Разговор о Википедији:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Правописне и језичке недоумице

Треба да или требам да?

У српском језику сматра се за нетачно рећи требам да изменим ову страницу. Правилно је треба да изменим. Значи, увек користите облик трећег лица једнине: ТРЕБА ДА + остали део реченице. (За разлику од српског, хтватски правопис прихвата као једини књижевни облик глагол “требати” у свим лицима.)

Заиста, српски правопис управо каже како си написао. Треба је помоћни и безлични глагол: дакле, не мења се кроз лица. Али, против тога су били и Слободан Јовановић (имплицитно) и Богдан Поповић (експлицитно). Треба то имати у виду.

Да, треба. :)) Нисам то знао... Шта мислиш о томе да се постави једна нова страница која на којој ће се детањније писати о стварима које се (уводно) објашњавају у "Водичу"? --Majmun 22:50, 23. август 2005. (CEST)

То би било и лепо и корисно. Иначе ваљало би отворити и разговор о транскрипцији страних имена. Смета ми Кикерон: и то је правописно питање.

---

ПАЖЊА - Треба имати у виду да се глагол требати не мења кроз лица када је иза њега неки други глагол, али мења се када је иза њега именска реч (НЕ МЕЊА СЕ, дакле зависно од времена: треба да/треба + инфинитив - треба да објасним/треба објаснити; требало је да/требало је + инфинитив - требало је да објасните/требало је објаснити; требало би да/требало би + инфинитив -требало би да објаснимо/ требало би објаснити; али МЕЊА СЕ, у случајевима као што су: Требаш ми. Требаће им много новца...--Jlna 08:59, 1. август 2007. (CEST)

“Црква” или “црква”?

“Црква” са великим “ц” означава иституцију, док је “црква” ца малим ц општијег значења. На пример: - Једна од значајнијих институција у држави је Црква. - Данас у цркви служили су литургиују.

(Слично је и са именицама: устав, држава, закон, документ, влада, скупштина итд.)

Да, али ипак не пишемо Српска православна Црква, него Српска православна црква. Може ли неко то да ми објасни? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:12, 19 децембар 2005 (CET)

Па црква има 2 значења. Црква као заједница људи не везано за објекат спада ваљда у властиту именицу јер не постоје две Цркве. А црква као грађевина је заједничка именица тј. има на хиљаде цркава широм света --Јованвб 19:55, 13. јул 2006. (CEST)

Па Српска православна црква је ваљда заједница људи, а не објекат. И није ми познато да постоје двије Српске православне цркве. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:20, 7. септембар 2006. (CEST)

---

Crkva se piše velikim slovom, kada označava KONKRETNU instituciju, tj. npr. SPC. Tako da umesto Srpska pravoslavna crkva, napišemo Crkva. Ali u "Predstavnici crkava nisu se dogovorili." crkva (zajednica ljudi) je malim slovom. Isto kao: "Članovi Srpske akademije nauka i umetnosti su ušli u salu." i "Članovi Akademije su ..." First 19:07, 10. јануар 2007. (CET)

---

У "Српска православна црква" реч "црква" је део имена које се састоји из више речи, а кад се име неке институције састоји из више речи, пише се само прва реч великим словом. Матица српска, не Матица Српска, Српска академија науке и уметности, не Српска Академија Наука и Уметности. Сходно томе, кад кажемо Црква, онда се мисли на одређену цркву - у овом нашем случају, на СПЦ, кад кажемо Академија, онда мислимо на САНУ, итд, што се из контекста може закључити а кад причамо уопштено о цркви као о институцији, онда је пишемо малим словом. Исто тако, нпр. реч Председник, пишемо великим словом кад мислимо да одређеног председника, а кад причамо уопштено о функцији председника, онда малим словом. У тексту о на пример, Бушу који је посетио Албанију, осим кад га помињемо по први пут, у даљем тексту не морамо сваки пут да кажемо Буш ово, Буш оно, можемо и да кажемо Председник је урадио ово, Председник је урадио оно, и зна се на кога се мисли.--Maduixa kaži 19:16, 11. јун 2007. (CEST)

---

Мадуша, по Клајну се титуле никад не пишу великим словом.

