Пређи на садржај

Разговор:Српски народни препород/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Има ли можда примедби или предлога у вези нове хронолошке одреднице ? Консулт. сам стручну литературу која за тај период књижевности такође користи појам "Народни препород".

Голија


Мислим да предложена хронолошка одредница обухвата веома дуг период и да обједињује књижевнике између којих су постојале велике разлике. Можда би требало да применимо периодизацију коју даје Јован Деретић и да на основу ње уводимо категорије књижевни правци и периоди за српску књижевност.

Књижевна периодизација је веома сложена и незахвална ствар. То показују и примери периодизација које прилажем. На сву сложеност посебно указује Драгиша Живковић.

  • Периодизација Стојана Новаковића, Историја новије српске књижевности (1867, 1871)
  1. Приправа и буђење (за период 1723—1814);
  2. Народни језик задобија своја права у књижевности (за период 1814—1848);
  3. Нови правац у књижевној поезији — уметна поезија у народном духу" (за период 1848. до тренутка када је писана Историја)
  • Скерлић је увео европску књижевну периодизацију (француско-немачку) и поделу нове српске књижевности на књижевне периоде:
  1. Рационализам (јозефинизам) – од почетка 18. века до 1810.
  2. Прелаз од рационализма ка романтизму – од 1810. до 1848.
  3. Романтизам – од 1848. до 1870.
  4. Реализам – од 1870. до 1900.
  5. Данашње доба – (ХХ век).
  • Периодизација Драгише Живковића дата у Европским оквирима српске књижевности

ПЕРИОД 1700—1800 [1850] — (ДОСИТЕЈЕВО ДОБА)

Барок (1700—1780): Стефановић Венцловић — Ј. Рајић — 3. Стефановић Орфелин.

Просвећвност, рококо, класицизам [1760]—1800— [1850] Л. Мушицки __Ј. Хаџић — Ј. Ст. Поповић.

Сентиментализам и предромантизам (1780—1860): Д. Обрадовић — Ј. Вујић — М. Видаковић — Ј. Ст. Поповић — Б. Атанацковић — Ј. Суботић — Милица Стојадиновић Српкиња.

Рестаурацијска књижевност (бидермајер и либерална књижевност) (1814—1830—1848): Д. Давидовић — Г. Магарашевић — Ј. Стејић — Ј. Суботић — Н. Грујић — В. Живковић — Б. Атанацковић — Н. Боројевић — Ј. Ст. Поповић — Љ. Ненадовић — Ј. Илић


ПЕРИОД 1814—1890 — [1914] (ВУКОВО ДОБА)

Романтизам (1814—1888)

Национални романтизам (1814—1880):

Прота Матија — Филип Вишњић — Тешан Подруговић — П. Петровић Његош — Б. Радичевић — Ст. Митров Љубиша — Ј. Јовановић Змај — Јован Грчић Миленко — М. Ђ. Милићевић — М. П. Шапчанин — Ђ. Јакшић — Л. Костић — Св. Вуловић — Ст. Новаковић.

Реализам (1860—1890)— [1914])

Бидермајерски реализам ([1830]—1860—1880):

Фолклорни критички реализам (1860—1890—[1914]:

Хумористичко-сатирична варијанта реализма (1870— 1890—[1914]):

Дезинтеграција реализма (Парнас, натурализам, импресионизам и први знаци симболизма, 1890—1900— [1914]:

ПЕРИОД 1890—1950 (МОДЕРНО ДОБА)

Из нацрта периодизације Драгише Живковића видљиво је, пре свега, „преклапање" периода и књижевних праваца. Доситејево доба траје дубоко до у средину XIX века, а Вуково доба се такође продужава у неким појавама и аспектима до у другу деценију XX века. Поједини писци припадају и двама и трима стилским смеровима, као што се и сами смерови међусобно прожимају у истим временским одсецима

  • Јован Деретић је први урадио интегралну периодизацију српске књижевности од почетака писмености...
  1. ...Просвећеност или књижевност Доситејевог доба (сентименталистичка и класицистичка поезија) – последње деценије 18. и почетак 19. века све до појаве Вука.
  2. Предромантизам или књижевност Вуковог доба од 1814 до 1847, од појаве Вука до прве велике победе његових идеја.
  3. Романтизам:

Бранково доба – српски романтизам четрдесетих година;

Омладинско доба – српски романтизам шездесетих година, Змај, Јакшић, Лаза Костић

Мислим да би требало да се усредсредимо на организацију категорије књижевност, да сви текстови који припадају тој категорији буду категоризовани.

