Разговор с корисником:Милош/Архива18

Милоше

питање употребе некомерцијалних слика на Википедији сам ја покретао пре годину дана, али ме као и обично нико не слуша. Осим тога, већ сам те три пута подсетио да требаш да ме ставиш на ону листу...

Како било, званични (глобални) став је да слике само за некомерцијалну употребу нису прихватљиве на Википедији и Бране и ја га само спроводимо. Објективно, једини начин да се оне почну овде стављати јесте да се коначно направе два издања Википедије: једно онлајн и друго (дамп) за даљу дистрибуцију. На овом првом бисмо имали значајно ширу слободу у погледу врсте слика које овде постављамо, али би зато (претпостављам) било теже добити ГЛСД дозволе од носилаца ауторских права. Претпостављам да је ова идеја већ разматрана и да су фундаменталисти (исти они који уклањају поштену употребу са не-енглеских пројеката) превагнули са идејом једног издања у којем онда -нц није прихватљива. --Dzordzm 04:37, 15. октобар 2006. (CEST)

Тек сам сад схватио да је у питању "не лаје кера села ради него себе ради"; ради се о оној анархистичкој слици, је ли. Значи овако. Погледај en:Template:Noncommercial и [[1]]. Једноставно, такве лиценце нису ОК. Имам да кажем

• какви су то бајни анархисти који хоће да контролишу шта се са сликом даље дешава,
• ТИ си хтео да укинемо слање слика на ову Википедију и да преусмеравамо на Комонсе. Како ти се сада чини та идеја?
• пошто си утицајан у глобалној заједници, можеш да покушаш да искористиш свој утицај да промениш политику, на пример у смеру који сам ја горе предложио. До тада, политика ће бити спровођена једнако према свима сликама --Dzordzm 04:47, 15. октобар 2006. (CEST)

OK

ОК, хвала, видећемо. Мени је ту битно да добијем канал комуникације са онима који се овим стварима другде баве.

Поштена употреба јесте дозвољена на ен: и обзиром на њихову амероцентричност тешко да ће ускоро бити уклоњена. Али како видим на фр: се иде ка избацивању (ово друго гласање тако изгледа - затвара се ускоро), и кад то прође мислим да ће међу првих 10 остати само енглеска и руска.

Разлика између поштене употребе и -нц јесте да су у утврђивању поштене употребе критеријуми примарно везани за контекст, а не за сврху употребе. Некомерцијална сврха употребе је само један од тасова на ваги, а сви остали су мање-више исти без обзира на то ко слику користи. У том смислу, слике под поштеном употребом су у погледу редистрибуције готово еквивалентне јавном власништву, односно оно што је под строгим вики условима у поштеној употреби највероватније могу користити и сви низводни корисници. То не важи за некомерцијалне слике. Макар је такво било званично објашњење кад су их укинули прошлог пролећа. --Dzordzm 05:07, 15. октобар 2006. (CEST)

Још ово. И ако се "отарасиш" тих "прљавих" слика, и даље имаш посла са правницима. На пример, на Остави постоји комплетна категорија слика "Car company logos". То је тако очигледан копивио, али они се праве блесави (тј. кажу да су превише заузети да их обришу) иако им је неколико људи укључујући и мене скренуло пажњу на то да чињеница да лого није скинут са вебсајта него усликан са твог личног аутомобила не значи да је напрасно постао јавно власништво. Другим речима, као што потпуна забрана проституције доноси експоненцијално ширење полних болести, тако ће и забрана неслободних слика довести само до кривотворења "слободних" лиценци до размере на којој се с тиме више нико неће моћи борити. Други пример су ти споменици и мурали по граду. Овде сви лаконично мисле да може да се слика споменик и то прогласи за јв. Першун, јер су ауторска права над тим спомеником и даље заштићена и твоја фотографија је само дериват. Живимо у свету у којем су неки објекти недодирљиви... --Dzordzm 05:12, 15. октобар 2006. (CEST)