--делија 11:22, 3. август 2007. (CEST)

---

Црквена и правописна правила нису иста, већ сам о томе писала, Медуша је у праву, мада то није нормирано, лично мислим да се не увреди црква и њена правила. Ја бих само исправила у садржају - треба писање имена цркАва, а не цркви.--Jlna 14:01, 31. јул 2007. (CEST)

Оспорен садржај

Да ли би онај ко је оспорио садржај ове стране могао да каже зашто га је оспорио, како би ови проблеми могли да се реше. Да се разумемо, не свиђа ми се баш како је ово изведено... примери су често лоши о двосмислени/неодговарајући. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:03, 17. јул 2006. (CEST)

---

То бих и ја волела да знам.--Maduixa kaži 19:07, 11. јун 2007. (CEST)

---

Такође, нисам прочитала свако слово, али прелиставајући нисам уочила проблем!--Jlna 14:02, 31. јул 2007. (CEST)

Када се користи СА

Ја сам (био) у убјеђењу да се са користи када год следећа ријеч почиње сугласником. Примјер: Јованвб се расправљао са Ђорђом Божовићем

Ко није у праву? --Милан Тешовић 04:22, 3. март 2007. (CET)

"Са" само испред речи које почињу словима с, з, ш и ж. У супротном - "с".

---

Кратко, јасно и тачно, Милане. Ја бих појаснила: с(а) и к(а), као и пред(а)... и слични предлози представљају предлоге који заправо подлежу гласовној промени непостојано А и по тој промени глас А се у неким облицима речи јавља у неким не - основни облик овог предлога је С, а А се убацује тамо где је то тешко за изговор, а тешко је наравно С Сањом, С Зораном, С Жиком, С Шабаном, и ту се неминовно мора убацити А. Неки језички стручњаци инсистирају да се испред самогласника пише са, зашто не разумем, али мислим да има неко језичко логично објашњење. Ја лично испред самогласника пишем како кад:). Наравно, постоје и још неки изузеци, али то нико ни не примећује као проблем. Нпр. рећи ћемо са мном, а не с мном, али с њим, с њом итд. Оно што је много важније, јесте да се иза тога с, ако пишемо без а, не пише апостроф, а да ли ће бити с или са, није трагедија.--Jlna 09:00, 1. август 2007. (CEST)

---

Нисам баш овако написала, као што је пребачено на Недоумице. Нисам баш сигурна да су то изузеци, не могу се тако назвати. Кад је реч о гласовној промени Непостојано А, онда у облицима, нпр. момак/момка/момака није облик момка изузетак зато што се јавља без А, већ је у питању облик речи у коме нема А, насупрот оном облику исте речи у коме се А јавља, те зато и јесте у питању гласовна промена. Дакле, то не бих назвала изузетком.--Jlna 17:42, 2. август 2007. (CEST)

Измене

Заиста је било много спорног на страници, надам се да се не љутите, потпуно сам је изменила. Волела бих да погледате. Такође мислим да треба да промени име у Неке језичке и правописне дилеме, али нисам знала како нити знам сме ли се. Исто сам се прешла и поднаслове писала великим словима јер нисам била сигурна да ли ће се одвојити--Jlna 20:36, 2. август 2007. (CEST)

Нека питања

Прво, извињавам се што сам мислио да је страница по којој сам писао трг, а не чланак. Овде ћу поставити питања:

• Ako se kaže da je Pera sav mokar, da je Ana sva mokra, ne kaže li se da je pseto svo mokro? Ili se kaže da je pseto "sve mokro"?
• Треба додати примједбу на секцији "Бисмо", да се не гријеши ни са "бисте" (ви бисте жељели, а не Ви би жељели)Дарко Максимовић 21:31, 2. август 2007. (CEST)

У правописном речнику лепо пише:

сав, сва, све (не сво), уп. вас и т.89б.

