Разговор:Спалити након читања/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Naziv nekog filma nikada ne može da bude pisan ijekavicom jer se kod nas filmovi prevode u Srbiji (Beograd). Znači ne može poslije.--Награкажи/лажи 03:11, 25. април 2009. (CEST)

А шта ако је филм снимљен у Бањалуци рецимо? :D -- Обрадовић Горан (разговор) 03:29, 25. април 2009. (CEST)

Ovo gore što sam rekao ne odnosi se na domaće filmove, već na strane. --Награкажи/лажи 04:03, 25. април 2009. (CEST)

Јекавица/екавица је исто као ћирилица/латиница, дакле конвертибилна. Као што рече Клајн у оном писму (јуче сам опет читао), има екстремних пуританаца (његових колега и угледних лингвиста) који цитате латиничних извора преносе латиницом у ћирилични текст (а вјероватно раде и обратно). Исто би важило за ијекавица/екавица, тј. ту се такође ради о екстремном пуританизму, када говоримо о примјерима у српском језику (изузев ако не постоји потреба да се дочара амбијент, екавски или јекавски говор, нпр. у романима, приповјеткама и сл...). То је барем моје мишљење, а ето и Клајн то сматра смијешним... :) ---Славен Косановић- {разговор} 04:14, 25. април 2009. (CEST)

Тонка, да ли ми се чини, или си заборавио једно од основних правила википедије, да она није географски одређена? Филмови се могу преводити и у Бањалуци, и у Сарајеву, Загребу, Београду, све на српски језик. Другим ријечима, заправо једино наслов српског филма треба да остане у изворном дијалекту, ради аутентичности (нпр. не „Лијепа села лијепо горе“), а страни наслови се преводе на српски језик, гдје је аутентичност већ изгубљена, а пошто је у српском језику „послије“ апсолутно еквивалентно са „лепо“, овде је ствар избора. Да ли ћеш можда послије рећи да, пошто су се имена животињских врста стандардизовала на Београдском универзитету, (на примјер), да је исправно само Петао, али не и Пијетао? Искрено, надам се да ово није само примјер прикривене инквизиције усмјерене против ијекавице. --Дарко Максимовић (разг.) 11:45, 25. април 2009. (CEST)

Ma kakva inkvizicija. Nemam ništa protiv ijekavice, ali imam protiv nezvaničnih prevoda. Ako se filmovi već distribuiraju na ekavici, onda treba ekavica. Ako za nešto zaista postoji i prevod na ijekavicu onda može i ijekavica. Sa posle je ekvivalentno i nakon. Takva slobodna tumačenja prevoda ne bi trabalo da postoje baš da ne bi bilo dileme kako nešto nazvati. Spali poslije čitanja nije zvanični prevod na srpski jezik, već Spaliti nakon čitanja — sudeći po ovom plakatu. -- Loshmi (razgovor) 13:24, 25. април 2009. (CEST)

Ама људи, о чему ви причате. Једини валидан назив филма је дистрибутерски превод. Како га је дистрибутер превео, тако има да стоји. Дакле, како је стајало на плакатима, тако има да стоји и овде. А то да ли је филм превођен у Београду или Бањој Луци, уопште није битно. Битно је како је дистрибутер представио тај филм српској публици. --Јагода испеци па реци 13:31, 25. април 2009. (CEST)

Ако је „Након“, а не „Посл(иј)е“, званично, онда одлично. Ја само хоћу да кажем да у оваквим ситуацијама треба имати на уму да је екавска верзија еквивалентна ијекавској, дакле, то је потпуно иста ријеч. Само што се у различитим крајевима различито изговарало старословенско ЈАТ, негдје умекшано са Ј, негдје као чисто Е (као руско Э). Међутим, како се прати Вуково правило писања по узору на говор, овамо се пише ИЈЕ, онамо Е, а ријеч је истовијетна, иста ријеч, просто. Нису двије различите ријечи, попут пијетао и хороз, црта и повлака, итд. па да се мора испратити назив који је званичан. Нема везе одакле је дистрибутерска кућа. Да је филм првобитно дистрибуиран у Бањалуци, сигурно да се у Београду не би изговарао и писао филм у ијекавској верзији, и то је сасвим у реду, јер је у питању иста ријеч у којој се ЈАТ интерпретира мекано или тврдо, тј. са Ј или без њега. --Дарко Максимовић (разг.) 14:16, 25. април 2009. (CEST)

