Разговор:13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Avenija Hrvata koji su zauzeli Villefranche-de-Rouergue i učinili ga prvim Francuskim gradom oslobođenim fašističke okupacije, što se svake godine obeležava komemoracijama žrtvama

"During World War II, while occupied by Nazi Germany, Villefranche received a large 13th Waffen SS Handschar (1st Croatian) division, consisting of Bosnian Croats and Muslims. Led by Ferid Džanić, Eduard Matutinović, Božo Jelinek and Nikola Vukelić, one battalion staged a rebellion against the Nazis on 17 September 1943, (Villefranche-de-Rouergue uprising) but were soon suppressed and mostly executed on site. The few that escaped inspired the French resistance in Aveyron that had not been formed until then. After the war, an avenue in Villefranche was named Avenue des Croates (Avenue of the Croats) in honor of the uprising." piše ovde.

„Here we would like to mention a tragic fate of a division composed of about 500-1000 Catholic and Muslim Croats which has been sent by force to France in 1943 by the Nazis in order to fight there. Originally this division was predicted to act as a defensive formation exclusively on the Croatian soil. A rebellion of the Croatian troops which took place in Villefranche-de-Rouergue (capital of an arrondissement in the region of Aveyron) in September 1943 shows clearly the patriotism of Croatian soldiers. The goal of the rebellion within Nazi troops was to approach the French Liberation Movement and Anglo-Americans, and then to come back to Croatia. It had a tragic outcome, with only a few who managed to escape. This rebellion, the first within the Nazi military system during the WW2, was highly esteemed by the French citizens of Villefranche-de-Rouergue. When the city was liberated in 1944, they decided to pay tribute to these tragic victims by naming one of its streets as Avenue des Croates. The French witnesses called this insurrection la révolte des Croates. According to Louis Erignac, Villefranche-de-Rouergue was the first free city of occupied France. Even today citizens of the city regularly commemorate this tragic event (September 14th). In 1952 the participants of the Croatian Partisan Movement planned to build up a memorial to the Croatian victims in Villefranche-de-Rouergue (with a sculpture of Vanja Radaus), but this has been prevented by the (ex)Yugoslav government in Belgrade under the pretext that in this way the "quislings" would be honoured. For more details see [Croatie/France], and a monograph [Grmek, Lambrichs] related to this subject.“ piše ovde.

Ako su gore navedeni izvori adekvatni (što neko ko se pomnije bavi ovom tematikom može lako da utvrdi) možda bi bilo dobro navesti da u ovom francuskom mestu postoji Avenija Hrvata u znak zahvalnosti što su učinili njihov grad prvim slobodnim gradom u okupiranoj Francuskoj i da stanovnici svake godine redovno na dan ovog događaja vrše komemoraciju nastradalim učesnicima.--Antidiskriminator (разговор) 09:43, 19. јул 2010. (CEST)

Приједлог

Тренутно имамо два чланка сличних наслова који збуњују читаоце, па предлажем једноставније преименовање:

• 13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска) → Ханџар дивизија (1943)
• Ханџар дивизија → Ханџар дивизија (1991)

наравно, ако тога има још, онда направити и једну взо. Радован ⁂ 21:06, 17. децембар 2019. (CET)

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Предлажем чланак за стицање статуса сјајног чланка.

Расправа траје 7 дана. Ранко Николић (разговор) 21:01, 2. мај 2022. (CEST)

Коментари

 Коментар: Чланак апсолутно испуњава све критеријуме, након што је непоуздана литература уклоњена. Немам критика које бих могао додати, дајем пуну подршку за избор. — Садкσ (ријечи су вјетар) 22:15, 2. мај 2022. (CEST)

 Коментар: @Ранко Николић: У уводнику чланка се наводи: Од марта до децембра 1944, дивизија учествовала је у противгерилским операцијама против југословенских четника и партизана на простору Независне Државе Хрватске (НДХ), док се у самом чланку не наводи ни једна борба вођена против четничких снага, шта више четници се на пар места наводе управо као савезници ове злогласне јединице.Ово је моја једина примедба на чланак.— Пинки (разговор) 16:35, 7. мај 2022. (CEST)

То је вјероватно остало из старије верзије чланке, уклонио сам тврдњу из увода. — Ранко Николић (разговор) 18:37, 7. мај 2022. (CEST)

Хвала на усвојеним примедбама. Чланак има моју подршку. — Пинки (разговор) 20:54, 7. мај 2022. (CEST)

