Разговор с корисником:Ђорђе Д. Божовић/Архива 5

ОВА СТРАНИЦА ЈЕ АРХИВА, НЕМОЈТЕ ЈЕ МИЈЕЊАТИ!

Ова страница са архивираним разговором отприлике покрива поруке послате од 11-тог до 20-тог јануара 2006-те године.

Ако желите нешто да ми кажете, то можете да учините на мојој главној страници за разговор, а не овдје. Хвала.

ЕЗ(знам)

Знам да има разлике,чак су се и овде око тога џапали Голија и Челични,али некако преферирам злоупотребу "домаћих" речи уместо "страних",то ће ионако само ја злоупотребљавам,мислим шаблон.Што би рек`о твој презимењак:„Није ми јасно зашто користите страну реч тортура,кад ми имамо лепу српску реч мучење?“ (Ако те је кутијица насмејала,то значи да је жељени ефекат остварен.)--Црни Бомбардер!!! (†) 02:19, 11 јануар 2006 (CET)

Срећан Божић

Ђорђе Срећан Божић и све најбоље у Новој Години! --Трајан 10:55, 12. јануар 2006. (CET)

Администратор Ђ. Божовић и даље намерно кривотвори чињенице

1. И даље је у највећем броју чланака измишљени назив Краљеве Воде остао неизмењен. Раније су постојали називи Краљева Вода (у једнини) и Партизанске Воде (у множини). Укрштањем тих двају назива Божовић је добио бастард назив Краљеве Воде. То је заиста измишљено име, непостојеће у званичној употреби. Није јасно како један администратор кривотвори елементарне чиљенице. То је у потпуној супротности са правима и обавезана које као администратор има. Морао би се јавити неки медијатор да овај Божовићев неспоразум са чињеницама разреши.

2. Божовић и даље тврди да је Златибор добио има по Омановићевом златном бору. Постоје документа из којих се може видети да се назив Златибор помиње у току Првог српског устанка, а Омановићев бор је никао после 1900. године, дакле, стотинак година после устанка. Није још бивало, нити може бити, да деда добије име по унуку.

3. Божовић и даље тврди да је златни бор под заштитом државе. Ако мисли на Омановићев бор, то је исто толико логично и тачно као кад бисмо рекли да је Сердерев конак у Чајетини под зашитом државе¸ или да је камена Касапчића ћуприја у Ужицу под заштитом. Ти објекти више не постоје и не могу бити под заштитом. Ако Божовић мисли на Тошићев бор, онда нека наведе који државни орган и када га је узео под заштиту.

Подаци о златним боровима, поред оног што је раније наведено, могу се наћи у часопису "Шума" бр. 34-35 од 29. јула 1996. и бр. 60 од 15. јуна 2000. године; потом у "Илустрованој политици" бр. 2171 од 26. августа 2000. године; најзад у "Шумарском листу" , бр. 61 из 1937. године, Загреб.

4. Има разних књига. Са тачним и са нетачним подацима. Свако од нас их има. Није ствар погодбе у коју ћемо веровати. Предност увек имају они који се позивавају на изворна документа. Онима који не желе да верују шта пише у стручној литератури препоручује се да оду у Архив у Ужице. Тамо ће из докумената видети да се у извештајима, које среске власти шаљу, назив Срез златиборски употребљава од 1850. године.

5. Није никако јасно зашто је Рујно добило има по кржљавој биљци руј а не по нормално развијеној биљци. Осим тога нејасно је зашто се само кржљава биљка користила за бојење и штављење коже.

6. Грешака за које се Божовић распитује има заиста доста, поред раније поменутих. Овом приликом ево само неких, не свих. Одузело би подоста простора а и питање је има ли сврхе.

а) Наташа Мићић није Златиборка из Чајетине као што се наводи. Осим тога чланак о њој је прекопиран са сајта ГСС. Не знам да ли је то дозвољено.

б) Тврдите да је постојало мало село Кулашевац и да је добило име по извору и потоку(!). Било би добро да наведете изворе који то потврђују. У следећој реченици опет тврдите да се ту налазио само дрвени чардак Јована Мићића. С обзиром на то да се место на коме постоји само један чардак не може сматрати селом, питамо се коме Божовићу да верујемо. (Ево Божовићевих речи: "До краја XIX вијека, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овдје се налазио само дрвени чардак Јована Мићића.")