Ама Дарко, једино је важно како гласи дистрибутерски наслов! Превод исто подлеже ауторским правима, стога не можеш ти њега мењати како се теби ћефне. С тим у вези, ово о јату нема никакве везе с овом темом овде. Отишо си у оф топик--Јагода испеци па реци 14:19, 25. април 2009. (CEST)

Извините, а који дистрибутер? Онај у Београду? --Дарко Максимовић (разг.) 14:33, 25. април 2009. (CEST)

Ок, има логике у томе што Дарко каже. Али ја нпр. Алана Форда не могу да читам на екавици па то ти је :) -- Loshmi (razgovor) 14:30, 25. април 2009. (CEST)

Ја не знам ко је дистрибутер, али кажем да треба да се установи који је дистрибутерски наслов, а то је да се види ко је дистрибутер и да се види на сајту дистрибутера како је преведен тај филм. Па ако је бањолучки, онда брате мењај на ијекавицу.

Алан Форд нема везе са насловом филма. Ни ја не могу да читам Алана Форда у српском преводу, јер сам једноставно годинама читала на хрватском, и сад кад ми промене, једноставно није то то. Као и Душко Дугоушко. Једноставно сам навикла на Симића и сад да га дублује неко други, није то то.... Али то никако не значи да се не сме урадити нови превод Алана Форда на српски. Ипак, наслов је наслов и не треба га мењати по потреби. Исто је и са насловима књига, чак са целим преводима: Ако постоји превод, а желиш нешто да цитираш, боље је цитирати из већ постојећег превода него сам преводити. --Јагода испеци па реци 14:40, 25. април 2009. (CEST)

Ја се слажем да се прате званични преводи, али не смије се заборавити да је званични превод „Млијеко“ ⇔ „Млеко“. У РС, на примјер, филмови се редовно приказују под насловом и са титлом који је преведен у Београду, али са верзијом јата која се тамо користи. Није то тешко за схватити. Ријеч је иста, просто. --Дарко Максимовић (разг.) 14:44, 25. април 2009. (CEST)

Такође није тачно да асе наслов филма прилагођава говорном подручју. Домаћи филм Влак у снијегу је и у Србији познат као Влак у снијегу, а не као Воз у снегу. А зашто??? Зато што је дистрибутерски наслов био такав. А дистрибутер је обично један који онда шири филм на више тржишта, јер дистрибутери обично купују филмове са екслуз8ивним правом приказивања на територији на којој раде, јер им СВАКААКО није у интересу да им неко узме део колача кад могу све сами... Тако да та теорија о више дистрибутера пада у воду...--Јагода испеци па реци 14:48, 25. април 2009. (CEST)

ПС:Ако постоји више верзија истог дистрибутера, онда треба ставити обе. Али то прво треба утврдити, рефернецирати, па тек онда убацивати у чланак. Аргументи типа, "ја знам, ја видо" не важе. --Јагода испеци па реци 14:48, 25. април 2009. (CEST)

Влак и Воз нису исте ријечи; то су двије различите ријечи које су синоними. Обје су српске. Снег и Снијег, с друге стране, представљају исту ријеч. На примјер, овдје се може видјети да пише „Влак у снегу“. --Дарко Максимовић (разг.) 15:03, 25. април 2009. (CEST)

Е ово за званични превод млијека ти је добро :) Алана Форда сам споменуо на конто тога да се у Београду не би нешто изговарало ијекавски, пошто се овај стрип и дан-данас цитира по старом хрватском преводу. Дакле, ово је логично у смислу да је млеко ⇔ млијеко једна иста реч у којој се старословенско јат другачије озговара. Али, рецимо стрип Бетмен - Црно и бијело је издат у БиХ (ћирилицом), а не у Србији, тако да бих ја чланак о овом стрипу насловио ијекавицом. Нпр. аутор овог текста тај стрип наводи ијекавицом иако је чланак у екавици („Bollandov solo-rad iz kolekcije Batman Black and White (u našoj verziji poznat i kao Betmen: Crno i Bijelo)“). -- Loshmi (razgovor) 15:06, 25. април 2009. (CEST)

Ја управо о томе говорим, Лошми. Све зависи од дистрибутера -- увек треба стављати дистрибутерски наслов. Тај пример који дајеђ о Бетмену је савршен пример оног о чему се овде ради.--Јагода испеци па реци 15:43, 25. април 2009. (CEST)

