Разговор:Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Ова страница је непотпуна хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату. Идеја је да се додају сва масовна убиства у виду календарског списка, дан по дан. Ја ћу је допуњавати у зависности од литературе коју посједујем и прикупљам.

Молим све да такођер додају податке који су им познати, по могућности референциране. Хвала.

Пошто је ова страница рад у току, али подаци ми понестају, натпис радови у току ће бити уклоњен. —Мирослав Ћика (разговор) 21:25, 5. август 2008. (CEST)[одговори]

Да ли се овде уноси и Масакр у Вранићу децембра 1943.. Ако треба датум то је ноћ 20/21. децембра 1943.--Drazetad (разговор) 21:59, 20. новембар 2010. (CET)[одговори]

Предлажем да се прво напише један чланак који би поткрепљен добрим референцама доказао да је постојала намјера Срба да истријебе Србе, чиме би се доказало да су Срби починили геноцид над Србима. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:06, 20. новембар 2010. (CET)[одговори]

Чланак какав тражиш је написан овде. Прочитај га. Референци и слика има довољно. Вранић, није на Косову, Босни или Хрватској него у Шумадији 20 км јужно од Београда. Отиђи тамо није далеко па провери, имаш мештане и споменик са именима свих 67 настрадалих, па и малим Љубомиром Пантићем који је имао једну годину и заклан је у колевци, а ти тражиш доказ да је била намера да се истребе Срби. Тврдим ти да то није била намера, али покољ је био и зна се ко га је направио. --Drazetad (разговор) 22:58, 20. новембар 2010. (CET)[одговори]

Као што сам већ рекао, ако сматраш да су Срби у Србији извшили геноцид над Србима у Србији, и ако постоје докази да су Срби имали намјеру да изврше геноцид над Србима, онда нема проблема. Пошто је чланак о хронологији геноцида. Дакле, у питању је геноцид. пс Па ако је потребно, да се покрене и тужба против Србије за геноцид. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:46, 20. новембар 2010. (CET)[одговори]

15. april 1945.

  • Чланак - 15. април. 1945. Анте Павелић, Андрија Артуковић, Миле Будак, надбискуп Иван Сарић и други усташе бјеже из Загреба

Svedok.rs: Misija Draže Mihailovića je u Zagrebu u tri navrata razgovarala sa dr Antom Pavelićem i njegovim saradnicima. Ustaški general Ante Moškov i pukovnik Juco Rukavina su dopratili Dražinu delegaciju do Pavileća, s kojim je bio i Andrja Artuković, na prvi sastank koji je bio kurtoazne prirode. Drugi sastanak je održan sutradan, 18. aprila 1945. godine, na Tuškancu. Ovaj put sa Pavelićem su bili general đorđe Grujić i Vjekoslav Maks Luburić. Izneti su ciljevi posete i diskutovana moguća rešenja. reći sastanak je održan 22. aprila 1945. godine. Kako svedoči general đukić „kad se već nazirao neizbežan kraj...

Postoji jos izvora, ali ovde su citirani sami ucesnici. Dakle, Pavelic nije mogao pobeci 15. aprila kada je bio u ZG jos najmanje nedelju dana. A referenca za 15. april je nedostupna, pa se ne moze proveriti sta je pisalo u njemu. -- Bojan  Razgovor  15:07, 21. јун 2013. (CEST)[одговори]

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:22, 17. октобар 2013. (CEST)[одговори]

Питање

Какву везу са насловом има податак од 2. фебруара 1943.

„2. фебруар. Вермахт је поражен код Стаљинграда. Хиљаде усташких војника је убијено или заробљено од Совјета.“ --Drazetad (разговор) 23:00, 19. март 2014. (CET)[одговори]

Nikakve. Obrisati. -- Bojan  Razgovor  03:06, 20. март 2014. (CET)[одговори]