За сада имамо следеће поткатегорије у категорији књижевност

  1. Античка књижевност
  2. Библиотеке
  3. Босанскохерцеговачка књижевнот
  4. Клице књижевност
  5. Књижевне врсте
  6. Књижевни правци
  7. Књижевници
  8. Метафоре
  9. Наука о књижевности
  10. Немачка књижевност
  11. Нобеловци за књижевност
  12. Песници
  13. Поезија
  14. Римска књижевност
  15. Српска књижевност
  16. Филолози
  17. Српски песници

Дакле имамо Песнике и Српске песнике, хоћемо ли да их категоришемо и као песнике и као српске песнике. Имамо за сада само Књижевнике, хоћемо ли да поставимо и Српске књижевнике. У том случају исто питање.

--Sasha 22:38, 25. јун 2005 (CEST)

  • Не видим разлог да их не категоришемо као Српске песнике јер у догледно време кад број песника порасте очукуј велики неред. Као друго, зато што и јесу били Српски песници / књижевници. Знам да то данас у "демократској", европској итд. Србији делује врло "националистички" али то нас не би требало да занима. Голија
    • Мислим, немам ништа против ако имаш неки бољи предлог одн. воље и времена да порадиш у вези хронолошког распореда одн. периодизације. Ја сам користио Андру Гавриловића из 1906 г. и још неку књигу, тј. научну литературу. Слажем се да одељак "српски народни препород" можда није најбоље решење у смислу превеликог распона књижевних стваралаца обухваћених у том периоду. Али не би требало да се користи одредница "национализам" у било каквом контексту јер из перспективе садашњице она носи негативан контекст. Народни препород је савим примеран назив. Голија
  • Моје питање српски песници/песници и књижевници/српски књижевници није имало политичку конотацију, већ је било чисто практично. мислим да свакако треба да имамо категорију српски књижевници и српски песници. двоумио сам се да ли да се јављају на оба места и као књижевници и као српски књижевници. мислим да није проблем да буду на оба места.
    • можемо да направимо преглед различитих нацрта периодизација који подразумевају различита именовања епоха/периода, праваца. као што се види и код књижевних историчара постоје различита именовања.

ако је ово направљено на основу нацрта андре гавриловића, може да стоји назнака да је то његов предлог учињен/ објављен те и те године. --Sasha 23:49, 25. јун 2005 (CEST)

Дакле, пошто си направио категорију српски књижевници, она треба да се стави у категорију књижевници, а не да ти људи буду у обе категорије (дакле само у српски књиж.) --Дунгодунг (разговор) 23:53, 25. јун 2005 (CEST)

српски књижевници је поткатегорија категорије књижевници. добро је да категорија књижевници садржи све књижевнике о којима постоје чланци, односно да на једном месту имамо списак свих књижевника, а да у поткатегорији имамо издвојене српске књижевнике. једног дана да имамо издвојене и остале књижевнике по поткатегоријама.--Sasha 00:09, 26. јун 2005 (CEST)

Мислим да није то циљ, него да се категорише како треба, да личи на вики. Дакле: категорија у којој су некатегорисани књижевници, а поред њих постоје и подкатегорије које би биле национално или каковећ распоређене. Мени је то логичније него да се неко име појављује у више сродних категорија, поготово овог типа. Али добро, ово је ваша област, те радите како ВИ мислите да треба --Дунгодунг (разговор) 00:12, 26. јун 2005 (CEST)
  • Мислим да постоји нека могућност да вики аутоматски додаје одређени чланак из подкатегорије у главну категорију подкатегорије а да се главна категорија у чланку не ставња засебно. голија
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Српски_народни_препород/Архива_1&oldid=26467780”