Почињеш често да се слажеш с мојим примерима, па се помало бринем :) Шалим се. Једино што ме брине је да ако ипак све можемо да конвертујемо из латинице у ћирилицу (а дистрибутерски преводи су у 90% случајева латинични), да ли је ово претеривање? Ако људи у РС рецимо филм Кишни човек зову Кишни човјек, или Рат светова - Рат свијетова да ли је то исто као и Kišni čovek = Кишни човек и Rat svetova = Рат светова? -- Loshmi (razgovor) 16:04, 25. април 2009. (CEST)

Па ја не могу да се не слажем на силу. И да, мислим да је претеривање то са ћирилицом и латиницом. То је отприлике у рангу навођења референце у писму у ком је књига објављена. Тотално шашаво! Надам се да је ово питање било мала шала...--Јагода испеци па реци 16:07, 25. април 2009. (CEST)

---

Само као напомена: треба свјетова, а не свијетова.

или си заборавио једно од основних правила википедије, да она није географски одређена? Филмови се могу преводити и у Бањалуци, и у Сарајеву, Загребу, Београду, све на српски језик.

Ово баш и не разумем.

Енивеј, договорено је (а и једино исправно је) да се на википедији наслови страних филмова наводе у оној верзији коју нам нуди службени дистрибутер тог филма. Будући да је службени говор у Србији екавица (иако је на Википедији то и екавица и ијекавица), дситрибутерски називи филмова су на екавици (наравно, тамо где се у наслову јавља рефлекс јата). Уколико дистрибутер из Србије понуди и наслов на ијекавици (у што чисто сумњам, али рецимо да би се то могло десити код пласмана филма у РС и БиХ), онда бисмо били дужни да и то евидентирамо на неки начин. Овако, на српској Википедији треба да остане екавска верзиј на слова.Јер, ако је тачно да Википедија није географски одређена, зашто у нашим чланцима не наводимо наслове филмове од хрватских или рецимо БиХ дистрибутера? Наслов је такав какав је и не можемо га на силу ијекавизирати (као што то не можемо радити ни са насловима преведених књига, на пример).

--Sly-ah (разговор) 18:14, 25. април 2009. (CEST)

јер, ако је тачно да Википедија није географски одређена, зашто у нашим чланцима не наводимо наслове филмове од хрватских или рецимо БиХ дистрибутера?

Зато што хрватски и бошњачки сада представљају друге језике... :) Географски неодређена, слажем се, али је језички одређена, тј. на овој Википедији се пише српским језиком (равноправно јекавицом и екавицом). Када говоримо о преводима страних филмова, ми не дочаравамо амбијент говора или изговора, као што је то случај код домаћих, гдје може имати неко специфично локално и додатно значење, мада и ту зависи. Нпр. колико се сјећам, ријетко ко од нас Срба у Босни, је говорио Црвена Звезда, или Звезда. Већина је име овог клуба изговарала ијекавицом (Црвена Звијезда)... Овај чланак је писан јекавицом, и глупо би било да стоји ”после” у наслову. Добро сада смо нашли рјешење и избјегао се проблем са ”након”...---Славен Косановић- {разговор} 18:36, 25. април 2009. (CEST)

---

Рецимо, ја сам Србин из Хрватске и никад нисам рекао Звијезда, већ само Звезда (и сви око мене, с тим да сигурно знаш да је таквих у Книну и околини било ихахај). И друга ствар, службени назив клуба је Црвена звезда и не може нико зарад равноправности изговора да пише Црвена звијезда. Исти је случај с насловима филмова (то је службени, дистрибутерски назив који не сме и не може да се мења, па макар и зарад равноправности изговора), насловима преведених књига итд. Зашто онда чланак Црвена звезда ниси преусмерио на Црвена звијезда зарад равноправности ијекавице и јекавице? Или Бели орлови у Бијели орлови? Хоћемо ли онда и наслове преведених књига да ијекавизирамо, па да, рецимо, Бела куга, роман Џона Смита, преусмеримо на Бијела куга, зато што је чланак писан ијекавицом? Хбг, постоје неке границе које се не могу прелазити.

