Разговор:Печенези/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Печењези!? --Јагода испеци па реци 16:54, 12. април 2009. (CEST)

Pecenjevce

Gde to piše da su osnovali Pecenjevce? Lackope (разговор) 22:18, 27. јануар 2015. (CET)lackope

Слажем се да реченица није најтачнија. Истина је да се место Печењевце доводи у везу са Печенезима (као што се Обровац доводи у везу са Обрима, тј. Аварима), али осим топонима сумњам да постоји други доказ који потврђује тврдњу да су баш Печенези основали Печењевце. Владимир Ћоровић у својој "Историји српског народа" пише: "Pečenezi su se već ugnezdili u nekim krajevima, gde se u mesnim imenima još očuvao spomen na njih (sr. na primer Pečenjevce, Pečenoge i sl.)". Можда неко у Народном музеју у Лесковцу зна да ли је пронађено нешто у околини (предмет, гробница) што се може приписати Печенезима. Нема никакве сумње у то да су се Печенези разликовали од старијег становништва.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:37, 27. јануар 2015. (CET)

To je moje selo i ono nema veze sa Pecenezima, imaš kod Laskovca selo Bosnjace i sigurno ga nisu osnovali "Bošnjaci". Lackope (разговор) 23:00, 27. јануар 2015. (CET)lackope

За село Бошњаце стварно не знам, али за Печенеге знам да су морали проћи Цариградским друмом приликом пљачкашког свог похода на Византију средином 11. века (Георгије Остогорски, Историја Византије, Београд 1998, стр. 317). А ево и извода из једног аматерског рада (Драгољуб Трајковић, Становништво лесковачког краја од насељавања до 1941., Лесковачки зборник II, 1962, стр. 24) у којима се помињу и Печенези с ону страну Мораве.

У овом чланку покушаћу да, на основу прикупљених података, дам кратак преглед кретања становништва лесковачког краја од досељења Словена до наших дана.

Не знамо како су се звала словенска племена која су населила земље између Раса и Сердике. Али знамо да су она још одмах дошла под власт Византије и дуго остала под њеним утицајем.

Око средине IX века крајеве Јужног Поморавља заузели су Бугари и под својом влашћу држали све до 971. године. У време цара Симеуна Бугари су упали у Србију, која се образовала као држава око Ибра, Дрине, Таре и Лима, па похватали и побили најистакнутије жупане, земљу опљачкали и опустошили, а мноштво њеног становништва одвели у ропство, тако да је српски народ био скоро уништен. Тек по Симеуновој смрти српски претендент Часлав побегао је из Бугарске и успео да око себе окупи знатан број избеглица из суседних земаља и виђених људи. Претпостављамо да је за време Симеунових похода на Србију велика маса српског робља била доведена и у крајеве Јужног Поморавља, које су држали Бугари, и да су многи Срби остали ту и пошто је Часлав обновио српску државу и на истоку јој проширио границе до близу Мораве.

Године 971. наши крајеви ушли су у састав Самуилове државе и у њој остали све док је Василије II није уништио (1018. г.). Затим је поновна византијска управа у областима Јужне Мораве трајала све до Немање.

Дуготрајна туђинска владавина у Јужном Псгхрављу учинила је да овде нису нађени трагови племенске организације. Поред византијске и бугарске управе и рано насталог феудалног система, на распадање племена у овим крајевима утицали су и други чиниоци: овде је било скоро немогућно поставити природне границе између жупа, племена и братства; сем тога долином Јужне Мораве ишли су и главни путеви којима су се често кретале војске и пљачкашке чете, што је појачавало померање становништва.

Због овог четничког ратовања све су више остајали пусти погранични крајеви. Комнени су покушали да отпор Срба скрхају на тај начин што су масе за- робљених Срба пресељавали у друге крајеве. Цар Јован преселио их је у Малу Азију, у околину Никомедије, цар Манојло у покрајину Сердике. Нови етнички елемент, дуж тадашње српске границе, били су Печенези које је победио цар Алексије, те их населио на свим друмовима, обавезавши их на ратну службу. Њихови се трагови опажају још и данас у помесним именима.

Zaista fina mapa

Zaista fina mapa, aj šta gospoda Hrvati rade sa svojom istorijom, ali i mi smo počeli.