Разговор:Србија у Првом светском рату/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Преименовање

Кад се заврши са сређивањем чланка и писањем текста могли би да преместимо наслов у Србија у Првом светском рату. Мислим да је овако боље зато што је наслов сажетији, а казује исто што и овај дугачак, а и не говори се овде само о историји него о држави у то доба . Такође мислим да би могли мало мање да идемо у детаље са текстом, а да треба направити посебне чланке о свим релевантним збивањима у рату, па на чланак додавати везе ка њима (као на одељку Сарајевски атентат) --Јован Вуковић (р) 21:05, 13. април 2007. (CEST)

И мени се овај наслов чини прикладнији али у мини порталу Први светски рат је стављена веза ка страници са оваквим именом. Ако би променили наслов чланка требало би да променимо и ове линкове. --Vojvoda 21:28, 13. април 2007. (CEST)Војвода (разговор)

Није никакав проблем, овај наслов може да буде преусмерење, па и док се не исправе повезнице, све ће радити. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:22, 5. мај 2007. (CEST)

Карта Србије

Избацио сам карту Србије зато што мислим да убацим уводни део и десно од њега табелу са неком сликом и подацима о борбама, губицима и командантима као што иначе иде за сваку битку. --Vojvoda 21:36, 13. април 2007. (CEST)Војвода (разговор)

Мислим да ће чланак бити ПРЕВЕЛИК. Војвода, јеси ли размишљао да пребациш део текста у друге чланке? --BokicaK ^{Got something to say?} 21:49, 13. април 2007. (CEST)

• Па стави карту негде другде, нисам ваљда џаба преводио :). А било би добро да се види како је изгледала србија када је ушла у рат. Такође се слажем да ће чланак бити прегломазан, као што сам већ горе рекао, али делове чланка можемо после да пребацимо у посебне и оставимо {{главни чланак|ххх}}. А слажем се и да би на почетку требала да стоји табела --Јован Вуковић (р) 21:53, 13. април 2007. (CEST)

Неће бити превелик јер од сада скраћујем што видите по одељку о Церској бици и српској офанзиви у Срем. Претходне одељке сам опширно написао јер немамо те податке у другим чланцима (о војскама на пример). Пошто о биткама имамо солидне чланке о њима нећу проепширно да пишем.Што се карте тиче убацићемо је на крају када буде било речи о стварању југословенске државе па ћемо ради поређења да ставимо једну поред друге карте Краљевине Србије и Краљевине СХС. --Vojvoda 09:31, 14. април 2007. (CEST)

Ок и планирао сам да преведем и ону карту Србија 1918, пре уласка у СХС :) --Јован Вуковић (р) 13:05, 14. април 2007. (CEST)

Уводни део

Мислим да уводни део није најбоље срочен па ако неко има неку бољу идеју нека напише нови. --Vojvoda 09:36, 14. април 2007. (CEST)

Хух, најгоре је писаи уводе код чланака као што су Историја и Географија нечега. Него, да ли ће чланак преклапати са чланком Солунски фронт? --BokicaK ^{Got something to say?} 10:46, 14. април 2007. (CEST)

Bice reci i o solunskom frontu ali ne mnogo. --Vojvoda 14:28, 14. април 2007. (CEST)

У једном реду

Како да у одељку српска и црногорска војска у делу главни чланак ставим у једном реду и Српска војска у Првом светском рату и Црногорска војска у Првом светском рату.--Vojvoda 09:42, 14. април 2007. (CEST)

Поставио. Него оно Српска кампања ми боде очи. Много новоговорно звучи а не знам шта значи. Некада би се говорило о српском фронту или српском походу, а ово кампања је полупревод Дискаверијеве емисије Battlefield (коју иначе обожавам, али они имају своју терминологију а и ми имамо неко време нашу). -- JustUser  JustTalk 12:59, 14. април 2007. (CEST)