в) Божовић наводи да преко Златибора "пролазе многи значајни магистрални путеви и пруге"(!). Које пруге и који значајни магистрални путеви? Колико их има?

г) Божовић је Око и Рибницу прогласио за села.

д) У вези са називом Чајетина, Божовић наводи да име потиче од речи чајати, чајити, што на локалном говору значи чекати. Коме локалном говору? Који су ономастички извори за ту тврдњу? Остале грешке неком другом приликом Захвалан сам за савет за потпис

Мићко 16:45, 12. јануар 2006. (CET)

Честитка

Хвала на честитки. Нисам био овде па се нисам благовремено захвалио, али се надам да ни сада није касно :)} --Бране Јовановић 22:19, 12. јануар 2006. (CET)

`Фала. :) Такође --Филип ۞ ☼ 02:10, 14. јануар 2006. (CET)

Успорите мало!

1. Најпре нешто о међусобној комуникацији. Забележили сте да имам обичај да вас нападам на ружан начин. Вероватно се то односи на реч кривотворење. Та реч пре свега објективно и тачно описује ваш поступак (има и других сасвим адекватних, али их из пристојности нисам хтео употребити). Ви то доживљавате ружним а само измишљање непостојећег имена сматрате лепим, нормалним и прихватљивим. Мешанци могу бити и лепи и ружни. Овај ваш бастард-назив Краљеве Воде је несумњиво лажан. А ипак га и даље држите на порталу и на другим местима. Верујем да би већина људи то што пре избрисала и трудила се да то буде заувек заборављено.

Погледајте још једном на кога сам се позивао да бих потврдио своје мишљење. Мислим да у том контексту никада нисам помињао никаквог Грујичића, нити сам чуо да је он писао о Јовану Мићићу. У сваком случају ја никад ништа његово о Ј. Мићићу нисам прочитао па то нисам могао ни препоручити

Оквалификовали сте Грујучића излапелим што је несумњива увреда, а за њу се и законски одговара. Или је то можда нови бон-тон за администраторе? Није нимало ружно?

2. "Многи значајни магистрални путеви и пруге". Ви као лингвиста и језичар свакако знате да синтагма "много путева" може значити само "пет и више путева" (да овом приликом не помињемо једнину, двојину и множину, вама је то исувише добро познато). Ипак сте поменули само један магистрални путни правац. Баш нема смисла што сте Златиборце и остале кориснике енциклопедије лишили тог задовољства да сазнају који су остали главни(!) магистрални путеви који у толиком броју пресецају Златибор. Исто се односи и на пруге. Наводите само пругу Београд-Бар. Ту додајете још стару пругу Ужице-Вишеград (која више не постији). Помињете Шарганску осмицу (као део некадашње пруге). Шта она повезује? Шарган-Витасе и Мокру Гору. И ви то називате магистралном пругом! Да не буде забуне: овим никако не умањујем туристички и сваки други значај Осмице. Зашто нисте навели и остале магистралне пруге, уместо оног итд?

Био би то значајан допринос познавању овог краја да сте све то именовали. Грађанство и предузаћа за путеве и Железнице Србије би вам посебно били захвални што им указујете на оно што су заборавили да имају или им је непознато. Ништа више не би морали да изграђују. Све је то нама већ изградио Божовић! Нажалост, постоје и такви незахвалници који у то сумњају.

3. Села и "други златиборски висови". По Божовићу довољно је да постоји нека колиба, кошара, евентуално тор и чардак! И ето села! Добро, не баш правог, али ипак села. Штета је што Божовић није кренуо да обиђе пределе испод Чиготе, Торника и Муртенице где постоји велики број таквих објеката да открије та нова, обичном пучанству непозната села. И да им да нова имена. Са друге стране, Божовић сматра да неко место треба само да се "довољно развије", није важно у ком правцу, па да постане село. Као што је случај са Оком и Рибницом за које и даље тврди да су села.

"Ни Златибор није био село у прошлости.". Да ли после оваква реченице смемо да закључимо да је сада туристичко насеље Златибор - село? Наведена реченица нуди такав закључак.

4. Географ и туризмолог Божовић се овде не зауставља. Иде даље. Он Око и Рибницу проглашава за златиборске висове (!).