У Клајновом РЈН пише:

sav, sveg(a) (ne svog), svem(u) (ne svom). Srednji rod sve (ne svo); sve vreme, sve ono znanje, sve troje itd.

Dakle, kaže se: pseto je sve mokro. Iako može i Pseto je skroz mokro ili Pseto je potpuno mokro.

--делија 21:40, 2. август 2007. (CEST)

---

Да, додала сам за 2. лице множине, у праву си. А за куче, па слушај, зар не примећујеш да и сво и све подједнако лоше звучи, лепо те је посаветовао Делија. А и за Перу и Ану боље би било рећи Пера је цео мокар, Пера је потпуно мокар... Ана је цела мокра, Ана је потпуно мокра, па тако и за пса. Псето је цело мокро + ова два Делијина примера. Човек не сме бити буквалиста у језику и треба тако и да бира израз, чему примери који нису адекватни говорном језику, само да би се доказало да неко правило не ваља? Све је заменица која се углавном односи на збирне именице које имају граматички средњи род једнине (то време, то цвеће, то зрневље, а куче је јединка... а не збирна именица, али то су све ствари за које човек треба да развија осећај, јер сама научена правила нису довољна...--Jlna 11:01, 3. август 2007. (CEST)

Ономе ко је почео да сређује страницу по азбучном реду

Нека слова су изостављена (прескочена) - нпр. Љ. А до неких се изгледа није још стигло?----Jlnareci mi 16:21, 5. август 2007. (CEST)

---

Онда, под Б се налази и БИТИ и оно што је за В. Не знам да ли то неко тек ради, ал' било би лепо да се заврши јер идеја је добра:)----Jlnareci mi 16:23, 5. август 2007. (CEST)

---

Ja sam, ako sam nesto yabrljala, slobodno popravi, radim s posla pa nisam bas skoncentrisana...--Maduixa kaži 13:11, 6. август 2007. (CEST)

---

Jedino bih te zamolila da podnaslove (nedoumice) prevedes u mala slova, jer ovako ispadaju podnaslovi (nedoumice) veci od naslova (slova)....--Maduixa kaži 13:12, 6. август 2007. (CEST)

---

Ти си чудо од детета:) Дивно изгледа чланак, ја сам очигледно коментарисала кад си тек почела на њему да радиш. Одох да смањујем слова

---

Jlnareci mi 13:58, 6. август 2007. (CEST)

---

Ја морам да споменем компаратив придева ВИСОК, ВИСОЧИЈИ ... -- JustUser  JustTalk 13:07, 9. август 2007. (CEST)

Dobro, de, Jlnа, zezanje. Naravno da je ovo primer za nepravilan izgovor i da treba da se navede u primerima. Ja sam, u stvari, hteo da pitam kakav je neko ko je više razrok od mene. Jel on razročiji??? :)))) -- JustUser  JustTalk 09:45, 10. август 2007. (CEST)

---

Некад зарез и запета нису имали подједнак третман. Видим и то се променило. Могу ли знати од када? -- JustUser  JustTalk 10:17, 10. август 2007. (CEST)

Зарез/запета

Мислим да је пример височији толико неисправан да га не треба уврштавати у дилеме. Ко каже височији, кратак подсетник о дилемама неће му помоћи, онда бисмо дошли до огромног, тр. неограниченог броја примера и наша би страница потпуно изгубила смисао. Дилеме представљају понуду оних израза/појмова/речи које греши највећи број обичних људи, чак и прилично писмених. Било би, зар не, веома глупо да покријемо овим дилемама сваки заселак дијалекатског говора?

А зарез и запета су предмет дугогодишњих расправа, углавном политичара, мање језичара. Одавно, тр. одувек, те се две речи могу равноправно користити, и ето, управо због неверних тома, када је изашао наш тренутно важећи правопис, 1993. године, у поглављу које се бави тиме као наслов стоји Зарез (запета) да би полемике престале.