Српска академија наука и уметности вс САНУ

Милоше, поводом категорија Категорија:Српска академија наука и уметности и Категорија:Чланови Српске академије наука и уметности погледај Категорија:САНУ и Категорија:Академици САНУ, Категорија:Дописни чланови САНУ и предложи или уради шта мислиш да је најпаметније. Такође, имамо и списак чланова САНУ. --Ђорђе Стакић (р) 13:51, 15. октобар 2006. (CEST)

• Ево ја сам разрешио случај. Можда једног дана бот пребаци све у категорију пд пуним називом ако се укаже потреба за тим. --Ђорђе Стакић (р) 11:25, 16. октобар 2006. (CEST)

Хладна фузија

Милоше,

Хладна фузија се фантастично уклапа у Лангмирову парадигму патолошке науке иако ју је Лангмир формулисао 50 година раније.

Касних 80тих Понс и Флајшман (ПФ), иначе добри истраживачи у пољу електрохемије, отиснули су се у нуклеарну физику и тамо потонули. Наиме, познато је да стапањем (фузијом) два лака језгра настаје једно теже уз ослобађање огромне количине енергије. (Тако ради хидрогенска бомба.Види атомско језгро.) Међутим, проблем је што се стапање језгра одвија под утицајем нуклеарне силе (нук. сила има врло ограничен домет, реда фемтометара) а све време делује Кулонова одбојна елетростатичка сила (у жаргону, Кулонова баријера). Нуклеарна сила, кад 'проради' много је јача од Кулонове, али док не почнеда делује треба се изборити са Кулоновом одбојном. Дакле, језгрима која се стапају треба дати огромну кинетичку енергију да се савлада Кулонова сила. То се најлакше постиже загревањем (темепратура је мерило кинетичке енергије) али су за савалађивање Кулонове баријере потребне огромне температуре. (Хидрогенска бомба се 'пали' атомском бомбом. У нуклеарној експлозији температура се подигне довољно вискоко да језгра деутеријума (тешки водоник) могу да се стопе и ослободе још више енергије. Зато је Хидрогенска много разорнија од атомске бомбе.) Дакле, проблем није изазвати фузију (то је урађено још пре 50 година) него КОНТРОЛИСАТИ је.

Идеја Понса и Флајшмана уопште није лоша али су се као и већина истраживача из домена псеудо-науке, мало занели. Наиме, познато је да се приликом електролизе воде на катодама од платине, тантала и бројних других метала водоник депонује понекад у односу већем од 100:1. ТО значи да на један атом метала дође сто и више атома водоника. ПФ су наивно веровали да у тако 'густом' паковању, долази до преклапања атомских орбитала и да се језгра примичу на довољно мала растојања да међу њима почињу да делују нуклеарне силе. То очекивање је на нивоу перпетууммобила, т.ј., глобално није погрешно али је погрешно у детаљу. Наиме, Кулоново одбијање међу истоимено наелектрисаним језгрима превазилази за више редова величине јачину сваке хемијске везе која у крајњој линији треба да доведе до преклапања језгара. Дакле, њих су двојица у нешто ВЕРОВАЛИ ИЗ НЕЗНАЊА и онда посрнули у домен псеудо- или патолошке науке.

ПФ експеримент се састоји од обичне каде за елетролизу у којој је катода од платине, родијума, паладијума или неког сличног метала а растварач тешка вода (деутеријум уместо обичног водоника). И ако се електролиза ради довољно дуго, језгра на катоди ослобођеног деутеријума почеће да се стапају и да производе МНОГО више енергије него што је уложено у електролизу. Тако би свако код куће могао да има малу фузиону централу, макар за грејање воде за купање. Али, авај, природа не ради како ми очекујемо него како је условљено природном законима. До данас нико није успео да се окупа у тако загрејаној води, јер да јесте то би сви већ знали јер би то откриће било равно свим Теслиним заједно - јефтин извор чисте енергије. Али, авај!