Само да приметим да се величина чланка отима контроли. Мислим да се одређени делови могу скратити јер су већ предвиђени посебни чланци, а тек предстоји реорганизација са дељењем на поднаслове, убацивање референци, спољашњих веза, стављање минипортала на дно итд... Биће огромно. -- JustUser  JustTalk 13:08, 14. април 2007. (CEST)

Т је већ примећено пар пута . Средиће се то временом, када се чланак заврши, ако нико не скрати, ја ћу се потрудити. --Јован Вуковић (р) 13:55, 14. април 2007. (CEST)

Clanak ce biti veliki otprilike kao i clanak Drugi svetski rat. Vec mozete primetiti da se poglavlja sazimaju. --Vojvoda 14:29, 14. април 2007. (CEST)

---

Не бих сад да тупим,али треба имати у виду следећу чињеницу:

• придев српска (војска) је изведен од именице Срби,а не Србија

Пошто је овде реч о војсци краљевине Србије,адекватан термин би био србијанска (војска),пошто су (према данас преовлађујућем ставу у историји на српском језику) и војска краљевине Србије,али и војска краљевине Црне Горе(тј. црногорска војска) истовремено српске војске,као што су и добровољци који су се мантали по недођијама Добруџе исто тако српска војска.

То би требало имати у виду код даљег ширења чланка,а на крају крајева лако ће кад буде готов да све то исправимо.

Толико. Црни Бомбардер!!! (†) 18:12, 14. април 2007. (CEST)

Слике

Да ли слике снимљене 1914. и даље имају некакво ауторско право. Питам за слике које су објављене у великом броју књига, уџбеника а имају везе са Србијом у Првом светском рату. --Vojvoda 18:05, 15. април 2007. (CEST)

• Најбоље би било да питаш Branej-a, мада ја мислим да су у ЈВ. Изгледа да су све слике које су настале пре 1919 у ЈВ. --Јован Вуковић (р) 19:18, 15. април 2007. (CEST)

Одељак Српска и црногорска војска

Стоји: Ужичка војска (Шумадијска дивизија I I позива, Ужичка бригада и Лимски одред) под командом генерала Милоша Божановића на простору Ужице, Рогатица, Бајина Башта, Прибој. Да ли је овде I дуплирано или је можда II позива. Ја сам преправио на Шумадијска дивизија I позива, ако је нетачно молим да исправите --Јован Вуковић (р) 16:51, 18. април 2007. (CEST)

2. poziv su cinili ljudi od (lupam) 30+ godina, znaci termin je valjan, a da li je tacan, ne znam... -- Bojan  Razgovor  18:17, 18. април 2007. (CEST)

Тачан је и термин и податак. За све податке о српској и црногорској војсци сам ставио референце.Што се тиче термина позив: први повиз су чинили војници на одслужењу рока и обвезници до 30 године (ово је била променљива величина и стално је расла), други позив су чинили обвезници до четрдесете године а трећепозивци су били војници најстаријих годишта и од њих нису формиране велике борбене јединице (пукови и дивизије) већ само батаљони и мање јединице за обезбеђивање територија и друге мање напорне задатке. Истина многе јединице трећег позива су се истакле у борбама. --Vojvoda 19:18, 18. април 2007. (CEST)

Напомена за линкове

Када постављате линкове линкујте и називе јединица српске, црногорске и аустроугарске војске иако немамо чланке о њима сада можда ћемо их имати у неко догледно време. --Vojvoda 19:25, 18. април 2007. (CEST)

Напомена за слике

Што се тиче убацивања слика неморате сада да претерујете јер ћу се потрудити да прибавим потребне дозволе за коришћење слика из неких наших фондова (музејских) и да их додам на српску википедију. Узгред да ли је могуће ограничити право коришћења слика на пример да може да се користи само на нашој википедији. --Vojvoda 19:27, 18. април 2007. (CEST)

Ne. -- Bojan  Razgovor  19:31, 18. април 2007. (CEST)

Референце

Да ли овако како сам навео референце одговара правилима википедије. --Vojvoda 19:47, 18. април 2007. (CEST)