5. О боровима, по ко зна који пут. После онолико ваших тврдњи да се ради о једном бору, а не о два - црном и белом, сада на порталу читамо: "Данас су преостала само два оваква бора у селу Негбини". Ако је ова друга тврдња ваша, ја онда остајем без текста. Могу само да вам препоручим да се сами са собом усагласите. И још једно питање: Шта мислите да радите ако вас неко замоли да га одведете да му та два бора покажете?

6. Узимам слободу да Божовића замолим, а верујем да ће се он, као администратор и енциклопедиста, љубазно одазвати молби, да наведе стручну литетатуру (а не одговор типа "Рече ми један чоек", "Мени се тако чини") за тврдњу да је Кулашевац био село и да чајати на "неком локалном говору" значи чекати.

7. Још једном о томе којим књигама и писцима треба веровати. Најмање се може сумњати, тј. највише се може веровати, у оног ко је деценије провео листајућу архивску грађу и о тим истрaживањима оставио свој запис. Покушајте да дођете до таквих кљига.

Написали сте једном приликом Аман, човјече, полако! Сасвим сте у праву. Успорите мало са тим вашим великим "открићима"! Ово је сасвим довољно. Чак би се и Рипли свему овоме зачудио

Мићко 18:30, 15. јануар 2006. (CET)

Осмишљавање политике

Божовићу, не знам да ли си видио али у току су договори (на страници за разговор Осмишљавање политике) да се гласа и по тој теми. Треба отворити страницу ѕа гласање о тој теми и ослободити Трг, јер смо се већина на ИРЦ-у сложили да се гласања обављају на посебним страницама. Отвори једну нову страницу, под именом гласање о Главној страни, на њој изнеси шта и како треба да се гласа и повежи је са страницом Осмишљавање политике. Тако да не збуњујемо људе на све стране. Поздрав. --Славен Косановић 20:37, 15. јануар 2006. (CET)

PS Гласања треба да трају најмање седам дана од постављања првог гласа.--Славен Косановић 20:40, 15. јануар 2006. (CET)

Ђорђе, стварно, ако будемо гласали на Тргу, настаће свеопшта збрка. И практичније је да се отвори посебна страна за гласање, а на Трг да се постави обавештење. --Бране Јовановић 20:41, 15. јануар 2006. (CET)

Још нешто било би добро да отвориш по једну страницу ѕа сваку тачку. Тако да се може разговарати о свакој тачки посебно на њеној страници за разговор. Да буде све прегледније и јасније. Да не буде хаоса.--Славен Косановић 20:44, 15. јануар 2006. (CET)

И молим те, јави ми да ли ћеш ти отварати те странице или да их ја отворим.--Славен Косановић 20:45, 15. јануар 2006. (CET)

Ја сам већ почео

Ево ти на страници за Википедија осмишљавање политике, везе на странице за гласање. Фали још један посљедња тема па је ти постави ако желиш.--Славен Косановић 23:07, 15. јануар 2006. (CET)

ПС Надам се да се нећеш наљутити. На тргу се може поставити обавјештење и повезница на гласање.--Славен Косановић 23:10, 15. јануар 2006. (CET)

Треба још дефинисати ко све може гласати. Корисници који су пријављени најмање мјесец дана? Немој више јер онда ни ја нећу моћи гласати.:)--Славен Косановић 23:15, 15. јануар 2006. (CET)

На мојој страници за разговор под насловом Осмишљавање, Милош је дао свој коментар у вези ко може да гласа. Каже да би из почетка требало дозволити гласање свим корисницима који су направили налог до почетка гласања, па ако се јаве злоупотребе да се размотри такав став. Још нешто, треба дефинисати колико је гласова потребно да би се усвојио неки приједлог, те ако је гласање тијесно, за колико времена (можда три или шест мјесеци), би то гласање требало поновити.--Славен Косановић 23:28, 15. јануар 2006. (CET)

Petronije 16:00, 17. јануар 2006. (CET) Ваистину земљаче. Причестио сам се у Доброселици. Сада сам поново у Београду, а литература те чека у Шуљагама. Поздрав.

Проба

Син ми је средио компјутер да сад могу, по жељи, мијењати писмо, и, ево, први пут сад испробавам. Можда сад успијем бити и мало активнија на ср. wiki. Лијепи поздрав Baka 21:48, 17. јануар 2006. (CET) Ипак све није како треба, није ми хтио прихватити тилду, али нема везе, то је најмање.