Ево шта је Лангмир рекао за ту врсту истраживања 50 година пре Понса и Флашмана (ПФ):

• Највећи ефекат који је опажен произведен је агенсом чији се интензитет једва може детектовати, а величина ефекта је у основи независна од интензитета узрока.

У ПФ експерименту, енергијски биланс и неутронски флукс 
(када се стапају два језгра деутеријума долази до ослобађања 
једног неутрона) на граници су детекције.

• Ефекат је величине која је увек на граници детекције или је неопходан огроман број мерења због врло малог статистичког значаја резултата.

Исто као горе. Многи истраживањи су покушали да понове 
ПФ експеримент и увек се све сводило или на негативни 
или сумњив резултат.

• Сугеришу се теорије ван парадигме поља.

ПФ тврде-верују да хемијске везе могу да надмаше 
Кулонову баријеру.

• Од критике се брани обашњењима смишљеним у датом моменту.

И то су радили, али не треба трошити речи.

• Однос поборника и критичара прво расте а онда постепено пада до заборава.

ПФ су започели подухват 1989. али је данас исти скоро 
заборављен, дакле, данас се тиме мало ко бави.

ПФ прича се лепо уклапа и у остале симптоме псеудо-науке

Знакови препознавања псеудо-науке

• Откриће се саопштава директно јавности.

Одржали конференцију за штампу пре него што су објавили рад.

• Проналазач тврди да научна хијерархија покушава да спречи његово откриће.

Тврдили да су нуклеарни физичари љубоморни
па их зато саплићу.

• Научни ефект је увек на самом прагу детекције.

Све што су ПФ мерили на граници је осетљивости коришћених
уређаја.

• Докази за проналазак су анегдотски.

Ефекат се некад јави а некада не.

• Проналазач оправдава веровање зато што је ово преживело столећа.

Једино ово за њих не важи.

• Проналазач ради у изолацији.

Кришом су све радили до конференције за штампу.

• Проналазач мора да предложи нови закон природе да објасни откриће.

Не сећам се да ли су се усудили да дају икакво објашњење
а ако јесу вероватно је такво да је боље што је заборављено.

На жалост, ПФ нису последњи. Пре неколико година појавио се један који и данас тврди да може исто што и ПФ само не електролизом него звучним таласима. И овај нови је био 'нормалан' истраживач док није пукао. Аферим!

Поздрав мац 16:30, 15. октобар 2006. (CEST)

Заборавио сам најважније: Артур Кларк (Одисеја у Свемиру 2001) је о хладној фузији негде рекао: "Нит' је хладна нити је фузија." (Arthur C. Clarke on Cold Fusion, "which is neither cold, nor fusion." ) мац 22:54, 15. октобар 2006. (CEST)

IW

Na clanku Istocna Hercegovina treba da se vrati. Clanak je los i ne treba da bude ovakav kakav je sad. Ovo treba pretvoriti u Ist. Hercegovina --Јован Вуковић (р) 11:49, 17. октобар 2006. (CEST)

Па ја и славен смо синоћ разговарали о овоме и дошли смо до закључка да термин није у реду и да не постоји јер се не користи. И да би га требало средити и пребацити на Источна Херцеговина. Али ако ти мислиш да треба да остане онда ок --Јован Вуковић (р) 11:56, 17. октобар 2006. (CEST)

Источна Херцеговина

Ајде дођи на ирц да се не дописујемо овако преко порука. Источна Херцеговина се као регија сама по себи налази у Босни и Херцеговини (држави). Е сад то треба да буде главни чланак и да се зове само Источна Херцеговина. Подчланци су (Источна) Херцеговина у Републици Српској и (Источна) Херцеговина у Федерацији Босна и Херцеговина. --Јован Вуковић (р) 12:35, 17. октобар 2006. (CEST)

Пренио сам тему на страницу за разговор да не смарамо тамо...више :)

Што се тиче припадности, па то са Шпанијом и Француском само доказује да су они једно стотињак година иза нас.