Da, samo dodaj ISBN broj, ako znas. -- Bojan  Razgovor  19:50, 18. април 2007. (CEST)

Где се то налази у књизи. Ово је стара књига и не знам да ли је о тада уопште уведено. --Vojvoda 20:05, 18. април 2007. (CEST)

Предугачак чланак

Ако мислите да је овај чланак предугачак погледајте чланак о Фокландском рату на шпанској википедији. --Vojvoda 15:14, 28. април 2007. (CEST)

Нема чланка који може бити предугачак. Термин предугачак не постоји на википедији--Maduixa kaži 23:16, 3. мај 2007. (CEST)

Ali ipak postoji. Neki mogu imati problema sa uredjivanjem predugackih stranica. Kada se uredjuju veliki clanak pise: ПАЖЊА: Ова страница има xx килобајта; неки браузери имају проблема са уређивањем страна које имају близу или више од 32 килобајта. Молимо вас да размотрите разбијање странице на мање делове.

Mi imamo problem da svako cirilicno slovo zauzima 2 bajta, a latinicna (bez šđžčć) jedan bajt. Znači nešto što bi latinicom bilo 30 kb, na ćirilici je 60 kb. -- Bojan  Razgovor  10:20, 4. мај 2007. (CEST)

Већ рекох да погледате сјајне чланке на енглеској википедији или нарочито чланак о Фокландском рату на шпанској википедији који је овде Ако неко мисли да скраћује нека то слободно уради али нека не поремети структуру текста. Не бих волео да буду избачена поглавља о српској, црногорској и аустроугарској војсци јер те податке немамо ни на једном другом чланку а значајни су да би се пратили други делови текста. --Vojvoda 14:20, 4. мај 2007. (CEST)

Bokice, kada neko uredjuje neki tekst ne mora da otvara ceo clanak, nego samo onaj podnaslov koji uredjuje i mirna Backa (menjam, da me Kale u top ne stavi!). Elem, nema tu šta da bude dugačko, i ako je samo ta tehnička strana u pitanju, sve se da rešiti. Neke teme, da bi bile obradjene kako treba, jednostavno moraju imati mnogo teksta. Osim toga, ne razumem uopšte tu poruku da je stranica prevelika. Šta može da se desi? Da se raspadne sama od sebe? Čisto sumnjam.--Maduixa kaži 14:28, 4. мај 2007. (CEST) --Maduixa kaži 14:28, 4. мај 2007. (CEST)

Можда ће неко имати проблема са отварањем странице али поштопланирам да убацим смао црно-беле слике оне неће много повећати страну. Постоје на овој википедији још неки велики чланци (а да не говорим о већим википедијама: енглеској, француској, шпанској) а не видим да је ту неко правио проблеме што је велика страница. Ако већ хоћете да помогнете уређујте чланак па ћемо после лако да избацимо сувишни текст (ако неко закључи да га има).--Vojvoda 20:00, 4. мај 2007. (CEST)

To pravilo je uvedeno sa nekim razlogom i trebalo bi ga poštovati. Nekad moraš uređivati početak stranice, pa ti se otvara ceo sadržaj. Znači nije obavezno, ali ako može, odlično. -- Bojan  Razgovor  20:13, 4. мај 2007. (CEST)

Има и дужих чланака. А не знам да ли си прочитао текст па на сонову тога расуђујеш или само гледаш колико килобајта страница заузима. --Vojvoda 21:58, 4. мај 2007. (CEST)

Govorim uopteno. -- Bojan  Razgovor  22:06, 4. мај 2007. (CEST)

Meni ne smeta da neko skracuje clanak a verovatno cu to i sam uraditi kada sve zavrsim. --Vojvoda 13:16, 5. мај 2007. (CEST)

