Разговор:Свентовит/Архива 1

Архива 1

Архива 2

„посебно је поштован код Срба на Балкану (Видовдан)“

Видовдан није дан Световида, него црквени датум прославе светог Вида, по римском календару, остатак из обичајног календара из времена римске јурисдикције над Србима. Истог датума га прослављају и Италијани, Немци, Французи, Холанђани. Срби на тај датум не поштују Световида, већ имају успомену на Косовску битку која се одиграла на тај датум 1389. Овај датум је обичајно и ритуално празан, без јасних остатака било каквих претхришћанских светковина, а у обичајном и ритуалном смислу не само што није ни по чему посебан, него се налази на самом дну. Тврдња да је Световид „посебно поштован“ код Срба је претерана и нетачна. Неко је само побркао централно место Видовдана у националној идеологији са етнолошким значајем тог датума. 77.46.183.42 (разговор) 03:17, 14. новембар 2009. (CET)

Видовдан није дан Световида, него црквени датум прославе светог Вида, по римском календару, остатак из обичајног календара из времена римске јурисдикције над Србима.Вероватно сам пропустио тај сет предавања из историје,али поцети ме,`леба ти,кад су то Срби били под римском јурисдикцијом и шта то тачно значи.Мислим,чисто да знамо о чему говоримо.

Срби данас славе успомену на Косовску битку,питање је шта су славили 1389. године на тај дан.Можда светог Амоса?

Елем,већ сам навео паралелу између светковања Световида на Рујну и Бадњег дана код нас (у Херцеговини),поред тога,Чајкановић у нашим епским јунацима (на првом месту у епском лику Марка Краљевића) уочава одраз народне традиције везане за самог Световида. Долазак Косовске битке и њено заузимање централног места у српској народној свести,потиснуо је у запећак народне традиције везане са некадашње прослављање Видовдана у српском народу,уколико га је било,а на основу народне традиције,јасно је да су Срби знали за Световида. Црни Бомбардер!!! (†) 13:28, 14. новембар 2009. (CET)

Бити под римском јурисдикцијом значи бити под црквеном влашћу Рима, односно римског папе, и све остало што са тиме следује укључујући и римски литургијски календар. Срби су били под комплетном јурисдикцијом Рима до владавине византијског цара Лава III Исавријанца, иначе иконоборца, чију владавину је обележио низ сукоба са римским папама. Ово је време пре Раскола 1054. године и ради се о времену када су византијска власт и црква у Цариграду били јеретици, а римске папе браниоци православља. Римска јурисдикција се одржала у пределима Зете, Хума и Далмације и до извесне дубине у Босну и Рашку са све слабијим утицајем и та јурисдикција се наставила и након раскола 1054. године. Везе народа па и самих Немањића са Римокатоличком црквом биле су толико јаке да је један Немањић преговарао са папом о комплетном увођењу Србије под Римокатоличку цркву, а два Немањића су преговарала о унији. Сам Немања је био рођени римокатолик (конвертирао на православље касније у животу), а Вукан Немањић је римокатолик остао до краја живота. Ствар је сложена јер се ради о стотинама година, то јест о десетинама генерација предака пре оних за које знамо, а који се одбацују као да нису постојали, тј. као да су се Полапски Срби из 5. века одједном претворили у Србе из времена распада Душановог царства, а не да је у међувремену протекло више времена него од цара Душана до данас. Олако се и несмотрено праве паралеле географски удаљених крајева у различитим временским епохама, то јест Срба на Балкану у 19. веку (а који се пројектују да су идентични онима из 12. или 13. века), Рујана из 12. века и Срба на Балкану из 6. века. Па сам Рим који је имао државни континуитет и није мрдао с места није имао исту религију и културу у I и IV веку. Друга ствар је некритичко узимање литературе из 19. века. Треба је користити, али ако се користи некритички, тј. као да се ради о савременој литератури, то је идентично као када би неко данас студирао биологију или медицину учећи из уџбеника из 19. века. Нама је та литература интересантна јер је писана у време словенског романтизма, па је користимо и данас да бисмо подстакли своју занесеност, али ради се о нечему што је примитивно и научно застарело. Етнографска грађа је и даље непроцењива, али многи језички и научни ставови уз ограничене информације оног времена данас се слободно могу пустити низ воду. 79.101.80.206 (разговор) 16:55, 8. октобар 2015. (CEST)

Etimologija

Тумачења речи Свет(о)

Свет - у смислу Свет тј. Земља, чему би у прилог ишао и опис његовог кумира који чије су главе гледале свуда тј. на цео свет. Свет - као прилог који означава свету особу тј. свеца, што би опет ишло у прилог јер је један од највећих словенских богова сигурно био и најсветији међу њима.

