Разговор:CD/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

ЦeДe читач је уређај који оптички ускладиштене податке на ЦД-РОМ диску претвара у електричне сигнале тако што се информација чита усмеравањем црвеног или зеленог ласерског зрака на површину диска и детекцијом интензитета рефлексије, који зависи од постојања јама (pit) и површи (land) на рефлектујућем слоју диска. Светлост рефлектована из јаме има много слабији интензитет од светлости рефлектоване са површи.

Рефлектована светлост са површи и јама се преко сложеног система сочива и огледала преноси до фото-диода или ЦЦД-а које могу да детектују разлике у интензитету светлости и да те разлике претворе у електричне сигнале (јединице и нуле). Ови импулси се декодују од стране контролерске логике уређаја и у облику дигиталних података, преко интерфејса, шаљу на матичну плочу рачунара.

Карактеристике медија и уредјаја

На ЦД диску постоји спирална стаза која почиње од центра, а завршава се на 5 mm од обода диска. Две суседне траке се налазе на растојању од 1.6 микрометара (микрона). Јаме и површи се налазе на спиралној стази и дужине су око 1 микрометар (микрон).

Подаци се на ЦД уписују почевши од центра диска ка периферији. Густина записа је константна по јединици површине, без обзира да ли се подаци налазе на ободу или при центру диска. Како се диск у ЦД уређају окреће константном угаоном брзином, слично као и код хард диска, то има за последицу да се подаци брже читају са спољних него са унутарњих стаза.

На сваком ЦД-у се, поред података који се на њему складиште, налазе и додатне информације које служе за синхронизацију и корекцију грешака. Овим информацијама се поправља поузданост и прецизност до нивоа који су прихватљиви за сигурно складиштење података. Оне заузимају око 13% капацитета диска, и невидљиве су за корисника уређаја. Остатак од 87%, је величина која се декларише као капацитет диска и служи за складиштење корисних података.

Капацитет ЦД-а може бити 650, 700 и 800 мегабајта. Брзина рада ЦД уређаја се декларише у умножцима брзине читања музичког ЦД-а, која износи 150 KB/s. Тако једнобрзински ЦД уређај (или 1x) чита податке брзином од 150 KB/s, док савремни педесет-дво-брзински ЦД уређаји (односно 52x) читају податке брзином од 7800 KB/s. Треба напоменути да се декларисана брзина, односи на брзину читања података са крајње спољне траке, док је брзина читања са крајње унутарње траке више него дупло мања.

ЦД-Р (CD Recordable)

Карактеристике ЦД-Р технологије су специфициране 1990. године, а холандски Филипс је био први на тржишту са ЦД-Р уређајима средином 1993. године. Сви новији ЦД-Р уређаји подржавају све ЦД формате, а осим снимања раде и као ЦД-РОМ читачи.

Главни разлог због кога ЦД уређаји нису били у стању да пишу по ЦД дисковима је био тај што су нуле и јединице биле физички утискиване у пластични супстрат.

ЦД-Р дискови имају супстрат на који је уштампана "празна" спирала (spiral pre-groove). Ова спирала служи ЦД-Р уређају да је прати приликом уписа. На супстрат се наноси специјалан фотосензитивни (односно снимајући) слој, на њега веома танак рефлектујући слој од сребросребра или злато злата и на крају долази заштитни слој, који представља горњу површину диска. Боја ЦД-Р дискова зависи од комбинације боје и типа фотосензитивног слоја и рефлектујућег слоја, тако да комбинације ова два слоја имају зелену, златну, плаву или сребрну боју.

Најзначајнији од ових слојева је фотосензитивни слој, који има таква својства да када се осветли ласерском светлошћу тачно одређеног типа и интензитета, рапидно греје и мења хемијски састав. Као резултат овога "пржења", тј. промене хемијског састава површина која је "спржена" (burned) рефлектује мање светла него она која није "спржена", тј. еквивалентна је јами. На овај начин цео снимљени диск је издељен на делове који су или "спржени" (0) или нису "спржени" (1), исто као што класични ЦД дискови имају јаме и рефлектујуће површи. Овако снимљени ЦД-Р дискови могу да се читају на сваком ЦД-РОМ читачу, као да се ради о фабрички урезаном ЦД-РОМ диску.

Пошто ЦД-Р медијум на "спрженим" деловима трајно мења хемијску структуру и физичка својства, једном снимљен диск се не може преснимити или обрисати. Техником мултисесеија се дозвољава да се на диск који није искоришћен до краја или на коме је само део искоришћен досними још података, али се губи 13 MB за сваку нову сесију.

ЦД-РW (CD Rewritable)

ЦД-РW, иако раде на сличном принципу, представљају другачију филозофију. ЦД-РW диск, уместо фотосензитивног слоја има три нова слоја: доњи диелектрик, фазно променљиви (снимајући) слој и горњи диелектрик. Диелектрични слојеви служе да одвлаче топлоту са снимајућег слоја. Кад је диск празан, снимајући слој је кристализован и у том стању рефлектује сву светлост. Кад ласер за снимање загреје тачке на њему изнад температуре топљења (500-700°C), смеша на том месту прелази у течно стање, а ако се то место одмах охлади, остаје у аморфном стању у којем скоро потпуно апсорбује светлост. Брисање се врши кад се аморфни слој загреје на температуру кристализације и тако држи одређено време, а затим охлади чиме се враћа се у кристализовано стање. Подаци се на ЦД-РW дискове генерално снимају спорије него на класичне ЦД-Р дискове. Прва генерација дискова подржава брзине снимања од 1x до 4x. Вискоко брзински РW дискови подржавају брзину снимања од 4x до 16x, док ултра брзински дискови за сада подржавају брзине од 16x до 32x.