Пређи на садржај

Разговор:Чокићи/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Poreklo Čokića

U tekstu se kaže da su Čokići kao bratstvo nekog plemena pošli i došli u Šumadiju.To pleme je slavilo Nikoljdan. Koje je to pleme? Da li je postojalo pleme Čokići pa se raselilo po Balkanu? Iz kog su to drugog plemena kumovi Čokića koji slave Jovanjdan? Oba plemens žive u Skadru ili okolini. Da li u Vraki?--

217.65.199.83 (разговор) 19:58, 28. октобар 2014. (CET)Mileta Urošević217.65.199.83 (разговор) 19:58, 28. октобар 2014. (CET)[одговори]

Поштовани господине Урошевићу, Чокићи су као велико братство дошли у Шумадију, али не одједном већ за време Прве и Друге сеобе, као и кратко након тога. Значи нису се доселили одједном већ су у таласима долазили. Да ли су Чокићи само братство или су и племе је питање. Они који славе Ђурђиц и дошли су у села општине Младновац (и Азању) су братство. Оне фамилије које су у околним местима (Блазнава) или у Војводини, Босни и Хрватској могу чинити племе са Чокићима у Младеновцу јер су различите славе у питању и без родбинских односа. Значи отворено је питање да ли је постојало некада племе Чокића и које се временом потпуно раселило по Балкану из своје прапостојбине у Скадру или околини. Живадин Т. Чокић у свесци писаној 1963 не наводи из ког су племена Чокићи, али у свесци из 1986 наводи племе Кучи (из Добриња каже код Подгорице). То је Живадин Т. Чокић (1894-1988) или негде прочитао па повезао или је од некога чуо, јер су многи долазили код њега на разговоре као са живом енциклопедијом. Питање је где су били и пре Скадра и колико дуго су тамо били. Сјеница, Нови Пазар, Рашка су само пролазна места са краћим или дужим задржавањем. Бора Стефановић повезује Чокиће са Климентима у својој књизи, сходно насељавању Климента на просторе Руднике за време Друге сеобе, међутим поједине фамилије Чокића су на Космају биле и пре Друге сеобе. Што се тиче кума Јована Чамџића што слави Јовањдан, немају везе са Пиротом како је Дробњаковић навео. Чамџићи (мајстори за пенџере, прозоре) воде порекло из Пљевља, а одатле су дошли из Колашина. Славе Аранђеловдан. Чамџићи из Влашке славе св Јована, али кум Јован је дошао жени у кућу па је можда променио славу. Чамџићи из Влашке су посебно братство у односу на Чокиће и нису из истог плема по Живадину Т. Чокићу. Вујичићи из Амерића знају и дан данас да су стари род са Чокићима и они наводе порекло из Скадра, као и област Врака. Међутим Скадар је по предању, док је Врака сазнање из литературе, али нису знали да ми наведу из које књиге су то прочитали, јер им је неко из родбине то давно рекао.