• Чланци би кад год је то могуће требали да буду мањи од 32 килобајта, јер неки старији читачи (не знам који, али то је старо правило) не могу да учитају веће странице. Што се тиче чланка, пробај да га скратиш мало кад завршиш, тј. да неке догађаје које си у потпуности овде описао пребациш у засебне чланке, а овде оставиш само основно и везе ка засебним чланцима. Није ништа хитно, а није ни страшно ако страница буде већа од 30 К јер 99 посто људи користи нормалне читаче --Јован Вуковић (р) 14:55, 5. мај 2007. (CEST)
• П.С. Иако знам да није забрањено, молим све да не пишу ошишаном латиницом на страницама за разговор. Много је ружно. --Јован Вуковић (р) 14:57, 5. мај 2007. (CEST)

Ја иначе пишем ћирилицом али ме понекад мрзи да пребацим писмо. Што се тиче дужине странице још једном хоћу да напоменем да ћу скратити све што мислим да треба да се скрати али не постоји никаква шанса да сведем чланак на 32 килобајта. Није ми јасно зашто на на нашој википедији стоји упозорење када је неки чланак предугачак а на енглеској не. Знам да они имају много бржи интернет али и најдужи чланак на нашој (и њиховој) википедији се учита за највише неколико секунди и са 56к. А погледај онај чланак о Фолкландском рату на шпанској википедији (ставио сам линк) и видећеш какав је то див-чланак.--Vojvoda 17:05, 5. мај 2007. (CEST)

Пошто си ми (мислим на Јован Вуковић) већ помогао имаш ли времена да ми се поново придружиш. --Vojvoda 17:17, 5. мај 2007. (CEST)

Слажем се да енциклопедијски чланак не треба да буде дуг као Рат и мир, али такође, од теме зависи колика је оптимална дужина члнака. О неким темама је једноставно довољно написати неколико пасуса, и имати добар чланак, а друге теме (ово је свакако једна од њих) подразумевају више текста. Дужина чланка је у реду. Евентуално кад буде готов, можемо да размотримо да размотримо трансфер дела текста у неке подчланке, али то су већ финесе. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:36, 5. мај 2007. (CEST)

свестан сам да сам можда мало претерао. Осталоје да завршим још 3 одељка: У туђини, Окупација, Победа и стварање Краљевине СХС (овде ћу да убацим и жртве и последице). Има доста података које можда треба избацити али такође има доста наизглед небитних података али бих неке од њих задржао јер су занимљиви и нису тако чести у литератури па већина људи која се детаљно није бавила овом темом није могла да их види (на пример о ултиматуму руског цара).--Vojvoda 17:50, 5. мај 2007. (CEST)

Battle of Sagarjiic?

Hi!

Excuse me for writing in English (I don't speak Serbian).

In the Italian Wikipedia, I found an article about a "Battle of Sagarjiic" (it:Battaglia di Sagarjiic), 2. august 1914, at "Sagarjiic" (near the Serbian-Austrian border). According to this article, the Austrian commander was a person with the strange name "Nicolas von Krìszèw" (it:Nicolas von Krìszèw).

I searched in some other wikipedias (en, de, ru, fr, sh, hr, bs) but could not find that place and that Austrian commander.

I think that both articles are a fake, but I'm not sure.

So my question is: Do you ever have heard about a "battle of Sagarjiic"? Is there a place like "Sagarjiic" (or "Sagarjič" or ...) near the former Serbian-Austrian border?

Thank you in advance! --MaEr (разговор) 18:59, 8. јун 2008. (CEST)

I think that the article is a hoax. It doesn't have any sources. According to our article, Austro-Hungaria attacked Serbia on August 12, 1914, ten days after this alleged battle. I couldn't find village with name Sagarjiic, neither. -- Bojan  Razgovor  19:27, 8. јун 2008. (CEST)

Thank you for the information! :) --MaEr (разговор) 20:16, 9. јун 2008. (CEST)

Извори

Пошто видим да чланак нема литературу, може се убацити ова књига Андреја Митровића [1] као извор. --93.86.216.74 (разговор) 10:54, 5. мај 2010. (CEST)

