Пређи на садржај

Андреј Митровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Митровић
Лични подаци
Датум рођења(1937-04-17)17. април 1937.
Место рођењаКрагујевац, Краљевина Југославија
Датум смрти25. август 2013.(2013-08-25) (76 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Андреј Митровић (Крагујевац, 17. април 1937Београд, 25. август 2013) био је српски историчар и дописни члан Српске академије наука и уметности.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу, а историју је дипломирао на Филозофском факултету у Београду. Магистрирао је 1964. темом Априлски преговори о Јадранском питању на Конференцији мира 1919. и докторирао је 1967. тезом Делегација Срба, Хрвата и Словенаца на Конференцији мира 1919—1920. Асистент на факултету постао је 1961, доцент 1967, ванредни професор 1974. и редовни 1980. године. Боравио је на специјализацији у Риму 1967. и у Немачкој 1967. и 1971/72. За дописног члана САНУ изабран је 1988. године.

Изучавао је Балкански простор у европској политици између два светска рата са посебним освртом на место Југославије у европској политици између два светска рата. Такође је писао и о историји Србије у Првом светском рату и бројним аспектима европске историје између два светска рата. За књигу Време нетрпељивих добио је Октобарску награду града Београда 1975. Књига Време нетрпељивих даје преглед европске политичке историје између два светска рата са посебним нагласком на сукобу идеологија који је, према Митровићевом мишљењу, обележио овај историјски период. Такође се бавио проблематиком интелектуалног стваралаштва у специфичној идеолошкој и политичкој ситуацији у Европи између два светска рата. С тим у вези писао је огледе о стваралаштву и о историјском у делу немачког књижевника Томаса Мана. Био је члан је Удружења књижевника Србије по позиву.

Био је ожењен Љубинком Трговчевић.[1]

Преминуо је у ноћи између 25. и 26. августа 2013. у Беоргаду.[2]

Изабрани радови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]