Иначе, опусти се, ми који пишемо ову страницу и трудимо се да језички дотерамо наше чланке, немамо намеру да нас осакатимо, већ да нам помогнемо. Имам утисак да постоји неколико чланова који просто преслишавају, као да некако сумњиче. Нема потребе, ништа ти нећемо написати (за себе и Башића сам сигурна, а и за Јагоду), што није засигурно поткрепљено квалитетном литературом и то оном која је у складу с важећим правописом. Глупо би било да сад то све цитирамо и наводимо, опет се шири прича.

Такође и даље стоји то да ја искрено стојим на располагању за искрена питања, али морам ти признати да ме питања која су прожета макар и малом дозом провокације, нервирају. На крају крајева, трудим се да сама не наступам провокативно... и тако, поздрав,----Jlnareci mi 11:03, 10. август 2007. (CEST)

Разрок

Мислим да тај придев нема поређење. Као нпр. горњи, доњи, јучерашњи... али ако баш мораш да употребиш такво поређење, не би било лоше да кажеш да је он више разрок него ти или да је највише разрок од свих нас... Мењање конструкције да би језик лепше звучао некад је препорука.----Jlnareci mi 11:11, 10. август 2007. (CEST)

nemam, nisam, neću, nemoj

Nemam lošu ocenu,

nisam je imao,

neću je imati,

nemoj me to više pitati!

Da li mislite da bi bilo OK napisati i na samu stranicu ovu poštapalicu-pesmicu?

First 04:51, 1. септембар 2007. (CEST)

---

Морам ти признати да мени ово звучи као у првом основне и нисам за то.----Јлнаразговор 18:54, 3. септембар 2007. (CEST)

Правописне недоумице и литература

Моје скромно мишљење. Требало би написати шта су извори за навођење ових примера исправних и неисправних речи и реченица. АКо већ инсистирамо свугде на изворима, а код правописних норми је ствар чиста, мислим да је изузетно мудро навести изворе за ова правила. Значи, Правопис тај и тај, Граматика та и та, издање, година, исбн ... -- JustUser  JustTalk 16:46, 23. новембар 2007. (CET)

Поводом Милошевих корекција

• Где, куда и камо су јасно разграничени у хрватском стандарду, али код нас се куда може користити и у значењу одредишта (за оно што Хрвати кажу камо). Може се проветири у ’Српском језичком приручнику’ (тачка VI34a), ’Речнику језичких недоумица’ и у новом ’Речнику српскога језика’.

• Нек се, по шестотомном речнику Матице српске, пише без апострофа. Исто потврђују и већ наведени ’Српски језички приручник’ и ’Речник језичких недоумица’.

Поздрав,

Bbasic 19:54, 4. децембар 2007. (CET)

НАТО

Оригинална скраћеница за Северноатлантски пакт (North Atlantic Treaty Organization). Због тога је сувишно рећи НАТО-пакт — реч пакт (treaty) је већ садржана у скраћеници. По падежима се мења по моделу НАТО-а, НАТО-у, и сл.

Неко са Википедије ми је једном рекао да треба другачије. Шта је правилно? Земље чланице НАТО или земље чланице НАТО-а? Хрватска ће приступити НАТО или Хрватска ће приступити НАТО-у?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:56, 13. септембар 2008. (CEST)

Промена скраћеница по падежима

Правопис српскога језика, т. 227 а.

-И домаће и стране верзалне скраћенице могу се писати као непроменљиве и као променљиве (падежни наставак се додаје иза цртице): из ВМА (непром.), из БИГЗ-а, из НАТО-а; неке иду и по једном и по другом обрасцу: из НОБ и из НОБ-а. Промена је условљена граматичким родом саме скраћенице, а не пуне речи: из СОШ-а а не из СОШ-е (према „школе“); то практично значи да се на верзалну скраћеницу додју наставци мушког рода или се не додају никакви.