Добар чланак

Шта мислите јел би овај текст могао да се уврсти међу добре чланке?--Војвода разговор 10:59, 26. март 2011. (CET)

Кандидат за добар чланак на расправи

Расправа траје до: 2. априла 2011. године -- Војвода разговор 20:20, 26. март 2011. (CET)

Коментари

Мислим да чланак задовољава критеријуме, обиман је, добро илустрован и мислим солидно написан. Има места за поправке и верујем када би се извесни недостаци отклонили да би могао бити уврштен и међу сјајне чланке.--Војвода разговор 20:20, 26. март 2011. (CET)

По мени је премало литературе за један такав важан период. Има ту још много да се уради да би чланак био добар. Свега четири публикације, од којих су две цитиране. Штета што још немамо фотографију Солунца, волео бих да неко контактира са Народним музејом у Бг-у да нам је посуде. То је нешто што по мени не може да се изостави. Ја сам сигуран да ће нам виши кустос изаћи у сусрет као и прошли пут када сам од њега затражио једну скенирану слику Стевана Тодоровића.

--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 14:55, 27. март 2011. (CEST)

У једном одељку неко је навео да фали извор. Да ли се то неко прави паметан па цепидлачи мислећи да је то кул или не, волео бих да знам.

Истога дана[тражи се извор од 09. 2010.] је регент Србије принц Александар Карађорђевић објавио свој ратни проглас

--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 14:55, 27. март 2011. (CEST)

Nije problematično ubaciti izvor, pretpostavljati nečiju zlu naperu (cepidlačenje i sl) nije nešto što se smatra poželjnim ponašanjem na Vikipediji. Isuviše je lako rešiti problem da bi mu se pridavala veća pažnja. Što se bibliografije tiče ona može da se proširi ali ne vidim da je to neophodno pošto članak ima navedenu lietraturu koja je korišćena u njegovom pisanju što je pogodnije nego da tražimo i lepimo bibliografske odrednice da bi spisak bio duži.--Војвода разговор 08:56, 28. март 2011. (CEST)

Претпостављам, јер обично се деси да неко умисли како је објективан, па и поред тога што му лепо пише када је то било, он меће шаблоне и тако стиче репутацију, зар не? Исправи ме ако грешим. Уосталом, то већ није битно и видим да ми обијате главу с тим... Кад већ може да се прошири, ви је лепо проширите. Немојте остати на само ч е т и р и публикације. Мој вам је савет да идете на кобис и укуцате у „кључним речима“ појмове „Србију“ и „Први светски рат“. Нашао сам да у Матици има чак 205 наслова на ову тему. А ми овде имамо чак ч е т и р и и ко зна како вам је успело да из тих књижица у којима се узгред помиње овај период извучете овакав садржај. Изненадио сам се што нисте навели Андреј Митровић, Продор на Балкан. Србија у плановима Аустро-Угарске и Немачке 1908-1918, Завод за уџбенике, Београд 2011 ISBN 978-86-17-17001-9, јер то је нешто што се не може заобићи када се обрађује ова тема. Као што видите, публикација је и даље актуелна. Иначе, чланак је могао много боље да се напише, с више критичког апарата, с обзиром на тему која се обрађује. Али добро... Имам намеру да допринесем томе да се чланак побољша, надам се да ће ми време дозволити време. Гледаћу да то буде ових дана.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 12:14, 28. март 2011. (CEST)

