Разговор:Разоткривање митова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Тарзански српски[уреди]

који користе научни метод да тестирају валидности гласинама, митова, филмских сцена и вести.??? --Милићевић (разговор) 20:50, 28. јануар 2016. (CET)

Busters[уреди]

Serija je kod nas prevedena kao Razotkrivaci -- Bojan  Razgovor  05:21, 5. јун 2016. (CEST)

Нема референце, а busters нису разоткривачи и митови се разбијају а не разоткривају и иначе, у пракси.  Обсусер 05:27, 5. јун 2016. (CEST)
https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=razotkrivaci+mitova -- Bojan  Razgovor  05:29, 5. јун 2016. (CEST)

Већ постаје заморно да некоме мораш објашњавати да не зна само он енглески, а да смо сви остали будале. Већ једном је промијењен наслов наврат-нанос и затим враћен. Сада се дешава иста ствар. Да ли је корисник упознат да прије промјене наслова постоји и СЗР гдје може упитати друге за мишљење? То се нарочито примјењује када је и раније гријешио око тога. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:43, 5. јун 2016. (CEST) с. р.


Сад је још горе; сад није реч ни барем о особама како је у изворном називу програма и како је првобитно погрешно било (разоткривачи) — већ о погрешном процесу (разоткривање).

Најближи превод је разбијачи, али пошто већина одлучује односно већина уредника се води нигде записаним правилом [још горе ако се то правило запише] да је Википедија присиљена да користи име које је одабрао мистериозни „Дистрибутер Мировић”, који делује из подземља, свакако је да ће наслов да остане још гори од првобитног — Разоткривање митова.

И зато ће језици да буду још хиљада година увелико разнолики и имаћемо негде Разоткривања, негде Разоткриваче, негде Рушење или Рушаче или Разрушаче, негде Разбијаче, негде Бастерсе, негде Busterse, Уништаваче, па се чак неки усудити и да их прекрсте у Ловце (???).

Може онда и Истина или лаж?, ако се тако „Дистрибутеру” прохтеје након јутарње кафе. Зар не?

@Жељко Тодоровић: Постаје и мени заморно то да морам прихватати шта већина каже када је погрешно јер ако то не урадим — испадам најгори, бунтовник, онај који је сваком лонцу поклопац итд.

И управо се јуче запитах зашто је пракса да се одељак зове Види још уместо Такође погледајте? Је ли и то одлучио дистрибутер?  Обсусер 01:09, 6. јун 2016. (CEST)

Pa kod nas svi znaju samo za Razotkrivace mitova -- Bojan  Razgovor  05:03, 6. јун 2016. (CEST)
Код кога? И шта ако је тако у Србији, ако мислиш на то? Ја сам и даље става да се преведе колико се може ближе, а то што већина одлучује — с тим се могу помирити или бити отеран.  Обсусер 07:24, 6. јун 2016. (CEST)

Tako je prevedeno i to je. Ne mora da ti se svidja ili ne svidja. -- Bojan  Razgovor  15:23, 6. јун 2016. (CEST)

Uostalom, zamisli da se Peri Pericu vise svidja da Pul fiction prevede kao Pulpna fikcija, neko kao Sržne priče, pa da se svađamo kako se zove, umesto distributerskog imena Petparačke priče. -- Bojan  Razgovor  15:27, 6. јун 2016. (CEST)

Иако не волим да се уплићем у овакве расправе, сада сам одлучио супротно, како више не би долазило до оваквих ситуација мишљења сам да је најбоље да се усвоји правило које би регулисало ово питање, губимо доста на овим беспотребним расправама. — Ранко   Нико лић   17:27, 6. јун 2016. (CEST)

Може и да се усвоји правило. То би текло некако овако:
  1. Предложило би се гласање.
  2. Предложено правило би било нешто попут „Користи се за имена серија, филмова, књига и сл. име које је одредио дистрибутер [како је дистрибутеру ’легло’, након јутарње кафе].”
  3. Ја бих гласао против, и можда још неко реда-ради, да изгледа ’демократскије’ гласање.
  4. Усвојило би се правило које се већ сада примењује као неписано, и то је то.
    Биће Цревних напасти, Ловаца на митове и свакаквих глупости за које говорници српског редовно исмевају говорнике хрватског језика јер измишљају неке сопствене речи и сопствене преводе.
У историји српског и све до данас користиле су се пре увек грчке, примера ради, и усвојене речи настале транскрибовањем и прилагођавањем страних речи када се може — а нису се ковале нове које су ’у духу словенства’ као што Хрвати кују своје ’кованице’ попут ногоступа.
Ковањем нових речи и израза се поред тога што се наводно ’обогаћује’ језик успорава универзализација језика на путу да сви људи на Земљи говоре једним језиком јер је 300 језика глупост и показатељ неспособности. Ко жели да обогаћује језик треба да пише поезију или прозу на свом језику, а не да преводећи туђе радове ствара нова уметничка остварења попут Сулејмана Величанственог (у Русији се ово име не користи већ оно право).  Обсусер 20:22, 6. јун 2016. (CEST)