--Sly-ah (разговор) 18:48, 25. април 2009. (CEST)

ја сам само навео, примјер, нисам тврдио нити тврдим да се на другим просторима исто дешавало. Ако сутра неко, рецимо бањалучки издавач, изда тај роман ”Бела куга”, на српској јекавици, неће га ваљда насловити екавицом, а да тескт унутра буде јекавицом? Не знам зашто би овдје давали примат издавачима над језиком (изузева ако не постоји неки специфичан разлог, локалног типа нпр. наслов у одређеном изговору има додатно специфично значење за роман, филм, илиштагод), ако су и екавица и јекавица равноправни изговори српског језика? ---Славен Косановић- {разговор} 19:03, 25. април 2009. (CEST)

Pobogu Slavene, pa da li ti uopste citas sta drugi pisu???? Pa jel Losmi dao primer Betmena izdatog u BiH u cijem naslovu stoji ijekavica? Pa ako izdavac iz Banjaluke izda knjigu i knjiga bude prevedena ijekavicom, pa i sam naslov ce da bude na ijekavici (dakle Bijela kuga, ne Bela kuga) i NARAVNO da tu knjigu u sprskom prevodu treba navoditi u ijekavici (pod uslovom da je jedini prevod na srpski, ako ima vise, navesti sve verzije)! Distributerski/izdavacki naslov je isto tako nedodirljiv i zakonom zasticen kao i original naslov i ne moze se menjati (osim ako ne postoje dva prevoda, pa jedan ijekavski drugi ekavski, onda treba navesti oba). Ne dajemo primat nikome, nego samo postupamo prema zakonu. Da ti bude jasnije, zamisli da je neku knjigu preveo neki Argentinac i u prevodu naslova upotrebio neku tipicno argentinsku rec. Pa zar mislis da bi u Spaniji (pod uslovom da ne postoji drugi prevod) tu knjigu zvali drugacije, po spanski? Pominjala sam Vlak u snijegu, ali ne zbog vlaka, nego zbog snijega. U ekavskoj Srbiji taj film je poznat samo kao Vlak u snijegu, nikako drugacije. --Јагода испеци па реци 19:30, 25. април 2009. (CEST)

Молим те да се сконцентришеш на аргументе а не шта ко ради. Пренос из српске јекавице у екавицу није превођење, него преношење из једног изговора у други. Не ради се ту о два различита језика. То је мој став и не тражим ни од кога да се слаже са мном. За мене екавица и јекавица нису два различита језика, па да преводим, него само преносим из једног изговора у други и сматрам их конвертибилним. ---Славен Косановић- {разговор} 19:37, 25. април 2009. (CEST)

Ja sam skoncentrisana, ali ti vidim nisi. Ja govorim o dva razlicita prevoda a ne o ijekaviziranju jednog te istog prevoda. Don Kihot ima tri prevoda, i svaki prevod je radjen nanovo, nije bilo resavske skole, dakle to su sve razliciti prevodi, od kojih ima neki i ijakavski, ako se ne varam. U poslednjem prevodu, cak je i samo ime promenjeno, pa ime vise nije Don Kihot nego Don Kihote. --Јагода испеци па реци 19:41, 25. април 2009. (CEST)

Различити локализми, узмимо типа жељезо и гвожђе, рецимо да је жељезо типичан јекавски локализам (али нема везе са јекавицом), а гвожђе се више користи на екавском говорном подручју (такође нама везе са екавицом), уопште се не могу подвести у конверзију екавица/јекавица. Надам се да сад мало више јаснији. ---Славен Косановић- {разговор} 19:45, 25. април 2009. (CEST)

Ko je govorio o dve razlicite reci? O konverziji ijekavice u ekavicu ti govoris. Ja govorim o dva razlicita prevoda koja su radila dve razlicite osobe, od kojih je jedna ijakvac a druga ekavac. --Јагода испеци па реци 19:49, 25. април 2009. (CEST)

---

Ако сутра неко, рецимо бањалучки издавач, изда тај роман ”Бела куга”, на српској јекавици, неће га ваљда насловити екавицом, а да тескт унутра буде јекавицом?

Па наравно да неће. Али ти и Дарко се залажете управо за то! Дистрибутерски наслов је Спалити после читања, и сви титлови у филму су на екавици, човече! А ти се залажеш да дистрибутерски наслов има и варијанту Спалити послије читања без обзира што је сав текст у филму на екавици! Та варијанта са ијекавизирањем пије воду једино у случају да је сав текст у филму претитлован на ијекавицу, у том случају је сасвим нормално да и наслов филма буде на ијекавици. То се односи и на књиге и на било што друго.