Hvala što ste mi ukazali da je Andrej Mitrović pisao o Srbiji u Prvom svetksom ratu,mada je vrlo kontradiktorno da prvo nazivate njegov rad knjižicom a u tom radu daje sintezu svojih gledišta na istoriju Srbije u Prvom svetskom ratu (i sličan tekst je objavljen u Istoriji srpskog naroda, takođe jendoj od knjižica koje se bave Srbijom u Prvom svetskom ratu) a potom preporučujete knjigu od istog autora kao nezaobilaznu literaturu. Inače rpe ovog izdanje koje spominjete knjiga je izdata prenekoliko decenija i bila je malo dostupna čitaocima a usku specifična rpoblematika kojom se bavi onemogućava da se njegovi rezultati iz te knjige inkorporiraju u jedan opšti i nužno obimom ograničeni tekst (kao što ne mogu ni njegovi pojedinačni radovi o porketu otpora na tlu Srbije, Topličkom ustanku, političkim konsekvencama proboja Solunskog fronta i mnogi drugi). Isto tako recimo nema smisla da uključujemo radove Novice Rakočevića o Crnoj Gori u PRvom svetskom ratu, srpsko-crnogorskim odnosima i crnogorsko-savezničkim odnosima, Dragoljuba Živojinovića o srpsko-savezničkim i crnogorsko-savezničkim odnosima, Vatikanu i jugoslovenskom pitanju, zatim plejadu radova o ujedinjenju od Šepića i Živojinovića do Đorđa Stankovića i Milorada Ekmečića. AKo bismo zarad neke lažne barokne učenosti hteli sve to da navedemo lako bismo stigli do broja od nekoliko stotina publikacija ali trebalo bi da se zapitamo da li bi tako nešto uopšte imalo smisla? Ako na primer knjiga Andreja Mitrovića (pardon knjižica) Srbija u Prvom svetskom ratu sumira sve te rezultate i navodi opsežnu bibliografiju zbog čega bi prenebregli tu činjenicu i prepisivali sa Kobisa ili nekog drugog servisa bibliografske jedinice ako neko do tih istih bibliografskih jedinica smeštenih u odgovarajući kontkest izlaganja može da dođe u knjižici Srbija u Prvom svetskom ratu. Ako hoćete da doprinesete članku meni to ni u kom slučaju ne može da smeta, naprotiv ali ne vidim kako je jedan zlonameran komentar konstruktivan doprinos. Umesto da se onaj ko je napisao članak, a jedan deo sam sam napisao, pozove da razjasni ako nešto nije jasno, odmah se diskredituje jer su navedene četiri a ne dvestapedeset bibliografskih jedinica kao da je neka specijalna mudrost prepisati iz Kobisa ne dvesta nego hiljadu odrednica. Ja ne insistiram da članak bude izabran i čim sam prihvatio ovakvu proceduru to je značilo moju spremnost da učestvujem u raspravi ali raspravi koja će biti konstruktivna i koja će makar malo poboljšati članak, bez obzira da li on na kraju bio izabran ili ne, što je od sekundarne važnosti. Nigde nije rečeno da je članak kao saliven i da nema nijednu manu, ali umesto da se prave mane ispravljaju ukazuje se na formalne, sekundarne aspekte, članka.--Војвода разговор 14:22, 28. март 2011. (CEST)

Uostalom ako hoćeš napravi bibliografiju kako misliš da treba, ja te ni na koji način ne sprečavam niti je stranica zaključana.--Војвода разговор 14:27, 28. март 2011. (CEST)

Завршни коментар

Чланак није прошао на расправи јер није исправљено неколико замерки: проширивање библиографије, укључивање неколико рефернци. Сви ови недостаци би се могли релативно лако елиминисати мада нисам сигуран и даље да укључивање великог броја дела у библиографију много доприноси чланку. Неке делове, посебно из другог дела чланка треба значајно проширити и то мислим да је највећи недостатак.--Војвода разговор 21:07, 6. април 2011. (CEST)

Izvor

Kako bi Vam tekst bio bolji ovde Vam postavljam link za knjigu World War I koji govori o brojčanom stanju Austro-Ugarske i Srpske vojske kao i o broju poginulih, ranjenih, nestalih i zarobljenih srpskih vojnika (i mnogo drugih stvari) ??--Rjecina2 (разговор) 14:03, 16. јануар 2014. (CET)

Сређивање

То што су радови у току значи да ћу још да убацујем текст а ко хоће да прави повезнице, категорије, интервики и сличне техничке ствари нека изволи. Војвода (разговор)