Разговор:Црква Свети Јован Канео/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Да ли неко зна шта тачно значи реч метох, јер се у тексту тим појмом жели доказати да је црква постојала у то време, што вероватно није тачно и зато молим за право тумачење те речи. У речнику страних речи и израза сам нашао да је то земљиште (имање без објеката) неког манастира који је лоциран далеко од тог земљишта.--Drazetad (разговор) 23:16, 12. фебруар 2012. (CET)

Metoh bas znaci to sto je napisano u recniku stranih reci. -- Bojan  Razgovor  23:20, 12. фебруар 2012. (CET)

„ „За време цара Душана постојао је на Охридском језеру знатан риболов, а у Охриду главни рибарски трг. Већина ловишта и рибара припадали су црквеним властелинствима. Тако је Душан као краљ (око 1337) прилепском манастиру Трескавцу приложио у Охриду метох Цркве светог Јована Богослова ‘с ловиштем’ (и данас је то храм посвећен светом Јовану Богослову, у рибарском насељу Канео), а повељом од 1342. до 1345. потврдио властелинство охридском манастиру Пресвете Богородице Перивлепте“. ” — Србија Национална ревија

Ово сам нашао овде: http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/Br%2020/05%20U%20gostima%20-%20Ohrid.html --БаШ-ЧелиК (разговор) 04:17, 13. фебруар 2012. (CET)

Ма, ти си то референциро и то није спорно, али је споран је текст у извору, јер према употреби речи метох значи да је било само земљиште (ловиште), а у загради „и данас је то храм посвећен светом Јовану Богослову, у рибарском насељу Канео“ наводи на помисао да ту и данас постоји храм, што значи да је храм постојао и тада, ово „и“ у загради (које је ставио новинар) је сувишно. На основу овог текста у првој реченици је промењен и назив цркве, што такође није тачно, јер се црква зове како стоји у наслову нашег текста, иако у извору пише да је посвећен Јовану Богослову, а не да се тако зове. То исто пише у другом одломку нашег текста „Црква је посвећена аутору Јеванђеља по Јовану - апостолу и јеванђелисти Јовану“, па би требало вратити право име цркве у прву реченицу текста. На википедији постоји и текст о Јовану Богослову који се зове Апостол Јован.--Drazetad (разговор) 09:03, 13. фебруар 2012. (CET)

У српским изворима се ова црква помиње као храм Светог Јована Богослова. А колико сам ја схватио у наведеном извору се каже да је цар Душан, тада краљ, „приложио метох Цркве светог Јована Богослова ‘с ловиштем’“ [1]. Колико сам схватио, то не значи да црква није постојала. Исто тако у вези назива цркве, она се на српском и сада зове црква Светог Јована Богослова, то је референцирано. Исто тако је корисник Vcesnak на тргу Разно написао ово: „centralna crkva tipa upisanog krsta- crkva je koja ima u osnovi upisani krst i karakteristična je za srpsku arhitekturu“ [2], па би можда и то требало додати. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:26, 13. фебруар 2012. (CET)

Нађох и ово: „Икона Богородице са Христом са натписом-епонимом Пантонхара (Ή Πάντων Χαρά – Свију или Свима радост)1 из 1844. године изложена у сталној поставци охридске Галерије икона2, припада типу Богородице Руже која не вене (Ρόδον τόαμάραντον)). Реч је о икони за цркву светог Јована Богослова – Канео, једним од најранијих познатих а првим потписаним делом Димитрија Крстева или Крстевича познатијег као Дичо Зограф (1819–1872).“ Љиљана СТОШИЋ (Балканолошки институт САНУ, Београд) [3] --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:51, 13. фебруар 2012. (CET)

Нађох и ово: „Црква Светог Јована Богослова (Канео) је грађена и осликана крајем 13. века. Ктитор и сликари фресака су непознати. Она представља успешну комбинацију византијских и јерменских елемената.“ Бојана Смиљанић, Српско географско друштво. [4] --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:00, 13. фебруар 2012. (CET)

Пошто пише да је црква саграђена у 13. вијеку који је почео 1. јануара 1201. и завршио се 31. децембра 1300, то значи да је црква постојала и у вријеме Цара Душана 1337, 1342. и 1345. --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:13, 13. фебруар 2012. (CET)