Разговор:P2P мрежа/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Tražite neki film ili muziku na internetu, 98% šansi da će te je skinuti preko P2P mreže. Šta je to Peer to Peer ( u daljem tekstu samo P2P )? Naprostije rečeno, to je razmena fajlova ili informacija direktno korisnik sa korisnikom. P2P je mreža koja ne zahteva posebne mašine - servere ( računari posvećeni radu sa internetom ) već se sva komunikacija odvija izmedju samih korisnika, Ova činjenica je učinila da P2P postene popularna i opšte prihvaćena, Još jedna stvar je presudno uticala na razvitak P2P, a to je mogućnost da sa nekim drugim podelite kojigod fajl poželite a da to niko neće kontrolisati i sankcijonisati.

Tehnički to izgledao ovako:

Image

Svaki računar pri konektovanju na internet dobija svoj indetifikacioni broj, taj broj je poznat kao IP adresa. IP adresa je 12-to cifreni broj npr. 87.116.32.06. Kada koristite P2P vi ustvari preuzimate neki fajl sa IP adrese nekog privatnog računara.

Da bi ovakav vid mreže radio nedostaje još jedna stvar, kako naći tu Ip adresu računara na kome se nalazi neki podatak koji je vama potreban. Za to je potreban treći računar, jedan računar koja je osnovna funkcija da skupi adrese svih računara u mreži i da taj podatak prosledi svima. Ovo je princip rada DC++, postoje jos sva popularna vida razmene podataka preko P2P mreže: Torenti ( piše se: torrent ) i neki od specijalnih P2P programa ( emule, edonkey, warez, soulseek ..).

Torenti se od DC++ razlikuju u primarnom cilju, kada pristupate mreži preko dc++ vi prvo tražite neke računare u mreži i njihove Ip adrese, pa onda na osnovu toga vidite koje fajlove imate na raspolaganju za skidanje, dok je kod torenta obrnuta stvar, prvo nadjete fajl koji vam se svidja, svaki fajl ima indetifikacijoni broj, potom na osnovu broja fajla tražite računare ( tj. ljude ) koji imaju taj fajl i žele da ga podele sa vama.

Specijalni programi tipa emule, edonkey... koriste pored P2P mreže i servere. Kada koristite neki od ovih programa vi pretražujete mrežu P2P-a korisnika i servera u isto vreme, tražite fajlove, ne Ip adrese. Serveri koji rade za ove programe su ilegalni i postoje jer stalno menjaju svoje adrese ili se nalaze u zemljama koje nemaju pravnih mogućnosti da ugase te računare. Tehnički pri razmeni vi i dalje koristite klasičan P2P protok tj. sa ip na ip adresu odnosno sa računara na računar.

Prednosti i mane P2P-a:

Šta je loše:

   * Kako se pri razmeni fajlove ovog tipa vidi vaša ip adresa vi možete vrlo lako postati meta hakera.
   * Niko vam ne  garantuje da je fajl koji skidate zaista taj fajl (možda se samo tako zove )
   * Lako se prenose virusi i spamovi
   * Ilegalno

Prednosti:

   * Ogromna količina fajlova, od knjiga, preko serija do igrica i programa
   * Besplatno
   * Lako za korišćenje

Ip adrese. Postoji jedna tako reći začkoljica kod Ip adresa i P2P-a. Naime, ako koristite dial up internet vaš računar dobija adresu od nekog provajdera ( npr. Banker, Ptt, Sezampro ) i ta ip adresa nije ista kada pristupite webu, Adresa sa kojom vi pristupate internetu je adresa provajdera. Ako vi skidate neki fajl sa neta, on prvo dodje do provajdera pa ga onda provajder pošalje vama, to praktično znači da ste vi zaštićeni pri izlasku na internet i nemate javnu IP adresu. Za većinu P2P programa vi ste onda pasivan korisnik, odnosno preneseno na download, imate mnogo manju brzinu downloadovanja i kod nekih nemate privilegije pretrage fajlova, a neki programi i ne rade kada nemate javnu IP adresu.

Пребачено са чланка док се не упристоји и транслитерише. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 21:57, 16. фебруар 2007. (CET)