--Sly-ah (разговор) 19:43, 25. април 2009. (CEST)

Нека ме неко исправи, али мислим да се све ово о чему причају Награ, Јагода и Слаја, односи на филмове, књиге итд. који су урађени у једном језику, у једном дијалекту, па се читају и штампају у истом том језику и дијалекту. Тако, Андрићеве књиге које су писане ијекавицом, остаће такве гдје год да се штампају, а оне писане екавицом, такође. То је тако, ваљда, због очувања аутентичности. Јагода наводи примјер са Аргентином и Шпанијом, који је исти: и у једној и у другој земљи је у питању шпански језик. --Дарко Максимовић (разг.) 19:47, 25. април 2009. (CEST)

Међутим, кад се са страног филма преведе наслов, он је, како Славен каже, конвертибилан између једног и другог дијалекта, јер је аутентичност превођењем већ изгубљена. Ако је наслов ауторски рад који се не смије преводити у други дијалекат, онда је то ваљда и превод (титл), па би српски гледаоци у Београду, ако би превод био урађен ијекавицом, били приморани или да гледају филм читајући ијекавицу, или да из почетка ураде комплетан титл, водећи рачуна да не буде баш истовјетан, да се не би неко бунио због ауторског права. Мислим да то није случај. --Дарко Максимовић (разг.) 19:47, 25. април 2009. (CEST)

За мене је спалити после читања и спалити послије читања једно те исто. Без обзира како писало у тексту овог чланка, који је узгред писан јекавицом, јекавичир ће тај наслов у тексту прочитати ”спалити послије читања”. јер је то за њега једно те исто. Нема никакво додатно значење за сам филм ни једно ни друго и може се слободно читати и на један и други начин. ---Славен Косановић- {разговор} 19:51, 25. април 2009. (CEST)

---

Људи моји, и превод је ауторски рад, односно интелектуална својина која је законом заштићена У то спадају и преводи филмова, књига итд. Под преводом неког филма подразумевамо и превод дијалога у филму и превод наслова и све је то заштићено и не сме да се мења. Насилно ијекавизирање (или екавизирање) се НЕ СМЕ радити. Већа сам рекао, ако неки дистрибутер у српској изда рецимо ДВД са филмом Спалити послије читања, а у том филму су сви титлови на ијекавици, нема никаквог разлога да се тај наслов не евидентира у Википедији и то РАВНОПРАВНО са насловом Спалити после читања. То ДВД - издање, односно, превод у њему, ауторски је рад, заштићен и службен, а самим тим је и наслов (односно превод наслова) заштићен и службен. Зашто је то тако тешко прихватити?

--Sly-ah (разговор) 20:02, 25. април 2009. (CEST)

:::За мене је спалити после читања и спалити послије читања једно те исто. Без обзира како писало у тексту овог чланка, који је узгред писан јекавицом, јекавичир ће тај наслов у тексту прочитати ”спалити послије читања”. јер је то за њега једно те исто. Нема никакво додатно значење за сам филм ни једно ни друго и може се слободно читати и на један и други начин. --

Па ко теби брани да читаш онако како ти одговара? Суштина целе ствари је како треба да ПИШЕ у чланку. А како ће ко читати - кога брига?

--Sly-ah (разговор) 20:02, 25. април 2009. (CEST)

Не потпада разлика између јекавице и екавице под закон ауторског права јер се ради о једном те истом језику. Нема потребе поново тражити дозволу од власника аут. права за преношење текста на екавицу и обратно. Једино ако би се радио другачији превод, или ако би га радио други преводилац/издавачка кућа. Једна те иста издавачка кућа можда објави обе верзије, само што то код нас није пракса, а требала би да буде, јер се у противном дискриминише велики број људи који се служе српским језиком. ---Славен Косановић- {разговор} 20:09, 25. април 2009. (CEST)

Мени нешто није јасно. Да смо ми развијенија земља/народ, као што ћемо, надам се, бити кроз неко вријеме, имали бисмо бањалучког дистрибутера, преводиоца итд. који би насловио филм са нпр. „Спали послије читања“ (за босански народ) и београдског „Спали после читања“ (за већи дио србијанског). Тада бисмо, по моделу који се овде промовише, требали писати у чланку овако: „Спали после читања (алтернативни наслов: Спали послије читања) је амерички филм из 2008. године... “. Не бих рекао. --Дарко Максимовић (разг.) 20:14, 25. април 2009. (CEST)

36 килобајта

Страна већ има 36 килобајта. Пребаците расправу негде другде, овде јој није место. Овде се расправља о чланку „Спалити након читања“.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:11, 25. април 2009. (CEST)

...

Ljudi za prevod ne znam ali sigurno nećete vi Srbijanci reći „Gorski venac“ ili Belo Polje već „Gorski vijenac“., Bijelo Polje.. A ni mi u Crnoj Gori Crvena Zvijezda ili Crna Rijeka...