Тумачења наставка -вид(вит) Вит - представља корен вит односно вет са значењем реч. Вит - као скраћеница од речи витез тј коњаник, што је могуће решење загонетке јер се Световид сматрао коњаником и имао свог посебног коња који је у његово име предсказивао. Вит - се повезује са кореном ви или ве са значењем дувати (вејати) односно (снажно) дисати, у прилог чему иде чињеница да жреци приликом чишћења храма нису смели дисати (удисати и издисати) у светилишту, већ су истрчавали напоље да би издахнули и поново удахнули. Вид - као очни вид

Свантев (свѧтев) је на старословенском прилог речи свитати, свитање, па би уз суфикс -ит име Световит значило "Онај који свиће"

Meni je ova etimologija mnogo sumnjiva. Ako imas neku referencu, nekog ko je govorio o svim ovim imenima u kontekstu svetovida, voleo bih to da vidim. Medjutim trebalo bi da ostane po meni samo ovo Svet u smislu Svet, Zemlja i vid, kao očni vid, jer se radi o svevidecem i sveznajucem božanstvu, zbog čega je on i predstavljan sa 4 glave, kako gledaju na 4 strane sveta. Dok značenje Svetog je dobio kasnije, dolaskom hrišćnastva. Taj pojam nije postojao kod Slovena, u tom smislu kao kasnije u crkvi.

--Nikola Milošević (разговор) 10:40, 6. јун 2010. (CEST)

Ако ја дебело не грешим,требало би да је већи део овог сегмента преузет од Васиљева и/или Лежеа,јер су се они једини дуже упуштали у нека етимолошка разматрања.У сваком случају,не треба ништа уклањати или блокирати из чланака,већ иза свега што ти је сумњиво или чудно метни {{чињеница}},да би упутио и потенцијалног читаоца,али и друге уреднике да је то тврдња која није потврђена валидном референцом тј. да може да биде,ал` не мора да значи да је тачна. Црни Бомбардер!!! (†) 02:33, 7. јун 2010. (CEST)

Iz Vasiljeve knjige su uzete one teze o etimologiji za vet kao vetar, malo je pogresno uzeta teza o Svet, kao sveti, najsvetiji od bogova, jer on pise tamo da svet znaci i jak i pobednik, pa sam to dopunio. Ali ovo sa vit, koji je skracenica od vitez, ja nisam nigde naisao na to. A i napisao sam da je to po meni apsolutna glupost jer vitez se kaze tako samo medju juznim slovenima, zapadni kazu riter i ritier, dok kod istocnih su bili bojari, a postovali su svetovida najvise zapadni, ali takodje i svi drugi. A kao drugo nisam to nasao ni u jednoj knjizi. Bas sam ova poslednja dva dana prelistavao i Vasiljeva i Ležea i nema toga. Leže se čak i ne upušta nešto u etimologiju Svetovida, mnogo više to radi Vasiljev.--Nikola Milošević (разговор) 20:08, 8. јун 2010. (CEST)

Ево сад сам бачио поглед и пише тамо.Пусти претрагу на ту реч и видећеш.Или можда имаш папирно издање,у коме нема тог сегмента? Црни Бомбардер!!! (†) 20:45, 8. јун 2010. (CEST)

Ok, možda sam ja ćorav, sad me mrzi ponovo da tražim :)... Ma nek stoji, neće da skodi... Mada mi je teza jako čudna...ali nisam ja od toga tu da sudim o tačnosti iste, pogotovu ako su je već izneli ljudi koji su se više bavili ovim problemom od mene :)--Nikola Milošević (разговор) 21:07, 8. јун 2010. (CEST)

Пази,ја се сећам да сам то покупио од неког,па сам само пустио претрагу на витез на обе странице и искочило ми.Треба видети ову последњу тезу,да л` се негде јавља. Црни Бомбардер!!! (†) 21:11, 8. јун 2010. (CEST)

To je Boris Ribakov i to si preveo sa engleske wikipedie, ako si to ti pisao. http://en.wikipedia.org/wiki/Svetovid --Nikola Milošević (разговор) 21:19, 8. јун 2010. (CEST)

То је неко дод`о касније.Лку,имамо референцу и за то. Пребацићу га ондак у део изнад,у део о тумачењу дела Свет(о). Црни Бомбардер!!! (†) 02:35, 9. јун 2010. (CEST)