==не очекујте превише==

Јесте, сину је то крух, само како шустер нема ципела а кројач... тако је и мој компјутер чекао...Но, боље икад него никад. Једино, лако је преписати, али.. Већ смо утврдили да чак ни лексика није једнака, а о синтакси да не причамо. Но, видјет ћемо...Зар не? Једино збиља тилде не функционирају. Не разумијем, али ради њих сигурно нећу звати опет Амстердам. Лаку ноћ!!Baka 00:14, 18. јануар 2006. (CET)

Сад, по овим == видим, да ништа осим слова не функционира. То баш и није неки штос, без тога, са сталним пребациванјем, ништа неће бити баш једноставно!!! Baka 00:48, 18. јануар 2006. (CET)

Petronije 01:48, 18. јануар 2006. (CET) Поздрав земљаче, пред Божић сам ти послао поруку да ћу бити на Златибору. Набавио сам ти мало књига из издања Архива града Ужица. Књиге су у Шуљагама. Ваљало би да се видимо када следећи пут будем на Златибору. За приватну преписку теби и осталим пријатељима са Википедије користи слободно адресу Petron@infosky.net Још један поздрав.

---

Повод да ти се јавим је твој текст на гласању о потписивању. Твоји коментари ме наводе на мисао да си у стању да схватиш одређене проблеме и ограничења која има википедија. Сам проблем потписивања је само тачка око које се окреће схватање функционисања википедије и могуће визије њеног развоја. Увек мислим на српску википедију која треба да негује своје специфичности, док се не успостави знак једнакости између ње и енглеске вики. О квантитативном досизању ен вики је потпуно илузорно говорити. У том смислу тежиште је на специфичностима које ми сами морамо да негујемо. Твој златиборски пројекат ако се говори о регионализацији је прихватљив и пожељан, а ако се говори о сепаратизму онда није. Споменуо бих и пример са икавским обликом српског говора који се овде енергично потискује на свим нивоима. То је вероватно последица утицаја Ивићевог личног комплекса. Иако изгледа далеко, пребродили смо покушаје да се ср вики пише латиницом. Мислим да многи Срби који пре нису тако добро писали ћирилицу – сада не жале. Успоређујући нашу вики са комшијским не можемо бити задовољни. Однос српског потенцијала се не одражава реално на квантитет. Однос квалитета је повољнији, јер имамо чланке високог квалитета на којима нам други могу завидети. Да споменем само, између осталих, област математике. Они прелазе оквире подразумеваног нивоа енциклопедијског текста. Да ли таквих и бољих текстова треба да има ср вики? Свакако. Ко да их пише? Онај ко зна боље. Како њих довести? Овде одговор постаје несигуран. Зашто?

Одговор можемо потражити баш на месту где се гласа против потписивања. Дунгодунг је одскора постао пунолетан, што значи да му више не треба толерисати незрело и неодговорно понашање. Отворио је гласање које је у сукобу са Законом о ауторским правима. Трагедија је што га је толико људи подржало (а ниједан није био против), који или појма немају шта им се подваљује, или су се удружили због непријатељског деловања, а могуће је и да је превладао закон чопора. Дунгово мишљење јесте да ја желим да присвојим своје текстове. Та констатација сама по себи је потпуна бесмислица. Да објасним укратко: Закон изричито наглашава да нико нема права да ускраћује ауторство над текстом. Ауторство је потврђује потписом, шифром и тд. Дакле, о томе се не гласа. Међутим овде није крај. Википедија је конципирана тако да аутор уступа своје дело јавности (ГНУ лиценца) које може да се мења. Да ли је овде нешто спорно? Ја мислим да није. Шта значи мењање? Мењање значи или деградацију или унапређење текста. Деградирање зовемо вандализмом, а унапређење значи обогаћивање текста новим квалитетима које основни текст није имао. Ако су само двојица (на пример) радила на усавршавању текста они се зову коаутори текста итд. Википедија преузима одређени (а не апсолутни) вид ауторства над свим текстовима (као издавач над књигом итд) уз дужно поштовање основних права аутора која се законом не могу ускратити. Ово је сушитна, остало су нијансе.