Пази то је воља Шпананца, Француза и они су то тако изгласали у својим законима. Већина Каталонаца, као примјер пошто познајем добро прилике, који су за већу аутономију, или независност Каталоније, не инсистирају на етничкој припадности, него је њихов интерес више економске него етничке природе. Само ултранационалисти се баве тим стварима, којих је овдје на срећу врло мало. Чак и кад би се Каталонија одвојила, сами Каталонци би инсистирали да се не уводи изјашњавање на етничкој, вјерској или другој припадности. Они су само свијесни опасности која тиме долази, од разних уктра-искључивих теорија, организација и политичких партија. Људи су чопори животиња и не знају другачије да живе него под неким правилима, законима и сл. Примјер како смо ми сто година испред других по тој теми, су ти деведесете. А богами како ствари стоје и ако све сада новонастале државе на Балкану не уђу у ЕУ у догледно вријеме, ко зна шта ће бити за 50 година... --Славен Косановић {разговор} 18:54, 22. октобар 2006. (CEST)

Ево како то крене

Прво људи хоће да се изјашњавају по етничкој припадности, па кад се тиме задовоље онда из истог етноса почну да се дијеле на ове или оне и тако редом. Е сад не видим ништа лоше да се људи изјашњавају како желе, али кад се засите с тим онда иду да тлаче друге који нису њихове припадност и све у име свог етноса. Па кад се други дигну на оружје онда имаш етничке ратове, злочине итд., и тако у круг. Сад колико је могуће исјећи планету на милионите дијелиће а да сви не одемо у пм., то је важно питање. Ја сам за мултикултурна друштва, али нисам за тлачење, малтретирање, итд. Баскијци у овом случају су веома напредна економска регија у Шпанији и то све захваљујући имигрантима из других крајева Шпаније. Проблем са Баскијцима није њихово право на њихову културу, него што код њих преовладава мишљење да свко ко није етнички Баскијац има да лети из Баскије, за разлику од Каталонаца, који нису тог мишљења већински. Дакле, Баскијци хоће радну снагу из других крајева, али само док им треба да их искористе за свој напредак и као грађане другог реда, и касније да се врате одакле су и дошли. То је фашистичка теорија у сваком погледу. --Славен Косановић {разговор} 19:17, 22. октобар 2006. (CEST)

male izmene i bukčin

ja sam otprilike kontao ovako – kad dodam malo teksta, to je mala izmena, a kad dodam malo više, onda više nije mala.

a za bukčina sam čuo da ga na našem govornom području zovu marej ili muraj, ali mari nikad. --Mladifilozof 20:42, 22. октобар 2006. (CEST)

Јако ми се свиђа Википедија, пре неколико часова сам се регистровао. Зовем се Душан Латковић и новинар сам Спортског Журнала, најтиражнијег спортског листа у Србији. Желео бих да значајно проширим део Википедије посвећен српској кошарци (коју пратим у свом листу већ 6 година), као и да га освежим пошто сам приметио да су многе информације застареле. Кошарка је била највећи бренд којег смо имали. Надам се да ће то поново бити. Ако вам не представља проблем одговорите ми како да то учиним.

Словенке

Па, где си објаснио? У Мортон Бенсон-у лепо стоји "Словенка", а нема "Словенкиње". Први пут у животу чујем да неко каже "Словенкиња". Објашњење за твоју измену је више него неопходно. --Паун 20:30, 24. октобар 2006. (CEST)

U vezi govornog podrucja

A sta da radim ja koji ne govorim cistom ijekavicom ili ekavicom jer sam rodjen u Sarajevu i uvijek sam govorio hleb, ovde i predsednik? Gdje ja pripadam?!