 Коментар: Дуго га читао, подршка за овај чланак и честитке за допринос. — MareBG (разговор) 13:31, 8. мај 2022. (CEST)

Моја сугестија

Обавезно новим поднасловом обухватити (мање-више успјешан) покушај обнављања ове јединице 1991. године. Хвала! Радован ⁂ 17:45, 10. мај 2022. (CEST)

@CarRadovan: Па не знам да ли то треба поставити у цио поднаслов. Мислим да би довољно било помену да постојао покушај оживљавања дивизији током рата у Хрватској и рата у БиХ, ко је учествовао у оснивања и која је била сврха те формације. За све остале информације постоји чланак. Ранко Николић (разговор) 22:12, 11. мај 2022. (CEST)

Засигурно да је потребан цио поднаслов. Чланак о формацији из 1991. је свакако скроман, али у поднаслову је потребно сажети све оно што повезује ту јединицу са овом из 1941-45. Наравно испод поднаслова поставити шаблон главног чланка.Радован ⁂ 09:55, 12. мај 2022. (CEST)

Пошто ових дана и нисам баш добар са слободним временом, да ли био проблем да ти убациш текст о новој Ханџар дивизијо, ти си свакако и писао тај чланак, а ћу прилагодити стилу писања остатка чланка. — Ранко Николић (разговор) 17:41, 12. мај 2022. (CEST)

Није то мој чланак, али ћемо овај свакако допунити тим дијелом (пре или касније). Радован ⁂ 18:08, 12. мај 2022. (CEST)

Злочини

 Коментар: Прво да поздравим напор који је уложен у сређивање овог чланка. А сада пар примедби. Ханџар дивизија је била позната по зверствима. Спаљивање живих људи, драње коже, клања, силовања, пљачка... то су биле методе ове јединице. Како може чланак који се бави овом злочиначком јединицом да буде сјајан, ако је све то прескочено?— Orion1964 (разговор) 22:13, 10. мај 2022. (CEST)

Изводи из извештаја савезне комисије која је испитивала ратне злочине окупатора у књизи Нови прилози за биографију ЈБ tom 2 стр.1219 стр.1220 стр.1221 стр.1222 стр.1223 стр.1224 стр.1225 стр.1226 стр.1227

• Dedijer, V. (1981). Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita Tom 2 (на језику: српски). Liburnija. Приступљено 2022-05-11. 

Писало је нешто од овога на страници пре преуређења и требало је то детаљно средити, али сада је све обрисано.— Orion1964 (разговор) 16:23, 11. мај 2022. (CEST)

@Orion1964: Текст о зличинима који је писао прије мог почетка сређивања чланка 2018. године и садашњи су скоро па истовјетни, с тим да је тада било више нереференцираног текста. Мене не смета уколико желиш проширити одјељак и додати нове информације о злочинима. Ранко Николић (разговор) 22:12, 11. мај 2022. (CEST)

Ранко друже, свака част на великом труду који си уложио у сређивање ове странице и за све остало што радиш на нашој Википедији. Надам се да не схваташ моје примедбе као зановетање. И мој циљ је да овај пројекат учинимо бољим. Видећу да за викенд урадим део о злочинима. Проблем са превођењем чланака са других Википедија је јер се неке теме третирају на проблематичан начин па морамо бити критичнији и селективнији при преузимању информација. Ова страница се на 93 места позива на Лепреову књигу која о Ханџар дивизији говори са доста симпатија, што је данас мање више уобичајена прича у западним медијима, а на жалост и у бошњачкој јавности. На пример у Лепреовој књизи се на једном месту цитира лик који тврди да су сви сведоци на суђењу припадницима Ханџар дивизије лажно сведочили. Када се узме у обзир и побуна испада да су припадници Ханџар дивизије били жртве некакве завере против њих, а да су они ваљда били некакви антифашисти. Уколико ти треба Лепреова књига јави ми се, а имам и књигу коју је написао Марко Атила Хоаре од литературе која се помиње у рефренцама. Срдачан поздрав. Orion1964 (разговор) 23:15, 11. мај 2022. (CEST)

Хвала ти! Свака добронамјерна примједба је добро дошла. Мој лични проблем је што ми је лакше „украсти” нечији труд и превести, него да се бавим литературом везаном за тему чланка. Овај чланак преводим од 2018. године, шта би тек било да сам морао лично да сакупљам информације из литературе. Ако нађеш времена, најбоље би било да ти прошириш тај одјељак јер посједујеш извор. Ранко Николић (разговор) 23:49, 11. мај 2022. (CEST)