--В. Бургић (реци...) 23:27, 28. септембар 2008. (CEST)

Референце

Будући да смо озбиљна енциклопедија, мислим да не би уопште било лоше да се за сваку одредницу, објашњену недоумицу наведе и њен извор, односно мериторна литература у којој се може пронаћи. Овако испада да свако (буквално свако) може да напише било шта на овој страници и да се то прихвати као чињеница. Дакле, само да се наведе Правопис, Клајн, Стевановић итд.

--Sly-ah (разговор) 10:36, 29. мај 2011. (CEST)

Текст и о тексту

Не слажем се да је архитект и архитекта равноправно. Славенски језици имају различит облик, то може да буде истина, али у српском је архитекта. Разлог је звучност и распоред акцената. Пакт, такт, акт су све кратке речи, врло карактеристичне у смислу да је група -тк на крају речи врло карактеристична за српски, и ако се каже архитект, архи- може да звучи као суфикс неке од краћих речи, односно ако се сматра једном речју да сугерише дуги акценат на прво а у архитект као код речи анис, када реч архитект више нема жељено значење. Ништа мање код других наведених примера. Полиглот оставља корен позајмљенице скоро потпуно огољен, док полиглота већ формира реч у српском језику, у српском који се труди да упари сугласник и самогласник. По-ли-гло-т ем има гл ем одмах иза има непотпун слог -т Интернист одиста звучи крајње рогобатно и врло је тешко да се изговори у реченици попут "интернист ће бити", где је очигледно да ћете уметнути пауѕу између т и ћ. Демократ једва да звучи као српска реч, скоро као да је написано неко грчко име, а комунист је у времену у ком је она била дневна тема, реч која се користила на специфичан начин као назив часописа или као са назнаком титуле, попут гроф или кнез, особа са моралним педигреом, у том смислу је реч комунист тенденциозна верзија речи комуниста. Архитекти је неправилно. Тачка. Славне архитекте. Никако не може да се каже славни архитекти, или славне архитекти. Архитекте.

Хоћете бити љубазни да промените текст у складу са овим. Одиста не стоји ништа од оног што је написано.

У тексту могу да стоје ствари које: 1. сигурно представљају грешку 2. недоумицу која има разграничење, у смислу да оно што производи недоумицу има логично разрешење 3. стилску препоруку, у смислу варијанте која се препоручује

Све друго, ма који извор имало не може да буде у тексту.

На пример Милица и Весна, моје добре другарице, дошле су... Откуда то било коме. То је пример чега, које грешке. Зар не кажете "Милица и Весна, моје добре другарице, нису дошле." "моје добре другарице" не тражи инверзију већ даља структура реченице. Нема никаквих проблема у реченици "Милица и Весна, моје добре другарице, су дошле." односно ако има проблема тек је проблем "Милица и Весна, моје добре другарице, дошле су." Ако се дода било шта нема никаквих проблема ни са једним ни са другим "Милица и Весна, моје добре другарице, су дошле јуче." "Милица и Весна, моје добре другарице, дошле су јуче." Иако знам шта је аутор хтео да каже, пример је погрешан јер цела структура "Милица и Весна, моје добре другарице," је оно на шта се ослања "су". (сама последња реченица је пример реченог) 1. "Људи који никада нису имали ништа одједном су постали цареви." 2. "Бедних њих неколицина су одједном постали цареви." Стилски је могуће, у зависности од осталог текста, да је прва варијанта прихватљивија али то нема никакве везе са зарезом.

И тако даље. Тешко да је ово како је сада иоле корисно. Много више труда и истраживања треба да би се саставила стилска правила и указало који аутор даје које правило и зашто. Овако, све личи да је писао неко ко је убеђен да је оно последње што су њему рекли најисправније.

Остали примери бих бити требам... су исувише једноставни.

Због/ради је такође проблем. Сигурно је погрешно само "Сломио је ногу ради камена." Све остало је питање. "Дошао је ради мене." "Дошао је због мене." Оба могу да буду у реду у зависности од контекста.

--Aperisic (разговор) 16:21, 20. април 2014. (CEST)