Пређи на садржај

Разговор:Пророкова џамија/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Poslanik, ne prorok

Ovdje moram uložiti primjedbu. Muhammed, s. a. w. s, nije bio nikakav prorok nego Božiji rob i poslanik. Nije se bavio proricanjem (to je u islamu jedan od velikih grijeha) nego je samo dostavljao Božiju riječ. Tačno je da je u hadisima najavio neke stvari koje su se kasnije zaista desile, ali nipošto na osnovu vlastite volje ili nekog "znanja" (namjerno navodnici jer nijedan čovjek ne zna budućnost, pa ni Božiji poslanici osim onoliko koliko im je Bog otkrio kao jedan od dokaza da su to zaista Njegovi poslanici). Ne morate ovo uvažiti, ali to ništa ne mijenja činjenično stanje. Znam da je u Bibliji riječ prorok, ali ona se ne može primijeniti na Muhammeda, s. a. w. s, jer jednostavno nije tačna u tom slučaju. Zamislite da na nekoj regionalnoj Wikipediji pokraj imena nekog proroka iz Biblije stoji, npr., vrač. Naravno da bi to zasmetalo kršćanskim vjernicima jer nije tačno. -- KWiki (разговор) 11:50, 29. мај 2016. (CEST)[одговори]

Pa ako je pogrešno/netačno, menjaj :)...--ANTI_PRO92 (разговор) 14:49, 29. мај 2016. (CEST)[одговори]
Арапски نبي (nabiin), грчки profetas — пророк. Арапски المسجد النبوي (almasjid alnubui), грчки Τέμενος του Προφήτη — Пророкова џамија.
Ако се у највјеродостојнијем преводу Кур’ана на српски језик (који ја немам па да провјерим, ако такав превод уопште постоји; има неко у Србији ваљда) каже Пророк за Мухамеда, онда треба да су наслови досљедни па вратити на Пророкова џамија. Посланик је измишљена (ОК, као и свака друга) ријеч, само за босански (на српском бошњачки) језик. Ако се у оваквом преводу користи Посланик (а за остале ’набине’ посланик малим почетним словом), онда треба да овај чланак остане овако а остале измијенити и да се за све ’набине’ (’профете’ у исламу) користи ријеч посланик за генералну декларацију (великим почетним словом за Мухамеда када нема друге одреднице, јер иде посланик/пророк Мухамед, а када је само — Посланик/Пророк, мада овдје треба навести да је овако само за муслимане јер други вјерници, полувјерници или невјерници можда не вјерују да је он ’главни’ пророк/посланик па да иде велико почетно слово).   Обсусер 00:13, 16. јул 2019. (CEST)[одговори]
То горе је исламско тумачење, а не светско/интернационално односно научно тумачење. Такође, погрешно је поредити врача (који се бави магијом, чинима и намештаљкама) и пророка (који само прориче, независно од тога да ли му је то потенцијални бог Алах рекао да ће тако да буде).   Обсусер 00:34, 16. јул 2019. (CEST)[одговори]
Ova dilema se razrešava tako što se konsultuje postojeća literatura na srpskohrvatskom koja se bavi islamskom arhitekturom i islamskom kulturom. Kako su tamo preveli, i ovde treba da stoji. A nemoguće je da ova građevina nikad nije pominjana na našem jeziku. --ANTI_PRO (разговор) 04:43, 16. јул 2019. (CEST)[одговори]
Никако српскохрватски, није данас тај релевантан јер тај језик више не постоји! То можеш тражити за српскохрватску Википедију, како ће тамо стајати. Мора се наћи извор на српском, јер на бошњачком и на српском на пример (који су оба српскохрватски) није можда и вероватно исто. П2010 нема одреднице ни посланик ни пророк, али има пророчки, пророчицин [што имплицира пророк], пророштво (стр. 429, лева колона више доле) — то засад нешто значи и оправдава моје враћање.   Обсусер 05:23, 16. јул 2019. (CEST)[одговори]
Ne govorim o sh.wiki, nego o publikacijama koje su izlazile na jeziku koji se zvao tako, do 92-e godine. Većina stručnih radova vezano za islamsku arhitekturu je izašla za vreme Jugoslavije/jezika koji se zvao srpskohrvatski. Ime ovog jezika je posve periferno za ovu priču. --ANTI_PRO (разговор) 13:15, 16. јул 2019. (CEST)[одговори]
Али не могу те публикације да буду релевантне када је то било за време Југославије и језика који има друге стандарде него српски, а ово је Википедија на српском а не српскохрватском. Није уопште периферно јер је у питању плурицентрични језик који има засебно кодификоване варијанте са институцијама-регулаторима и правописима који не важе међусобно један за други (правопис бошњачког и српског су значајно различити, а такође и историјска употреба верских термина на овим језицима јер постоје засебне заједнице у БиХ и Србији и другде).   Обсусер 14:05, 16. јул 2019. (CEST)[одговори]