референци јер је то моје писаније, то сам нешто радио са @Soundwaweserb:. Што Стивену толико смета баш тај коментар, не разумем. Зато се и зове коментар јер је коментар, дакле слобдан стил. Никог нисам увредио, чак сам и напоменуо да свако може да се изјашњава како хоће. — Ничим неизазван (разговор) 00:19, 1. септембар 2023. (CEST)

У питању је note, напомена, белешка, тако би требало форматирати. Свакако се залажем за останак текста али и укључивање какве референце. — Садко (ријечи су вјетар) 00:41, 1. септембар 2023. (CEST)