Изгласавањем забране потписивања ускраћују се права аутору које он има по закону. Не би ме ни мало чудило да ће следећи корак по изгласавању бити санкционисање прекшилаца такве забране. Те санкције ће бити у распону од благих до формирања Википедијанске полиције која ће ићи по кућама и убијати Бога у људима који су се огрешили о Википедијански (Дунгов и оних потписника) закон.

Само још једна важна напомена. Унапређивањем текста од осталих корисника, потпис губи свој основни смисао и он више не треба да стоји у тексту. (То се десило са више мојих текстова и то је сасвим нормалан процес)

На крају бих ти добронамерно предложио да се избришеш са оног гласања. Искрено да кажем, јако би ме изненадило да то урадиш, не зато што се не слажеш са горњим текстом, већ због постојања „виших“ интересних разлога. Поздрав. :domatrios 17:00, 19. јануар 2006. (CET)

• Нико ти не може ускратити ауторство над текстом, али ти неко може ускратити да такав текст објављујеш на одређени начин. Нико ти не може ускратити да се не купаш 30 дана, али ти свакако може ускратити гостопримство у свом стану, ако хоћеш да се сликовито изразим. Наравно то не значи да Дунго или ја или било ко други овде има ексклузивно право да одређује шта је у реду а шта не—ја бих напротив рекао да је преовлађујуће мишљење да напросто не треба измишљати топлу воду. Текстови које нико никада не унапреди се на Википедији могу сматрати промашајем без обзира на то како су добри. Нада је да ће сваки текст пре или касније наставити да се развија. У том смислу потписи су на свим Викијима потпуно бесмислени.--Dzordzm 19:16, 19. јануар 2006. (CET)

---

Како објаснити случај када се неко потпише испод оригиналног текста Милоша Н. Ђурића, који скенира, ископира и постави на Википедију [1]. --Ford Prefekt 17:29, 19. јануар 2006. (CET)

---

Пошто сам експлицитно прозван - ево мојих речи: Доматриосе, ја нисам оно гласање правио из личних разлога, него зато што заиста тако мислим. А пошто су СВИ остали подржали, онда мора да је заједница управу, јер се не може десити да цела заједница (која је гласала) погреши у нечему. Такође, причао сам са неким страним Викимедијанцима и рекли су ми да је ван здраве памети потписивати се, и да нико до сада није имао проблема са тим, па зато ни не постоји званична политика која се односи на те потписе. Мислим да не треба мешати закон у све ово јер је беспотребно. Ако желите да видите ко су аутори чланка, постоји ИСТОРИЈА чланка и ту се види све. Замисли, аутоматски софтвер теби приписује измене... Мислите о томе. --Филип § ☼ 23:36, 19. јануар 2006. (CET)

• Дунго твоје мишљење за овај случај уопште није релевантно. Ако желиш, можеш га проследити Законодавној комисији Скупштине СЦГ. У овом случају си морално одговоран за постављање предлога који је у супротности са Законом о ауторским правима. То што те твоја удруга подржала доста говори и о њима.

Да би остали заинтересовани видели чиме поткрепљујем своје примедбе доносим неколико односних тачака Закона.

2. АУТОРСКО ПРАВО

Члан 9.

(2) Аутором се сматра лице чије су име, псеудоним или знак назначени на примерцима дела, или наведени приликом објављивања дела, док се не докаже друкчије. […]

Члан 15.

(1) Аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно.

(2) Аутор се може у појединачним случајевима на изричит начин одрећи права из става 1. овог члана.

Члан 17.

Аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито:

1)да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица;

3) да даје дозволу за прераду свог дела.

Члан 43.

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде умножавање кратких одломака објављених дела за некомерцијалне сврхе наставе, испита или научног истраживања.

Члан 47.

Дозвољено је без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде привремено умножавање ауторског дела, под следећим условима: […]

4) умножавање нема засебан економски значај.

domatrios 02:54, 20. јануар 2006. (CET)

Доматриосе, спомињеш моралну одговорност, позиваш се на заштиту својих ауторских права, а потписујеш се ипод туђих радова. Овде је пример [2]. Милош Ђурић је написао Историју хеленске књижевности. У једном поглављу говори о језику Хомера и стиху. Ти си ископирао део који се односи на језик Хомера, именовао одломак, ископирао Ђурићев текст и потписао се. --Ford Prefekt 08:44, 20. јануар 2006. (CET)