Уморна светлост

Мислим да је о.к., мало је незграпно преведено, али коректно. Једино ми се не свиђа што је анонимни корисник само обрисао наставак чланка, поготову што је чланак био измењен 20 минута раније. Један гради други разграђује. Обрисани наставак је исто био мање-више о.к. Енглеска верзија чланка има ефектан завршетак са листом критика на ову алтернативну теорију. Верујем да би онај ко је започео превођење и завршио када му не би брисали што је у међувремену урадио. Ја бих вратио претходну измену само не знам како. Поздрав, мац 15:35, 26. октобар 2006. (CEST)

Creative Commons

jedno malo pitanje: zašto wikipedija ne podržava Creative Commons 2.0 licencu, koja podrazumeva nekomercijalnu upotrebu, kad je vikipedija nekomercijalna? --Mladifilozof 16:10, 27. октобар 2006. (CEST)

Одговор

Ево, вратићу се. Мислим, такве будале ме тешко смарају и има их много мање на енглеској Википедији (невероватно, ал' стварно је тако). Мислим да што се таквих напада тиче треба да буде "three strikes" политика. Три пута направиш лични напад који се базира на етницитету, и ћао. Такви немају шта да траже овде. Ово што кажеш за Бориса, немам појма шта се овде дешавало. Делимично баш због свих тих овдашњих свађа нисам ни долазио на српску Википедију, јер ми се чинило да се више свађа него што се ради. Уосталом, баш ми се и не враћа, ал' сматрам да је Википедија на српском веома важна. --Паун 21:43, 29. октобар 2006. (CET)

како да вратим измену?

укапирао сам како да гледам измене, али не знам како да вратим претходну измену. --Mladifilozof 11:18, 3. новембар 2006. (CET)

ројсни дан

Желим ти срећан рођендан! Рекли су ми да је данас. Хвала за инициацију у друштво ту годину и по пре. --ВКокијелов 14:36, 10. новембар 2006. (CET)

109 Piscium b

Да ли планираш нешто са овим или да бришемо ? Прво нисам знао шта је пошто нема ни једне реченице, кад сам сазнао и нашао на енглеској вики видео сам да је и код њих чланак мали http://en.wikipedia.org/wiki/109_Piscium. Они су га овако решили, ако мислиш да је боље можемо и ми. --СашаСтефановић • 16:07, 11. новембар 2006. (CET)

ситница

на главној страни википедије www.wikipedia.org усмерење ка српској википедији пише само ћирилицом. и то не би био проблем да је реч само о равноправности писама, већ је проблем нашим људима који живе на западу и користе рачунаре који немају инсталирану ћирилицу, па им уместо тога приказује само упитнике. не знам ко може то да исправи (да пише српски/srpski) па рекох да се обратим теби за почетак. --Mladifilozof 00:53, 13. новембар 2006. (CET)

Језички шаблон

Шта је ту дилетантски направљено? Већ стоји тако недељу две дана на енглеској википедији, и нико се не буни. --Паун 04:32, 16. новембар 2006. (CET)

Не контам због чега? Шта је ту што ти сматраш да је другима спорно? --Паун 08:07, 16. новембар 2006. (CET)

Оставио сам ти поруку о језицама. --Паун 02:44, 17. новембар 2006. (CET)

Споменице

Здраво Милоше, ево наишао сам на објашњења за добијање твоје споменице и мислим да сам заслужио све бар неколико пута.

За споменицу за оригиналну енциклопедијску одредницу [Скореновац] Српски [Скореновац] Мађарски [Скореновац] Енглески [Иваново] Српски [Иваново] Енглески, затим Јерменовци, Банатски Душановац и .... За споменицу за међујезичку одредницу која не постоји на енглеској Википедији - ево још неких: [Мануети] [Јакобешти] [Тибени] [Дорнешти] [Ворницени Мари] [Секељ капија] [Копја] Затим Варга, Хајду, Палоц - то све има само на српској вики а ја сам их и започео, дорађивао и одржавао. Има још, можеш видети на мојој страни, па види да ли сам заслужио коју твоју споменицу, поздрав!----László (talk) 01:17, 24. новембар 2006. (CET)